Šta muzičari slušaju: Antonio Maletin (Rain Delay)

Rain DelayAntonio Maletin spada među ljude koji ne ostavljaju sebi previše prostora za gubljenje vremena. Pored profesionalne ilustracije kojom se bavi, neumorno je muzički aktivan u čuvenom domaćem sastavu Rain Delay, a ne boji se i da pokaže svoje sposobnosti u bendovima Tales of Dark, kao i Frozen Moonlight. Nekako smo uspeli da pronađemo par trenutaka sa Tonijem da nas uputi u muzički svet koji je kreirao njega kao muzičara i osvetlio njegov lični senzibilitet.

Tristania – Beyond the Veil (1999)

Početak faze. Imam utisak kao da smo svi mi alternativci bar jednom čuli frazu: “To je samo faza, nećeš to slušati za godinu dana”. Tek u šesnaestoj godini, muzika postaje faktor u mom životu, pre toga nisam imao odgovor na pitanje: “Šta slušaš?”. A i kada sam počeo da slušam nešto iz sveta metala, to je bila muzika mainstreama. I onda sam čuo ovaj bend. Ne mogu da pronađem reči koje adekvatno opisuju ono sto sam osećao kada sam prvi put čuo ovaj album, a sa njim i ostale, jer ništa od tada nije moglo da se poredi sa njihovom muzikom, sa mojim doživljajem tih melodija i sa neponovljivim iskustvom da nešto što je tako drugačije od svega što znaš, čuješ prvi put u životu. Još tada sam znao da ovo nije muzika koju ja slušam, to je muzika koja me definiše.

Opeth – Deliverance (2002)

Opeth za mene jeste vrhunac metala, a ovaj album je možda sinopsis tog savršenstva. Nema razloga da isto ne kažem za “Ghost Reveries“, ali ako moram da se odlučim za jedan, pesma “Deliverance” uvek presudi. Smatram da svako ko svira neki instrument ili peva, može u ovom albumu da pronađe inspiraciju ili izazov. Za mene su to naravno bubnjevi, ali uvek sam žalio za time što ne znam da pevam dovoljno dobro da bih mogao da pevam uz pesmu “A Fair Judgement” ili uz refren “Master’s Apprentices”.

Rain Delay – We Forget (2008)

Zašto bih zaboravljao mnogo godina koje sam proveo kao najveći fan ovog benda, i zašto ne bih pričao iz tog ugla iako sada sviram u bendu? “We Forget” je pisan za mene; zapravo sigurno nije, ali tako ga i dan danas doživljavam. Rain Delay je uticao na mene na načine o kojima mogu pričati satima, rasplakao bih se pričajući o tome i zaključak bi bio da je ovaj bend, kao i ovaj album, među najuticajnijim faktorima koji su menjali moj život.

Kathaarsys – Anonymous Ballad (2009)

Underground bend iz Španije koji sam slučajno upoznao preko MySpacea. Toliko slučajno da bih ceo događaj nazvao jedinim natprirodnim iskustvom koje sam ikada doživeo, posebno zbog značaja tog poznanstva. Videti ih live više puta je jedna od najvećih privilegija mog života, i opet, predugačka je priča o tome šta sam sa njima sve doživeo kao fan, ali dovoljno je za sada da zamolim sve one koji čitaju ovo da preslušaju ovaj album, da pronađu njihove live nastupe, i možda će doživeti nešto posebno. Upozoravam vas da je u pitanju muzika jednog genijalnog čoveka, potpuno je ekscentrična, i da reakcije mogu biti različite.

Moonsorrow – Kivenkantaja (2003)

Ovaj bend je u društvu bendova kao sto su Crimfall, Stormlord i Battlelore, bendova koje ja obožavam a zaista, u mom društvu, niko nikada nije pričao o njima. Siguran sam da svi oni imaju svoje verne fanove, ali u mojoj okolini, uvek mi se činilo kao da sam jedini koji ih smatra posebnima. Moonsorrow je bend koji stvara muziku koju bez obzira na ukus smatam dragocenom jer zvuči kao nešto što može da nastane samo kao delo više ljudi sa jedinstvenom idejom. Smatram da su drugačiji od poznatijih folk metal bendova, da su iskreni u tome što rade i da, ako sam u pravu za to da kod nas nisu poznati, zaista zaslužuju momenat pažnje.

Što se tiče domaće metal scene, imao bih mnogo toga lepog da kažem o bendovima sa kojima sam delio binu proteklih godina. Sećam se jamovanja sa Wolframom na tonskoj probi, podrške momaka iz Phobosa i njihovih neverovatnih nastupa, road tripa sa Salvation Zer0, pozitivnosti i energije koju sam osetio na nastupu Third Gallerya i razgovora sa njima nakon mog prvog Rain Delay nastupa, i proslave svog 24. i 25. rođendana na akustičnim svirkama sa bendom Went. Ali mislim da bih za ovu priliku trebalo da iskoristim da se prisetim perioda pre osam godina, kada sam bio mladi metalac u usponu i obožavao bend Hetera! Kazem obožavao, a mislim otkidao na njihova prva dva albuma, koje posedujem u CD formatu, i zbog njih sam jedan jedini put otišao na EXIT, i do današnjeg dana žalim što sam ih tom prilikom propustio zbog nepravilnosti u rasporedu nastupa. Završio sam na koncertu Nightwisha to veče, ali to tada nije bilo bitno. Da sam samo jednom mogao da čujem “Prometeja” live… Ne znam kako drugi ljudi pamte njihovu muziku, ali meni je ona bila posebna, kao prvi domaći bend koji sam voleo i kao svi drugi bendovi koje sam tada slušao i kroz njih zapravo upoznavao metal.

Za kraj mislim da treba da kažem da se divim onome što se dešava u metal zajednici širom sveta, kao i kod nas, i da mi je čast da sam deo fenomenalne činjenice da već decenijama većina ljubitelja metala i rocka daje sve od sebe da i oni budu tvorci tako jake i kvalitetne muzike. Metal je verovatno jedini žanr koji je inspirisao toliki broj ljudi da stvara nešto svoje. Legende metala i naši stariji drugari su nas povukli da izaberemo i zavolimo neki instrument, da veliki deo života posvetimo muzici i da zajedno guramo granice žanra i da istražujemo koliko dobri zaista možemo biti kao pojedinci i kao deo zajednice. Metal je uvek bio izvor pozitivnosti za mene, i samo tako i želim da gledam na taj svet.

Moj život je sada okrenut poslu i karijeri u umetnosti, ali deo mene može da postoji samo kroz metal i kroz muziku bendova Rain Delay, Tales of Dark i Frozen Moonlight. To su bendovi koji su mi poverili svoje ritmove i nadam se da ću to poverenje opravdati na albumima koji se trenutno pripremaju.

Ostavite komentar: