Šta muzičari slušaju: Aleksandar Apić (Wolfram)

WolframBasista novosadskog sastava Wolfram, Aleksandar Apić, otkriva čitaocima našeg portala koji ga to albumi oduševljavaju u poslednje vreme.

MadrugadaIndustrial Silence (1999)

Ovaj album i uopšte sve od ovog benda što se može naći. Norveški bend koji je postojao od 1993. do 2008. i za to vreme napravio nekoliko sjajnih albuma. Zvuče kao kad bi se Nick Cave, Radiohead, Morphine i Doorsi skupili da rade muziku zajedno. Nešto najbolje sto je došlo do mene u poslednje vreme. Obavezno poslušati.

Wishbone AshArgus (1972)

Mora nešto iz ovog perioda da mi se vrti u svakom momentu života, pa to ti je. Svaki trenutak ovog albuma je jednostavno prelep. Zavališ se, pustiš ovo i samo upijaš lepotu.

Mastodon – The Hunter (2011)

Od kako sam prvi put preslušao ovaj album, nisam prestajao da ga slušam. Bar jednu pesmu čujem dnevno. Za mene, ima sve što treba da ima, jednu mrvu ne bih menjao. Od početka do kraja, čisto savršenstvo snage i melodije. Za mene je ovo vrhunac njihove muzike. Slušati najglasnije moguće.

Sleaford Mods – The Wick (2014)

Ovo bi možda bilo za rubriku “šta muzičari slušaju, gledaju i ne veruju” ali nema veze, može i ovde. Dakle, imamo dva Engleza koji “sviraju” old school punk od dva akorda tako što se jedan dere u mikrofon, a drugi stoji pored laptopa, stiska PLAY, đuska i pije pivo. Meni je ovo divno iz hiljadu razloga.

Vila Filozofina – Vila Filozofina (2013)

Najbolja domaća stvar u poslednje vreme. Spoj svega i svačega, energično i melodično, baš me je oduševio album. Totalno neočekivano. Mislio sam da je još jedan u moru ovih “inovativnih” pop-rok bendova ali su me baš razuverili. Fina muzika.

David Maxim Micic – EGO i ECO (Ep, 2015)

Poslednji radovi mladog, multitalentovanog beogradskog gitariste benda Destiny Potato, dva EP izdanja, EGO i ECO. Svega i mnogo, ali jako ukusno spakovano i baš lepo za slušanje. Ovaj čovek je vanzemaljac.

Root – Zjeveni/The Revelation (1990)

Od svih derivata metala koje sam ranije slušao, ostao sam na ovim najekstremnijim. Ne znam ni sam zašto, ali jako me pali mrakčina i jeza i tvrd bubanj i odvrnute distorzije, a od kako sam ovaj bend gledao uživo na Exitu, ovaj album sam preslušao bar 10 puta. Ko voli, preporučujem.

God Is An AstroanutAll Is Violent, All Is Bright (2005)

Ne znam ni sam kako (jer gomila ljudi oko mene sluša ovaj bend), ali prvi put sam ovaj album preslušao pre nedelju dana. Oduševljenje sveopšte, samo pustiš i provozaš se kroz sve emocije koje postoje u čoveku.

Dead Can Dance – Anastasis (2012)

Album koji sam nedavno otkrio i preslušao ga desetak puta uzastopce. Ne preterujem. Ovo je toliko dobro da ja ne znam kako to da spakujem u reči. Savršenstvo ambijentalne muzike. Pri slušanju posvetiti punu pažnju ovom remek-delu.

Ostavite komentar: