SMF„bez komentarisanja“ u Novom Sadu

arhiva

Subota, 27.jun, u kalendaru dešavanja Novosadskog omladinskog centra „Crna kuća 13“ ostaće upamćen po nastupu hardcore legendi-beogradskih veterana „SMF“-a sa predgrupom – novosadskim sastavom „Proleće“ i dva zagušljiva sata žestokih riffova.

Neobičan prizor na početku večeri. Publika koja je počela da pristiže oko 22 sata, shodno najavljenom početku, zatekla je muzičare posadjene ispod drveta u dvorištu kluba u opuštenom izdanju.

Tako se niko, sem po piće, nije upućivao u unutrašnjost kluba, niti bi ko samoinicijativno napustio chilling na otvorenom da se oko 23 sata na binu nije popeo lokalni bend „Proleće“ nadaleko najstariji početnici i bend sa najdužom pauzom. Naime, ova četvorka je formirana 1990. ali je sa radom prekinula od 1994. do 2003. da bi se njihov prvi zvanični studijski album „Meuh“ pod etiketom NSSKC napokon pojavio prošle jeseni.Pola sata „Proleća“ protutnjalo je preglasno, žestoko i efektno. Nekolicina vatrenih obožavatelja iz gužve pred binom imalo je priliku da se nadje za mikrofonom kada je pevač Nebojša sišao sa scene. Završili su sa pesmom „Keva ti je mrtva“ prokomentarisanom rečima -„Jesmo li održali minutu ćutnje Majklu Džeksonu?“

Crna kuća se ispraznila u tren oka, koliko zbog prijatnije atmosfere napolju toliko i zbog nevelikog broja prisutnih, ali kada su se na bini našle prekaljene beogradske HC uzdanice nikome nije padalo na pamet ništa do apsolutnog uživanja. Nešto više od sat vremena i dvadesettri pesme kasnije,ostala je bara prolivenog piva pod binom, duga i široka polovinu sale, kao i osećaj da se sve prerano završilo.

Ko je prisustvovao svirci „Smf“-a povodom dvadeset godina postojanja benda ovog marta u beogradskom SKC-u i ima jako dobro pamćenje mogao je biti zaintrigiran gotovo identičnim redosledom pesama. Bilo to stvar navike, uvežbanosti ili discipline, krenulo se sa „Žurkom“ i nastavilo „Majstorima“, „Đenkom“, „Burekom“.

Raspoloženje je kulminiralo dok se prolamalo -„Idemo na pivo, ajde…“ i na istoj visini ostalo kroz „Ko to tamo – Maratonci“, blok pesama -„Dalje nećeš moći“, „Bolje nego pre“, „Kumovi“, „Vozi Miško“ i do samog kraja i šofersko-egzistencijalnih tema – „Daj pare“, „Oću moju platu“i „Kinezi u Japan“.

Sem osvrta na uvertiru -„Hvala Proleću, to je najlepše godišnje doba, brate“, imenovanja pesama i učestalog „Eeeeeee“ – na šta je redovno stizao eho, Sale, vokal, duša i harizma benda, nije govorio sa publikom ni publici. Nije komentarisao išta od aktuelnih tema, ništa izrugivao ili jednostavnoo ritam presecao šalama ili biserima, što je često odraz njegovog dobrog raspoloženja.

Numere su se tako nizale, prvi redovi su se nalazili u šutki ili u valjanju po mokrom podu, Sale se nije zaustavljao u jurnjavi sa jedne na drugu stranu bine i ništa se nije razaznavalo do refrena.Po završetku „Načina života“ Sale se zahvalio prisutnima, sišao sa scene i više se nije vraćao. Dve pesme na bis su odsvirali i uglas otpevali Dare i Francuz – gitara i bas. Ne osvrćući se na povike iz publike, ubeđene da je uskraćena za nejveće hitove, pošto su otprašili „Mrš bre po petarde“, Ćelavi je spustio činelu i iščekivanje da će se „SMF“ ponovo pokloniti publici se razrušilo.

Upalilo se svetlo i ponovo se stvorila situcija sa početka večeri. Napolju, u svežoj i prijatnoj noći.

Ostavite komentar: