Šta muzičari slušaju: Andrej Mladenović (Brigand, Vizelj)

Andrej MladenovićZa rubriku Šta muzičari slušaju, bubnjar bendova Brigand i Vizelj, Andrej Mladenović, otkriva koje to albume sluša najviše u poslednje vreme, a među njima i neke od albuma koji su definisali njegov muzički ukus i uticali na njegovo sviranje.

Faith No More – King For A Day… Fool For A Lifetime (1995)

Faith No More sam počeo aktivinije slušati 2012. godine kada sam se sasvim slučajno obreo na njihovom nastupu na Belgrade Calling festivalu. Malo je reći da sam bio oduševljen njihovom svirkom, te sam se bacio na detaljnije istraživanje rada benda. Nakon što sam prvi put poslušao King For A Day u potpunosti, nisam znao kako se zovem. Bukvalno. Imao sam osećaj da sa svakom novom pesmom na albumu zapravo slušam neki drugi bend. Fascinira me činjenica da na istom albumu sa jedne strane možete čuti pesme poput „Cuckoo For Caca“ ili „The Gentle Art Of  Making Enemies“ , a sa druge opet, pesme poput „Star A.D.“ ili „Caralho Voador“. Takođe, ovaj album je u neku ruku i vatreno krštenje benda jer predstavlja prvi studijski materijal bez dugogodišnjeg gitariste Jima Martina. Po mom mišljenju Trey Spruance se odlično snašao u ulozi gitariste! Mislim da ću i kroz 50 godina tvrditi da mi je ovo omiljeni album!

The Police – Reggatta De Blanc (1979)

Kako opisati ploču koja sadrži pesme poput „Message in a Bottle“, „Walking on the Moon“, „Bring On The Night“?  Najkraće rečeno, ovaj album je savršena fuzija roka i regea! Stewart Copeland u svom najboljem izdanju!

Mr. Bungle – California (1999)

Ako postoji bend čiji se žanr ne može odrediti, onda je to Mr. Bungle. Ovaj bend jednostavno svira sve. Samo pslušajte pesmu „Ars Moriendi“ i sve će vam biti jasno!

Laibach – Spectre (2014)

Šest godina nakon poslednjeg studijskog albuma Laibacha, 3. marta 2014. godine, pojavio se Spectre. Moram priznati da u početku nisam bio preterano oduševljen albumom, ali sam vremenom stekao utisak da je ovo možda i najkompletnije delo Laibacha još od albuma Opus Dei iz 1987. „Eurovison“, „No History“, „Walk With Me“, „Ressistance Is Futile“ su postale nezaobilazne na mom iPodu. Sve ove pesme uživo zvuče još ubedljivije i moćnije, stoga ako ste u prilici obavezno odgledajte Laibach uživo!

AC/DC – Back In Black (1980)

Ovaj bend je kriv za sve! Pre četrnaest godina sam prvi put došao u dodir sa rokenrolom, kad je moj otac pustio pesmu „Rock N Roll Aint Noise Pollution“. Zamislite samo četvrogodišnjeg klinju kako razjaplljene vilice u čudu posmatra muzičku liniju dok iz zvučnika izbija „high voltage RnR“. Kada ste to zamislili, mislim da će vam biti jasno zašto se ovaj album našao na listi. A i podatak da sam posle koncerta AC/DC u Beogradu izrazio želju da sviram bubnjeve govori dovoljno! Prva pesma koju sam u celosti uspeo da skinem i koju sam svirao do iznemoglosti je bila „You Shook Me All Night Long“.

Fantomas – The Directors Cut (2001)

Mike Patton (Faith No More), Buzz Osborne (Melvins), Trevor Dunn (Mr. Bungle) i Dave Lombardo (Slayer) sviraju obrade čuvenih filmskih tema?! Mislim da je svima sve jasno!

Neil Young – Dead Man (1996)

U pitanju je soundtrack koji je Neil Young napravio za istoimeni film koji se u bioskopima pojavio 1995. godine. Već u prvih pet minuta filma, počeo sam posebnu pažnju da obraćam na muziku… Na kraju se ispostavilo da sam muzikom bio oduševljen koliko i samim filmom! Nisam gubio vreme pa sam odmah na internetu počeo iznova i iznova preslušavati zvuk Youngovih hipnotišućih gitara, na par mesta prožetih zvukom klavira ili orgulja. Inače, ovaj album je jedna od retkih stvari na kojoj nema ni bubnjeva niti bilo kakvih udaraljki,a koji je u stanju da mi drži pažnju sve vreme svog trajanja.

The Cult – Love (1985)

Love je prava škola rok bubnja! Sviranje, zvuk, apsolutno sve u vezi bubnja na ovom albumu je savršeno. Zanimljivio da je dotadašnji bubnjar benda, Nigel Preston na albumu odsvirao samo dve pesme. Jedna od njih je, ako ne i najveći hit benda, „She Sells Sanctuary“. Ostatak albuma je odsvirao Mark Brzezicki. Kao posebno drage pesme sa ovog albuma, izdvoijo bih „Rain“, „Phoenix“ i „Nirvana“.

Porcupine Tree – In Absentia (2002)

Pre par nedelja sam se ozbilnije uhvatio u koštac sa ovim bendom. Jedno jutro sam počeo šetnju kroz njihovu diskografiju na You Tubeu. Završilo se tako što sam bukvalno otrčao po CD u Vulkan. Naravno kupio sam album In Absentia. Od tad sam ga preslušao dvadesetak puta i svaki put se oduševim kao da prvi put čujem ovo remek delo! Valja napomenuti da je ovo prvi album na kom je sa bendom zasvirao Gavin Harrison. Taj čovek nije bubnjar, već mađioničar!

Public Image Ltd. – This Is PiL (2012)

Pauza od dvadeset godina, pa ovakvo, maestralno izdanje?! Rotten i ekipa su se vratili na velika vrata. Posebno mi je interesantna pojava baglama i bendža u par pesama! „Out of the Woods“ mi je defintivno favorit! Ima odličnu bas liniju!

Eagles Of Death Metal – Death By Sexy (2006)

Još jedno sveže otkriće! Josh Homme iz QOTSA na bubnjevima? To je to! Čuo sam ih bezbroj puta u Nike reklami, a da pojma nisam imao o kome je tu reč zapravo. Jako simpatičan bend. Ne mogu da prežalim što ne otidoh na EXIT da ih čujem. Kapiram da još uvek spadaju pod mlade bendove, pa se tešim kako ima vremena! Jedva čekam da izbace taj novi album. „Complexity“ obećava.

Soundgarden – Badmotorfinger (1991)

Ako izuzmemo Radio X stanicu u igrici GTA: San Andreas, Soundgarden nisam uopšte slušao. Međutim, Velja, saborac iz Briganda, je uspeo da me „navuče“ na njihovo stvaralaštvo. Nakon toga sam generalno počeo više da se interesujem i istražujem ostatak te grunge scene, ali mi je Soundgarden ostao broj 1! Otprilike nekih mesec dana nisam slušao ništa sem Soundgardena, a Badmotorfinger mi je omiljeni album! U stanju sam da preslušavam taj album 24/7.

Herbie Hancock – Maiden Voyage (1965)

Nakon što sam čuo ovaj album, više ništa nije bilo isto. Ovo delo me je uvelo u svet jazza. Posle ovog albuma su u moj život ušli John Coltrane, Miles Davis, Dizzie Gillespie, Duke Ellington, itd… Još uvek sam u fazi razotkrivanja jazza!

Steel Pulse – Earth Crisis (1984)

Još jedna velika ljubav… Reggae! Od svih podvrsta reggae, najviše mi se sviđa roots fazon, a najdraži bend mi je upravo Steel Pulse! Prelušao sam celu diskografiju Steel Pulsea, i moram priznati da tamo ne postoji album koji mi se ne sviđa. Ipak ovde uvrstih Earth Crisis jer njega najviše vrtim na iPodu u poslednje vreme.

Eyesburn – Dog Life (1998)

Kad smo već kod regea, kako preskočiti legendarni Eyesburn?! Uostalom, taj bend je kriv što sam se zainteresovao za reggae. Iako volim duvačku sekciju i Eyesburn bez trombona ne mogu da zamislim, Dog Life je po mom mišljenju jedna od najboljih stvari koja se desila na ovim prostorima pa se zato baš za taj album odlučih, a ne recimo Fool Control ili Solid. Album koji sadrži pesme poput „ Its Coming Out“, „Sister“, „Smorrior“, „Voiceless One“ i „Exodus“ se mora naći na ovoj listi!

Disciplin A Kitschme – Heavy Bass Blues (1998)

Gotivim ceo taj Londonski, Rock N Rave period u Kojinom stvaralaštvu, stoga je potpuno razumno da mi je ovo omiljeni DAK album. Ako vas ovo ne pomeri, neće ništa! Samo Disciplina!

Philm – Harmonic (2012)

Prvenac, Lombardovog sad već glavnog benda. Više od sat vremena ludila isporučenog od strane tročlane ekipice čiji su članovi: Dave Lombardo, Pancho Tomaselli i Gerry Nestler!

Danzig – Danzig (1988)

Kevoooooo! Odličan album.

Red Hot Chili Peppers – Blood Sugar Sex Magik (1992)

Ne bi bilo fer da se na listi ne nađe i ovaj album. Po mom mišljenju, vrhunac Peppersa. Duša me boli što nisu napravili bar upola dobar album kao što je BSSM već 23 godine. Najbolja postava je morala da nam podari ovavko remek delo, drugačije ne ide. Inače ovaj album sam u celosti preslušao možda dva do tri puta. Uvek preskačem „Under the Bridge“! Kad se samo setim koliko sam bio srećan kad sam, još u početničkoj fazi sviranja, izvalio šta Chad svira u uvodu i strofama u „Blood Sugar Sex Magic“.

Pink Floyd – The Wall

Svaka reč o ovom remek delu je suvišna. Ako postoji neko ko ima vremeplov, rado bih pozajmio isti da se vratim na Watersa u Arenu!

Ostavite komentar: