Sonic Youth

The Eternal

Izdavač: Matador Records, 9.6.2009.

Producent: John Agnello

Žanr: Alternativni, eksperimentalni rok

Trajanje: 56:25

4.0/5

Ocena

Odokativno posmatrajući karijeru sastava Sonic Youth-a, moguće je izdvojiti tri dela koji je čine, na tri glavne celine; početak rada benda prvih godina 80-tih, uspeh albuma “Daydream Nation” i saradnja sa poznatom izdavačkom kućom Geffen 90-tih, napuštanje iste tokom 2000-tih i proširenje sastava na pet člana, pored originalnih Kim Gordon, Lee Ranaldo, Thurston Moore i Steve Shelley.

“The Eternal”-om, 16-tim studijskim albumom po redu, ponovo skreću pažnju na sebe, dokazujući da pauza jednostavno ne postoji za njih, čak su i najavljujući novi album u predstojećoj godini. Primetne su primedbe za “preterano” bogatu diskografiju Youtha, ali je to krajnje cinično, jel ovaj, u bukvalnom smislu eksperimentalni sastav, još uvek pleni energijom i uticajnim ostvarenjima.

Eksplozivna i rifovski stabilna “Sacred Trickster” otvara album, sa Kim na vokalu, u pozitivno nekontrolisanom pank maniru. Lee i Moore čini se, neprestano tragaju za svežim efektivnim zvukom, sa dosta konfuznim deonicama i netipičnim solažama. Kao u proteklih 27 godina, timski rad trojke Gordon/Ranaldo/Moore je prosto nezamenljiv, što delom, a posebno refrenom, pokazuje pesma “Anti-Orgasm”, na kojoj se smenjuju vokali Thurstona i Kim, uz uobičajne “zavijajuće” akorde Ranaldovog Fendera.

Zajednička “Leaky Lifeboat (for Gregory Corso)” posvećena američkom piscu Gregory Corso-u nudi multi vokalni užitak. Usporenim tempom kreću sa “Walkin’ Blue” i “No Way”, koje podsećaju na materijal sa kraja 80-tih, sa većom dozom alternative i bez monotone psihodelije koja je vladala na prvim albumima. Odlična “Malibu Gas Station” na najbolji način prikazuje veštinu i instrumentalnost gitarskog dvojca i melodičnost vokalnog performansa Kim Gordon, što je iskreno, dosta retko, jer ona u većini slučajeva potencira agresivan pristup načinu pevanja ili pak suprotno, varirajuću “prigušenu” i promuklu boju glasa. Jedine dve pesme koje peva Lee Ranaldo, pomenuta “Walkin’ Blue” i “What we know”, sasvim su solidno urađene, potencijalne hit numere. On predstavlja dobar kontrast Moore-ovom vokalu, koji je za razliku od Lee-ovog buntovniji i neumereniji.

Činjenica je da ovo izdanje ima dosta simpatija, pokazuje zrelu produkciju, nove ideje i oslikava veliko iskustvo i znanje benda Sonic Youth. Manifest sledi na samom kraju, od beskrajnog razlaganja, wah-wah efekata, do upliva akustičnih gitara, u desetominutnoj “Massage the history”.

“The Eternal” poseduje drugačiju formu i koncept od prethodnih albuma Sonic-a, tako da se varate ako mislite da je ovo kopija nekih pređašnjih materijala. Tim što je “The Eternal” nastao sada, posle više od 25 godina, nakon 15 albuma, govori o tome koliko inventnosti još postoji unutar benda. Iz tog razloga vredi izdvojiti malo pažnje i vremena, i preslušati ovo izdanje, bilo da volite ili ne Sonic Youth.

Spisak pesama:

1. “Sacred Trickster” 02:11
2. “Anti-Orgasm” 06:08
3. “Leaky Lifeboat (for Gregory Corso)” 03:32
4. “Antenna” 06:13
5. “What We Know” 03:54
6. “Calming the Snake” 03:35
7. “Poison Arrow” 03:43
8. “Malibu Gas Station” 05:39
9. “Thunderclap for Bobby Pyn” 02:38
10. “No Way” 03:52
11. “Walkin Blue” 05:21
12. “Massage the History” 09:43

Ostavite komentar: