Šta muzičari slušaju: Boris Popović (Fat Kid Loves Cake)

Boris Popovic, Fat Kid Loves CakeMalo je bendova u Beogradu koji svojim veselim tonovima dočaravaju atmosferu plaže Kalifornije ’90ih. A jedan od takvih grupa jeste i beogradski sastav Fat Kid Loves Cake, koji iza sebe ima dva video spota i nekoliko zvučnih i pevljivih pesama. U pauzama od pripreme njihovog novog EP-ja, FKLC vokal, harizmatični Boris Popović, pričao je za naš portal o uticajima na njihovo stvaralaštvo, kao i o ličnim muzičkim preferencijama. Naglašavajući da je melodika bliža njegovom srcu od žestine (zato pre pije pivo nego rakiju), Boris je izdvojio albume koje trenutno vrti.

Gaslight Anthem – Sink or Swim (2007)

Trenutno sam pod velikim utiskom koncerta koji su održali u Zagrebu. Volim njihove starije radove, iz panka sve više su išli ka rokenrolu i morao bih da izdvojim baš ovaj album. Tekstovi koje piše Brian Fallon su napucani emocijama, on iznalazi način da napiše ljubavnu pesmu tako da nije patetična. Sve ono sto osećaš on ume da iskaže čak i kad ti to sam ne bi umeo. Ne znam kada sam čuo taj album prvi put, ali znam kada sam prvi put čuo za bend. Bio sam u Beogradu dok su moji drugari bili na moru i oko 4 ujutru stigla mi je poruka od basiste: “Gaslight Anthem, ‘Great Expectations’, ne znam da li sam dobro spelovao, ali trazi na Youtubeu”. Ja sam ga poslušao i na keca se zaljubio u bend jer su čudni, mešaju sirovi garažni pank sa Springstinom, i taj naboj emocija koji tu postoji je neverovatan. Ali to nisu emocije karakteristične za pank, oni pretežno pišu ljubavne pesme, ali ne na ljigav način. U neku ruku oni su osveženje u odnosu na bendove koje sam navikao da slušam.

Brat Pack – Hate the Neighbours (2008)

Vrlo me je rastužila vest da se jedan od mojih all time omiljenih bendova raspao, srce mi je slomljeno! Oni su izdali dva albuma i demo, a u poslednje vreme vrtim njihovo prvo izdanje. Slučajno sam saznao za njih, i to jer su nastupali u Akademiji u okviru nekog hc koncerta. Ja sam se igrom slučaja našao tamo i nisam ni mogao pretpostaviti da ću se oduševiti bendom. Njih bih opisao kao kombinaciju ranijih radova NOFX, a njihov vokal me posebno podseća na Rich Kids on Lsd koje takođe obožavam. Sa tog albuma izdvojio bih “Shadows” i “See if we care”, obe zbog tekstova. Možda pre “Shadows” jer opisuje ono sa čim se susreće dobar deo naše generacije koja u dokolici tone u različite vrste zavisnosti, počevši od lenjosti pa do alkohola.

Prljavi dripci – Qltni Album (2014)

U junu prošle godine smo svirali sa njima na promociji njihovog albuma. Ovaj album je na tragu njihovih starijih izdanja, taj neki pop pank u maniru Screeching Weasela, samo što oni umeju da ubace tvrđe i brže stvari. Produkcija je vrhunski odrađena, a najviše volim “Lovački lobi”, koji ima blago političku konotaciju.

The Dandy Warhols – Thirteen Tales From Urban Bohemia (2000)

U kasne sate volim da pogasim svetla i slušam nesto što uopšte ne odgovara mom muzičkom profilu, niti muzici koju moj bend svira, a to su The Dandy Warhols. Ljudi ih obično znaju po reklami za Telenor u čijoj je pozadini išla njihova stvar “Bohemian like you”. Mislim da sam bio sedmi razred kada sam kupio njihov CD u Knez Mihailovoj, i pesma “Mohammed” me je potpuno kupila. Parafraziraću njihovog vokala “U nekom trenutku su nestali bendovi uz čiju muziku smo mogli da duvamo, pa smo odlučili da mi budemo jedan takav bend”. Iako ja ne konzumiram, njihovi lagani tonovi zaista odgovaraju ambijentu sna, tišine i opuštanja u mračnoj sobi u sitnim jutarnjim časovima.

Blink 182 – Dude Ranch (1997)

Mogu da kažem da mi je ovo omiljeni album ovog trojca, kao i album uz koji najviše volim da pijem. Klasični kalifornijski pop pankić ’90ih sa vansicama, štucnama i gelom u kosi. Uvek ću izdvojiti himnu kalifornijskog panka sa tog albuma “Carousel”, koju sam čuo kada sam imao 13 godina, a nisam ni slutio da ću je svirati sa svojim bendom deceniju kasnije, a u isto vreme uživati u njoj kao kad sam je prvi put čuo. Ovaj album me uvek vrati u period kada sam verovao da je život film, kada smo bili potpuno bezbrižni, i kada je perspektiva u životu bila jedna velika plaža u Kaliforniji, u kojoj novac raste na drvetu, a dobre cice u bikinijima voze skejt.

Aqua – The Best of Aqua (2002)

Ovo je moj quilty pleasure, iako se nikada ne stidim da pomenem ove izvođače. Od trećeg osnovne uživam u njihovoj bubblegum pop muzici. Prvi CD koji sam kupio bio je scooter, a drugi je bio Najveci hitovi Aqua, i dan danas uživam u tom Paja Patak glasiću njihove pevačice.

Doghouse – Trax (2000)

Rudar iz Vox Populija mi je dao taj album jer je znao da mi je najbliskiji melodičan pank i da će mi se sigurno svideti Doghouse. Oni su u to vreme kada sam imao 15, 16 godina bili vrlo produktivni, i imali su svoje legendarne svirke u malom klubu Doma Omladine, koje je posećivalo i po tri stotine ljudi. Prosto, odrastao sam uz to. A kada je nestao Doghouse, a zajedno sa njima još poneki bendovi, cela ta melodična scena u Beogradu je zamrla i tako se javila moja želja da napravim bend koji će da svira sličnu muziku. A meni i basisti Doghouse je bio zvezda vodilja kada smo odlučili da osnujemo bend. Sviđaju mi se i nove stvari koje rade, ali Trax je razlog zbog kog sam se zaljubio u njih.

Ostavite komentar: