The Danube Blues & Rock Festival: Srce bluza u Novom Sadu

Terry Evans

Terry Evans

The Danube Blues & Rock Festival održan je u periodu od  15. do 17. septembra u popularnom novosadskom Firchie Think Tank Studio.

Velika pohvala ide za organizaciju festivala. Svi nastupi su održani u prostorijama Firchie Think Tank Studija, koji je nadograđen i uvećan za ceo jedan veći prostor preko proleća, te ovaj lokal više nije samo mesto raznih događaja i žurki kao što je bio ranije, već i odlično mesto za održavanje nekog većeg festivala poput ovoga. Dok su se jedni muzičari spremali za svoj nastup u velikoj sali, umesto te uvek predugačke pauze između dve izvedbe, u maloj sali su za to vreme svirali drugi izvođači. Koliko zapravo jednostavno rešenje. Iako je još uvek prilično “mlad”, mora se naglasiti da The Danube Blues & Rock Festival ima i više nego dovoljno potencijala da postane jedan od važnijih i boljih novosadskih festivala. A pored organizacije, ovome svakako doprinosi i to da je festival doveo neke od važnijih imena trenutne svetske bluz scene.

Dag MacLeod

Doug MacLeod

Prvo festivalsko veče je otvorio akustični bend Woodens. Ovaj trio je celo veče svirao obrade mnogobrojnih poznatih i manje poznatih muzičara, od kojih se mogu izdvojiti Van Morrison, Neil Young, Eaglesi, Leonard Cohen, Beatlesi i Elvis Presley. Ono što se najviše primeti kod ove trojice šarmantnih momaka, iako se po godinama ne bi reklo da su momci, ali po količini energije i bi, jeste njihova harizmatičnost i taj pozitivan vajb.

Sledeći izvođač za to veče bio je bend Blues Hammer. Njihova muzika je svakom pesmom dobijala više boja i tvrđi zvuk, a energija benda bila je i više nego primetna. Za razliku od publike, čija je mogla biti i na većem stupnju. Dok se sledeći izvođač spremao, Woodens je opet svirao publici u maloj sali.

Nakon Woodensa nastup je otpočeo poznati Doug MacLeod. Posle više od 29 godina muzičkog angažovanja, 20 studijskih albuma i činjanice da su ga obrađivali mnogi umetnici od Alberta Kinga do Eve Cassidy, Doug se, evo, našao i u našoj Srbiji. A ovaj putujući umetnik je i samim Novosađanima pokazao kako to legende rade. Većinu svojih numera je komponovao na licu mestu. Svaka originalna. Svaka sa zanimljivom pričom, zasnovanoj na sopstvenom iskustvu, kao npr  pesma koja peva o njegovoj ljubavi prema jednoj prostituki iz davne 1967. godine, te pesma o jednom pesimističnom momku koji je, nezadovoljan svojim životom, prišao Dougu i pitao ga gde je ta ljubav, dobrota i sreća o kojoj on priča i dr. Pre svake pesme je ispričao i poneku priču ili inspiraciju po kojoj je pesmu i napisao. A zašto se može reći da su originalne i zašto on, pre svake pesme kaže It’s gonna go exactly like this? Za to je i sam dao dobro objašnjenje, a to je zato što niko drugi sem prisutnih posetilaca neće imati priliku da čuje tu određenu numeru izvođenu na upravo takav način.Jedina stvar koju treba napomenuti vezano za ovaj nastup jeste neverovatna nepristojnost nekih posetilaca, koju su toliko glasno pričali, da je Dougg u nekim momentima čak morao da ih nadglasa.

Hans Theessink

Hans Theessink

Naredno veče, u petak 16. septembra. Nenad Todorović, momak iz Kragujevca i bluz gitarista i frontmen grupe The Cockblockers, preuzeo je ulogu Woodensa od prve večeri. Iako je imao nekoliko autoskih pesama, i ovaj momak je, kao i trio od prethodne večeri, svirao najviše poznate obrade, od kojih su se našli veliki hitovi svetske bluz, soul i rock muzičke scene.

Point Blank je bio sledeći na redu. Ovaj bend, često pozantiji i kao Dr. Project Point Blank i Dr. Project Point Blank Blues Band, iza sebe ima deset studijskih albuma i jedan live video album, kao i mnogobrojne održane koncerata na našim prostorima i u inostranstvu i trenutno važi za jedan od najstarijih aktivnih srpskih bluz sastava i zapravo jedna od prvih pravih bluz bendova. A nakon objavljivanja i poslednjeg albuma Gitarologija: Povratak korenima, povratio se i sam bend i ponovo privukao pažnju javnosti. Nije ni čudo zašto je festival izabrao upravo ovaj bend, koji je ispunio očekivanja svoje reputacije, a i publika, koje je bilo više nego u isto vreme prethodne večeri, izgleda da je delila slična mišljenja.

Nakon što je Nenad Todorović završio, počeo je i nastup velikog Terryja Evansa, koji je nastupio zajedno sa Hansom Theesinkom. Ako je neko mogao da nadmaši nastup Douga MacLeoda sa prethodne večeri to bi bio upravo ovaj duo. U celoj velikoj sali, koja je bila prepuna, vladala je odlična atmosfera a energija je naprosto kružila prostorijom. Dolazila je i sa bine i od publike, dok svi u sali nisu postali jedno sa muzikom. Ono što je najviše doprinelo ovakvom osećaju je zpravo bila ta emocija kojom su svoje pesme izveli ovi bluz majstori. Iako Terry trenutno nastupa sa svojim bendom, izbor da na ovaj festival dođe i svira zajedno sa Hansom Theesinkom bio je i više nego dobar. Njihovi glasovi savršeno su išli jedan uz drugi, i stopili se u toj muzičkoj koheziji. Publika svakako mora biti zahvalna ovom festivalu i prilici koju su dobili da ovakve vrhunske umetnike slušaju uživo u Srbiji, kao i činjenici da će festival nastaviti da dovodi podjednako dobre izvođače i narednih godina. Ili se bar tome možemo nadati. U svakom slučaju, ovaj koncert je bio jedan od boljih nastupa ove godine u Novom Sadu, koji će svaki posetilac definitivno pamtiti. Nakon nastupa, publici je opet svirao Nenad Todorović, iako se veći deo posetilaca, kao i prve večeri, polako razilazio kućama.

Poslednji dan festivala bio je u subotu i počeo je nastupom novosadskog benda Blues Machine u maloj sali. Ovaj bend, iako postoji tek tri godine, često i odlično kombinuje tradicionalni bluz i rok zvuk sa modernijim i novijim muzičkim konceptima, stavrajući time neki autentičan zvuk. I pored toga što su nastupali u maloj sali i bili samo predgrupa narednim izvođačima, ova tri momka su napravili dobru atmosferu sa svakim svojim nastupom, a tome je najviše doprinela i ta gruv i bugi energija koja je dolazila sa bine. A pored atmosfere, momci su svoje pesme koje su pevali i na engleskom i na srpskom izneli prilično spretno, koristeći često moćne rifovi i vešte solaže. Uglavnom su svirali obrade poznatih numera, ali se našla i pokoja autorska pesma.

Prvi koji je za to veče nastupao u velikoj sali bio je Texas Flood. Bila je to poplava energije. Njihova uigranost je itekako vidljiva. Što i nije toliko iznenađujuće, obzirom na to da su imali skoro hiljadu nastupa širom Srbije, regiona, pa čak i po nekoliko većih festivala, kao i činjenice da je bend osnovao Nenad Zlatanović, jedan od najboljih bluz gitarista u našim krajevima. Publika, iako ne mnogobrojna, bila je energičnija nego prve večeri, a kako i ne bi kad je bend priredio odličan bluz nastup, sa karakterisičnim zvukom starog klasičnog roka. Iako su imali puno uticaja i inspirisani mnogim poznatim bendovima i izvođačima, ovaj sastav je pravo osveženje u našoj muzičkoj sceni i pokazuje da idalje ima dobrih bendova koji su posvećeni muzici starih legendi.

Chris Thomas King

Chris Thomas King

A dalje, i sama legenda. Nakon ponovnog nastupa Blues Machine, na binu velike sale istupio je Chris Thomas King. Ono što je možda najprepoznatljiva karakteristika ovog muzičara je njegova glasčina. Pravi bluz glas koji jedino zvuk njegove gitare može da dopuni i ne naruši. Iako je imao prilično dugačku muzičku istoriju iza sebe, ovaj muzičar se verovatno najviše proslavio svojom saradnjom sa filmskim umetnicima braćom Coen. Nakon što je glumio na filmskom platnu u njihovom filmu O Brother, Where art Thou? iz 2000. godine, skrenuo je pažnju na sebe mnogobrojnih muzičkih kritičara, kao i fanova bluz scene, koji su vremenom, verovatno, postali i fanovi samog Kinga. Iako je veliki broj muzičara imao uticaj na njega, svakako se može reći i da je to obostrano, tako što je i sam King imao uticaja na nekoliko grupa i izvođača koji su popularni i danas među mladima. A time što se veliki broj publike odazvao i došao kako na nastup ovog izvođača, tako i na sam festival, pokazuje i činjenicu da ovaj žanr nikad ne jenjava među muzičkim zanlcima, ali i običnim laicima koji samo vole da s vremena na vreme odslušaju dobru bluz pesmu koja pogađa i izvođača koji zna na pravi način da je izvede.

Iako je poznato da Novi Sad vrvi od umetnika i ljubitelja same umetnosti, te da već postoje mnogobrojna dešavanja koje ljubitelji kvalitetnog zuka žele da proprate, The Danube Blues & Rock Festival je pravo osveženje, a muzičari koje smo imali priliku da čujemo tokom ova tri festivalska dana su i više nego nadmašili očekivanja.

Save

Ostavite komentar: