Šta muzičari slušaju: Anita Iličić

anitailicicAnita Iličić, mlada muzičarka iz Kikinde, bila je naš ovonedeljni gost rubrike “Šta muzičari slušaju”. Anita iza sebe ima album prvenac “Orion”, koji je izdala prošle godine pod etiketom Balkanrock-recordsa. Trenutno je sa novooformljenim bendom u fazi priprema za promociju istog na lokalnom nivou, a u isto vreme stvara novu muziku. O svojim pesmama Anita kaže da su autobiografske, retrospektiva svega proživljenog i onog što joj je okupiralo pažnju i biće, odavde pa deceniju, deceniju i po, unazad. A evo šta kaže o muzici koja ju je osvojila, kojoj se rado vraća, a koju uvek toplo, iz srca preporučuje.

“Autorka rubrike ce se složiti sa mnom da mi je dugo trebalo da krenem u pisanje onoga šta slušam. Prvo jer sam prilično rasejana osoba i kad treba nešto da navodim, ili pišem biografije
i cv to mi teško pada. Tu je onda i pretpostavka da bi malo koga to i zanimalo. Međutim upuštam se iz jednog razloga – neke grupe i izvođače je šteta prevideti. Mislim da sam pažljivo probrala i izdvojila neke od njih. Naravno da se puno tog moglo dodati. Možda će vas iznenaditi da mnogi velikani nisu opisani. To je upravo zbog toga što su neke muzičke veličine kako kod nas tako i u svetu naprosto neosporive. Njima svo poštovanje – što se mene tiče od šezdesetih i sedamdesetih pa na ovamo. Puno toga neće stati u ovaj tekst. Muziku ne slušam po albumima, tako da, navodiću imena izvođača. Pa da krenem…”

Elsiane – Hybrid (2008)

Nešto najsvežije što me je okupiralo i kupilo je Elsiane, album “Hybrid”. Čarobni glas ove Peruanke i interesantan stil pevanja je zaista nešto nesvakidašnje. Muzika je vrlo relaksirajuća i baca me u ekstazično stanje i mislim da obnavlja svaku stanicu u meni, fluidno, prožimajuće. Tanano, za plovidbu.

Tori Amos

Nju je nemoguće zaobići ako mene pitate. Ona je naprosto čarobna, lucidna. Volim sve njene pesme, posebno live session gde izvodi pesmu “Caught a lite sneeze”. Ona je muzičar koji u potpunosti pada u orgazmični zanos i tokom njenog izvođenja pesama joj iz očiju seva ono pozitivno ludilo kada je ne drži mesto i pleše za klavirom, ponekad svirajući dve različite klavijature i plešući između njih. Njena strast je zarazna.

Nostalghia

Nostalghia bend je zaravo duo, sebe opisuju kao Post Apocalyptic Gypsy Punk / Glitch. Otkrila sam ih godinama unazad sasvim slučajno i kupili su me na prvu. Vokal te tanane cure je skroz blesav, sve ukupno blesavo, čudno a nekako lepo i smisleno skockano. Što bi se reklo, valja.

Amon Tobin

“Bacite uvo”. Brazilski muzičar, kompozitor i producent elektronske muzike. Radi se o instrumentalnoj muzici, neobičnoj, interesantnoj i tripoznoj.

Jeff Buckley

Kada se pojavio čini mi se da je bio posve jedinstvena muzička pojava. Zreo izraz, prelepe harmonije i glas, neobuzdan a savršeno kontrolisan u svakom trenutku, vokalno virtuozan, s ponekim hrabrim ispadom na koncertima. Nije ni čudo, sa takvim genetskim nasleđem kad je u pitanju njegov otac, Tim Buckley. I njegov odlazak sa ovog sveta, nesretan slučaj kao i odlazak njegovog oca čini ga misterioznim kao pojava koja je ostavila neizbrisiv trag. Ono što možemo čuti je vanvremenski tako da ga toplo preporučujem.

Puscifer

Solo projekt Maynarda Jamesa Keenana, poznatog u radu sa grupom Tool i A Perfect circle. Pesme vas lagano privlače i uvlače u sebe. Mešavina elektrike i akustike je često obećavajuća, tako i u ovom slučaju. Ima nečeg očaravajuceg i primamljivog vezano za muziku koja stoji iza imena Puscifer.

Lauren Maria “Ren” Harvieu

Mlada kantautorka koja me je fascinirala svojim talentom, pristupom, senzibilitetom. Čini mi se da je njen još uvek skroman stav deli od tog da je prepoznaju kao stvarnu divu, ali i to se polako menja. Njena muzika vuče u osnovi retro, s elementima jazz-a i bluesa, simfonijski, glas i emocija su čisti, istančanog ukusa. Čist kvalitet. Počela je skromno, demo snimcima na myspace-u, a onda ju je otkrio jedan muzički menadžer. Kada je trebala da krene s promocijom prvog albuma doživela je nesreću, prelom kičme, nakon čega se uspešno oporavila i radi na drugom albumu.

Rachel Sermanni

je još jedna kantautorka koja je nadasve simpatična, rekla bih dete u telu žene. Njena muzika je kvalitetna, pesme te jednostavno kupe, njeno izvođenje, svirački talenat, pevanje, sve u kompletu, vrlo interesantno. Nije samo još jedna kantautorka na gitari. Nešto kao nežno snažna.

 Antony and the Johnsons (Antony Hegarty)

Predstaviću ovog velikog umetnika, inače transeksualca. On tako oseća i prenosi energiju proživljenog, a sve muzički vrlo kvalitetno i rafinirano. Njegove pesme ne zaobilaze unutrašnje borbe sa spoljašnjim svetom vezanim za njegov identitet.

”One day I’ll grow up, I’ll be a beautiful woman.
One day I’ll grow up, I’ll be a beautiful girl.
But for today I am a child, for today I am a boy.”

Fink

Šta reći, on je genijalac. Čovek zna kako da napravi dobru pesmu. Oseća, zna šta radi i to radi jako dobro. Ima neka teška emocija koju prepoznajem. Vrlo zrelo, odlično. Svedeno, njegova muzika se jednostavno uvlači pod kožu.

A sad nesto što na internetu možete naći naprosto tako što ćete ukucati Power Animals & Native Nights-Native American, Indian Meditation Music-Healing soft sleep music-Niall-

Da malo oslobodimo tu divljinu u nama i zvuke prirode, poklike indijanaca i zvukove frula, zvečki i tam-tamova… jedna divna plovidba vas čeka, ako vam treba da se resetujete i osvežite i iznutra ispunite novom energijom ili probudite kreativnost.
.
Na šta ćemo još da “bacimo uvo”?

Novitet Kovacs, nesto između Amy Winehouse i Grace Jones, taj neki zvuk možete očekivati. Prijatno sve u svemu.

Preporučujem domaći bend White rabbit band – osvešćeni tekstovi koji vas teraju na promenu, akciju, koji podvlače liniju između dobrog i lošeg, ukazujući na dobro i loše, vid protesta i pobune, što fali danas na sceni, inekcija svima nama da bi zaista bili živi.

Za kraj izdvajam nešto sanjalački i domaće – Bitipatibi, Una Gašić sa svojim bendom. Mene su njene dve pesme naročito kupile, do te mere da kad treba da počujem još nešto uvek poželim da čujem te dve pesme. “Mi smo od šećera” i “Andrija”. Una je ta sanjalačka pojava s neobičnim tekstovima i muzikom koja u kompletnim aranžmanima i punom sjaju ne zaostaje za svetskom scenom. Onaj osećaj kad te pesma preuzme.

Slušam pesmu i pesma sluša mene. Samo tako je ono pravo.

Da ne grešim dušu, pretrčaću one koje moram pomenuti, veliki EKV, veliki Partirejkersi, Velika Josipa Lisac, Veliki Dead Can Dance, nek mi oproste svi ostali veliki živi i mrtvi, kao i svi moji prijatelji muzičari koje ću preskočiti ovog puta. Nadam se da ćete naći nešto lepo za sebe u ovim predlozima.

Ostavite komentar: