Šta muzičari slušaju: Bojan Kvočka (Terrorhammer, Organized Chaos, VIII-2)

Bojan KvočkaBojan Kvočka spada u kategoriju najboljih basista na srpskoj rok/metal sceni. Tokom godina je sarađivao sa mnogim muzičarima i bio deo mnogobrojnih kvalitetnih sastava kao i izdanja. U njegovom gustom rasporedu smo uspeli da pronađemo malo slobodnog vremena u kom nas Bojan upoznaje sa bendovima i albumima koji su bili ne samo od velikog značaja za njegov muzički razvoj u ranim godinama, već ga mnogi bendovi uveliko inspirišu i dan danas.

“Na pitanje Šta slušaju muzičari mi je jako teško da dam odgovor s obzirom na raznolikost žanrova i stilova koje sviram, uživam i preferiram, ali trudiću se da izdvojim određene favorite, ne samo one koje trenutno slušam, nego i one koji su obeležili moje učenje i poimanje muzike.”

Death – Human (1991)

Zašto baš “Human“? Zato. Ko je slušao, zna. Album “Human” po meni označava novu eru death metala, ukusa i energije. Još uvek nisam upoznao osobu koja može da kaže da je Death, pa i sam album “Human”, jedan od onih koji ga nije “dotakao” i ostavio ravnodušnim. Ubaciti disk, pustiti prvu numeru i načuti grmljavinu koja u “fade in” maniru nadolazi i pretvara se u zemljotres koji doživljavate kao da se dešava sad, sad, sad. Energija koja se prenosi na slušaoca prilikom prvog slušanja (ali opet, bez obzira koliko god da je muzika agresivna, slušanjem iste) doživljavam kao pražnjenje besa. Naravno, kao basista, obaveza mi je da kažem da sam bio vrlo inspirisan svakom linijom koju odsvirao moj favorit Steve DiGiorgio. Hvala ti Stevo, naučio si me da sviram.

Death – Symbolic (1995)

Ako neko može da kaže da nema pravog metala bez blast beatova, ja kažem da može. Ne mogu da kažem ništa više za ovaj album i utisak koji je ostavio na mene, što već nisam rekao za “Human”, ali po meni, ovaj album je vrhunac Deatha. Iako je njegov naslednik “Sound of Perseverance” predobar album, “Symbolic” sadrži sklad numera i zvuk, koji kao takav ima svoj pečat, od prve do poslednje pesme, znam da je to baš taj album i nikako drugačije. Gene Hoglan je učinio da ovaj bend doživi vrhunac u zvuku, sa najsavršenijom ritam sekcijom, gde je “svaki član benda taj bend” (hvala Dorkine), osećate da svako daje sebe u toj muzici na način na koji je mogao najbolje da da.

At the Gates – Slaughter of the Soul (1995)

– Švedska?
– Može, hvala.
– Nema na čemu.
Za ovaj album koristim citat: “One album to rule them all!”, i ne mislim na diskografiju benda, nego na švedski zvuk koji je kao takav domaći zadatak za sve. Ono što ja preferiram je melodija, a ovaj album je ima na pretek. Brzi bubnjarski ritmovi, mračne (a opet melodične) gitarske linije i agresivni vokal čine ovaj album jedinstvenim na način na koji samo ovi geteburški heroji umeju da skroje. Interesantno je što se na albumu nalaze i akustične numere koje totalno odskaču od opisa koji sam dao, ali i dalje kao takve čine album kompletnim i “ne smetaju” ni malo. Album je odličan, ko nije čuo neka presluša, jer ga bukvalno smatram delom opšte kulture.

The Black Dahlia Murder – Unhallowed (2003)

Pre Deatha, koji smatram omiljenim bendom, ovaj bend nazivam mojim omiljenim bendom nove ere. Bend je američki, ali album sadrži švedski zvuk koji me je kupio na prvo slušanje. Kao veliki obožavatelj blast beatova, to je tačno ono što bih voleo da čujem u švedskom death metalu. Svaki album ovog benda sadrži određeni šmek, ali ovaj bih baš izdvojio jer ima tu autentičnost: moderni metal sa švedskim i pomalo grind elementima. To je to, muzika za moje uši.

Damien Rice

Nisam napisao koji album, ne mogu da izdvojim. Mada, sada nije pitanje zašto ne mogu da izdvojim omiljeni, nego, zašto posle teške gitarske muzike se pojavljuje Irac sa akustičnom gitarom? Ne znam stvarno, ali smatram ovog čoveka jako bitnim u mom svetu poimanja muzike, kao i najboljim indie rock autorom. Ako favorizujete akustični melanholični zvuk, ovo će vam se svideti 100%. Niko osim njega nije ostavio toliko jak utisak na mene. Dobro, s obzirom da pratim domaću scenu, iskoristio bih priliku da spomenem i moje drugare iz Stray Dogga koji su takođe odlični u toj branši i definitivno zaslužuju da budu dakleko više kotirani, i to ću skromno reći, na svetskom nivou.

Pestilence – Doctrine (2011)

Da, “Doctrine“, nije album iz ranijih dana nego album iz 2011. godine. Da stvar bude gora, taj album sam čuo prvi put 2014. godine. Kao muzičaru, teško mi je da slušam muziku, a da je svesno ili nesvesno ne analiziram. E pa ovaj album je uspeo da me razoruža, da se osećam kao da imam opet 15 godina i da se ložim uz muziku. Album nije prebrz, nema švedske elemente ili ostale, koje predstavljaju “formulu” za meni dobar album. Ali, uvek postoji ali. Blastovi, vrlo duboke, spore i teške gitare, propraćene fretless bass magom Paul Thesselingom, kao i odvratnim vokalom, čine ovaj album teškim i mračnim. Volim ja to.

Gojira – From Mars to Sirius (2005)

Gojira je bend koji je doživeo eksplozivnu popularnost nakon ovog albuma. Oni su teški, energični, besni. Oni te teraju da polomiš prvu stvar koja se nađe pored tebe. Teško je reći da današnji moderni bend ima svoj zvuk, ali oni su to uspeli da urade. Pored sve te težine i brzine koja je definitivno inspirisana zvukom kultnih death metal bendova (poput Morbid Angela), sav taj bućkuriš poput pica-burek-sataraš-pljeskavica u somunu rolovana slaninom sa tartarom, ipak ima autentičan ukus i to ničega od pomenutog. Znam da sam nalupao gluposti, ali stvarno ne znam kako da objasnim. Francuska posla…

Baptists – Bushcraft (2013)

Evo ne znam. Kada sam čuo prvi put, bio sam jako zbunjen jer nikada nisam preferirao crust. Nije da ga ne volim, slušao sam mali milion puta tu svirku uživo, ali nikada nisam preferirao da slušam privatno, sve dok nisam čuo Baptists. Ovaj četvoročlani kanadski crust-hardcore sastav zvuči kao kuća. Kada me pitaju kako to zvuči, ja kažem: “Kao da sutra ne postoji.” Isti slučaj kao i sa “Doctrine” od Pestilencea, naterali su me da odlepim, da slušam muziku bez ikakvih predrasuda i da se ložim kao kreten. Preporučujem svima da odgledaju live verziju “Rain City Session“, tu je sve objašnjeno.

Kada bih nabrajao šta sve slušam, to bi bila oooooooooozbiljno dugačka lista, ali za kraj, da spomenem samo još par albuma koje trenutno vrte u plejeru: Obscura – Akroasis, The Yeqy – Omnivorous, Stray Dogg – Come Along Wind, Janek Gwizdala – Theatre By The Sea, Comeback Kid – Die Knowing, Virus – The Black Flux, Amesoeurs – Amesoeurs.

Jedan komentar o “Šta muzičari slušaju: Bojan Kvočka (Terrorhammer, Organized Chaos, VIII-2)

Ostavite komentar: