Slipknot

All Hope Is Gone

Izdavač: Roadrunner records, 20.8.2008.

Producent: Dave Fortman, Slipknot

Žanr: Heavy metal

Trajanje: /

2.0/5

Ocena

Vol.3: (The Subliminal Verses) je album koji je bendu Slipknot doneo ogroman uspeh i uputio ih na sam vrh. Momci nakon takvog uspeha zaslužuju samo veći uspeh od dosadašnjeg, a novi Slipknot treba da bude bolji i veći. Međutim, izlazak četvrtog studijskog albuma pod imenom „All Hope Is Gone“ izgeda neće dodati još zvezdica na njihovom nebu uspeha.

U samoj srži albuma mogu se primetiti izvesne promene na kojima su radili. U prvi plan stavljeni su čisti vokali Corey-ja, koji je pokazao da ovog puta želi da zvuči melodično. Dakle, njegovi zlokobni vokali su sada mnogo mekši. Zatim, tu su i soloi koji su dodatno oživeli ovaj novi melodični album. „All Hope Is Gone“ po zvuku i po stilu mnogo više podseća Stone Sour. Fanovi Slipknot-a sigurno će voleti i ovo izdanje benda, ali ne mogu reći da je bend ono što je bio pre par godina.

Kao što na svakom albumu pod brojem jedan stoji autentični uvod „.execute.“ je nešto što je pečat svakog Slipknot albuma. Uvodna pomalo psihodelična numera koja nema neki poseban smisao ali je uvek na samom početku. „Gematria (The Killing Name)“ je prva pesma, nakon onog uvoda, koja je prepoznatljivi stil benda jer zvuči kao stari dobri Vol.3: (The Subliminal Verses). Ipak, ovo je album u kome se bend bavi kritikom američke vlade, a Gematria je upravo takva pesma. „Sulfur“ donosi oštar zvuk gitara i pravi lavež vokala sjedinjenih u jedno. Četvrta „Psychosocial“ numera izdvaja se kao jedna od boljih, ispunjena jakim vokalima u stihovima koji postaju melodični refreni. Broj pet nosi numera „Dead Memories“, koja zajedno sa pesmom „Snuff“, za promenu ne krtikuje vladu i ne obraća se višim krugovima i društvu. Ove su dve pesme posvećene Corey-evoj tamnijoj strani života. Još dve pesme „Butcher’s Hook“ i „Gehenna“ sa pomalo mračnim aranžmanima sa druge strane bogate su atmosferski, ali ne zadržavaju pažnju niti su vredne pamćenja. Konačno, pesma „All Hope Is Gone“ zaslužuje mesto možda najbolje pesme sa istoimenog albuma. Bogata jakim i žestokim ritmom, bogata najglasnijom bukom o problemima sveta, ali koja sa druge strane udara najniže kada govori o Corey-jevoj tuzi.

Rezime albuma bio bi sledeći – Slipknot kao politički bend? Odgovor je ne. Sa druge strane, nije trebalo da Corey Taylor od kontraverznog i ne baš omiljenog nu metal benda napravi kopiju Stone Sour-a. Tačno je da i jedan i drugi bend imaju jednog kvalitetnog vokalistu kakav je Mr. Taylor, ali je ipak bolje da Slipknot ostane Slipknot. Od dvanaest pesama, koliko je na albumu, može se izdvojiti par njih koje su oličenje i zaštitni znak devetorice momaka.

Spisak pesama:
1. “.execute.” – 1:49
2. “Gematria (The Killing Name)” – 6:02
3. “Sulfur” – 4:38
4. “Psychosocial” – 4:42
5. “Dead Memories” – 4:29
6. “Vendetta” – 5:16
7. “Butcher’s Hook” – 4:15
8. “Gehenna” – 6:53
9. “This Cold Black” – 4:40
10. “Wherein Lies Continue” – 5:37
11. “Snuff” – 4:36
12. “All Hope Is Gone” – 4:45

 

Ostavite komentar: