Šta muzičari slušaju: Aleksandar Rajić (Northern Revival)


Gost ovonedeljne rubrike “Šta muzičari slušaju” je gitarista novosadskog sastava Northern Revival, Aleksandar Rajić.

“Kao klinja nisam se odvajao od vokmena, kasnije diskmena i mp3 plejera. Iako sam imao na dohvat ruke ploče i gramofon više sam sklon pravljenju plejlista (ko je gledao film High Fidelity zna o čemu pričam). To je ono pravljenje plejliste nešto energičnije da te razmrda za trening, plejlista za putovanje koja je mnogo raznovrsnija itd. Naravno volim da slušam i ploče jer je to poseban ritual, najveća je čar dok slušaš album što imaš omot u ruci… mislim da je čisto proseravanje što ljudi pričaju da im pucketanje ploče predstavlja neki užitak… Nisam opterećen albumima, više sam u fazonu pojedinačnih pesama. Albumi su nastali kako bi bendovi na jednom mestu sabrali singlove koje su objavljivali u prethodnom periodu. Pogotovo u poslednjih nekoliko godina od kako je toliko velika ponuda i previše informacija, ako mi se neki bend svidi preslušam album i posle određenog vremena odvojim šta mi se sviđa a ostalo brišem i tako sklapam plejliste. Ima bendova koji su mi u top 20, a da njihove albume neću navesti u omiljene jer npr. Down koliko god da volim nikad ih nisam gledao kroz albume već određene pesme. Retki su albumi da ih volim od početka do kraja.”

Black Sabbath – Master Of Reality (1971)

Pored svih albuma koje smo imali u kući ovaj album mislim da ima najviše zasluga što sam kasnije u srednjoj školi počeo da slušam i istražujem razne metal podžanrove. Imam ovaj vinil i imao sam ga nasnimljenog na kaseti pošto sam ga kao klinja često slušao. Na ovom izdanju je mnogo super rifova i sam raspored pesama i kratki instrumentali doprinose hippie atmosferi albuma.

System Of A Down – Toxicity (2001)

Sećam se kakav je bum napravio ovaj album. To je bio period početka srednje škole kada nije bilo torrenta i brzog neta nego su se razmenjivali diskovi i više se cenila muzika nego danas. SOAD je bio nešto sasvim novo za nas, kao novi pravac. Najviše me je Serj zaintrigirao svojim vokalom, na momente bi bilo “šta ovaj lik radi?!”, ali je bilo toliko ludo da nije moglo da bude loše. :D “Aerials” i danas sveže zvuči. Bili su mi omiljeni bend do albuma “Mezmerize/Hypnotize”. Imao sam prevelika očekivanja i, kada je izašao, ispostavilo se da su tu spustili loptu i smekšali, bio sam jako razočaran.

In Flames – The Tokyo Showdown (2001)

Sigurno ne njihov najbolji album, ali je za mene bitan jer mi je to bio prvi kontakt sa ovim bendom. Drug mi je 2003. dao ovaj live album sa japanske turneje. Na albumu su sve sami hitovi i naravno da mi se svideo. Počeo sam da nabavljam njihove albume i sve više da budem navučen na njih. Zbog njih sam počeo da istražujem u tom smeru i slušam i druge slične bendove… Arch Enemy, Children Of Bodom, Eternal Tears Of Sorrow itd. Gledao sam ih 2009. u SKC-u, žao mi je što nisam uspeo da ih vidim u punom sastavu sa Jesperom jer je mesec-dva pre ovog nastupa otišao na rehabilitaciju i ispostavilo se da se posle nije ni vratio u bend. U tom periodu sam već počeo da se hladim jer poslednji njihov dobar album po meni je “Come Clarity” (2006), posle toga, što su postajali veće ime, mislim da su sve lošije albume snimali.

Katatonia – The Great Cold Distance (2006)

Ne puštam ih često ali nekako svake zime mi dođe da slušam ovaj album. Čudna je atmosfera na albumu, jako depresivni tekstovi, blag i setan glas, ali prijatno za slušanje. Ni jednu pesmu ne mogu da izdvojim nego te tera da slušaš ceo album i tek onda možeš da kažeš da je kraj.

Apey & the Pea – Hellish (2014)

Nešto što u poslednje vreme često slušam. Pre 2 godine prvi put kad smo svirali u Mađarskoj išli su na razglasu i kao cool, šta je ovo… Mislim da sam već dosta ljudi u Novom Sadu zarazio sa ovim bendom iz Budimpešte. Jako dobar miks na jednom mestu, vokal koji prelazi iz grungea u metal, muzika je mešavina stonera, metalštine i dooma.

Ostavite komentar: