Škrtice

Škrtice

Izdavač: Lampshade Media, 13.12.2016.

Producent: Boris Mladenović i Boris Borojević

Žanr: garage rock

Trajanje: 52:33

4.3/5

Ocena

Dok na svetskoj rokenrol sceni supergrupe postaju sve češća pojava, u Srbiji do skoro nije bilo nijedne. Prva skupina dobro poznatih muzičara kod nas koja se tako izjasnila jesu Škrtice. Ovaj bend sastavljen je od muzičara iz tri generacije i četiri muzičke grupe. Najstariju generaciju u bendu predstavlja frontmen Partibrejkersa Zoran Kostić Cane, koga kao nešto mlađi na gitarama prate Boris Mladenović iz Jarbola i Vladimir Kolarić Kole iz Velikog Prezira. Ritam sekciju čine momci iz benda Straight Mickey and the Boyz, Boško Mijušković na basu i Danilo Luković za bubnjevima, kao predstavnci mlade beogradske rokenrol scene.

Prvu svirku bend je održao 2014. godine u Klubu Fest u Zemunu da bi odmah nekoliko dana nakon toga nastupili u sali Amerikana u Domu omladine. Tada nisu imali objavljenu nijednu pesmu, niti bilo kakav snimak. Zašto su doneli ovakvu odluku muzičari su objasnili na svojoj Facebook stranici: Velikodušne Škrtice smatraju da je red pružiti priliku zainteresovanima da se u neposrednom kontaktu, prvi put predstave publici onakvi kakvi jesu. Iz prve ruke, uživo. Na koncertu.

Od tada objavljeno je nekoliko snimaka uživo iz studija, a bend je svojom koncertnom aktivnošću nastavio da dodatno intrigira publiku, držeći ih u konstantnom iščekivanju studijskog izdanja. Odmah su se pojavile rasprave oko toga da Canetov vokal pripada Brejkersima i da je nemoguće da bilo šta gde se on pojavi može da dobije novi ton. Kao i uvek, skeptični i negativni komentari pojavili su se pre nego što je bilo šta konkretno objavljeno i kao da nikada nismo čuli nijednu supergrupu. Muzičari su se izjasnili da im ovo uopšte nije bitno i da je glavna stvar za njih samo uživanje u stvaranju nečega novog i spontanog, van svojih matičnih bendova.

Konačno posle dve godine stiže album prvenac koji nosi sam naziv benda. Početak je rezervisan za pesmu “Vreme“, koje je i jedna od glavnih tema, pored slobode, koja prožima ovaj album. Direktna, energična i veoma iskusno aranžirana, s refrenom koji ulazi u uši, ova numera predstavalja kvalitetan mamac za dalje slušanje albuma. Nadovezuje se “Zaborava nema” kojom je najavljen album. Dobar gruv i harmonični brejk koji doprinosi efektnosti najveći su kvaliteti ove pesme, zajedno sa avangardnim pristupom kojim se spajaju vokal i muzika. Treća pesma “Kulise” već poznata publici sa snimka iz studija “Kod Petrovića”, spušta tempo albuma. Poseduje refren zanimljive ritmike, gitarske džez fazone i spontanu solažu na dve gitare posle drugog refrena, kao i veliki nalet energije na vokalima u poslednjem. Odavno od Caneta nismu čuli da ga nešto ovako pogađa. Cane reži dok peva poslednji refren: Tu je bio čovek, sada ga nema, prijavljujem nestanak čoveka.

Veliki značaj najmlađih članova benda ogleda se u njihovom čvrstom i preciznom sviranju u pesmi “Hit“. Ova pesma iako dobro vozi ipak je zbog svog teksta prijemčljivija za sviranje uživo, jer dovodi do eksplozije mase u delu : Kome je stalo da živi još malo? Neka se javi!, kada svi prozvani ovim delom počinju da viču. “Horizonti” na samom kraju prvog dela albuma pokazuju da su članovi benda sposobni da potpuno izađu iz zone komfora i nečega sto su ranije stvarali. Mračna atmosfera, prošarana orijentalnim ukrasima i bas deonicom koja plovi kroz tromi bubanj svakako je nešto približnije grandž zvuku i psihodeliji nego bilo kom podžanru u kom su muzičari stvarali. Najmoćniji deo pesme je ipak prelaz u kom se peva: Čekam taj dan… budi pored mene da ne budem sam. Nakon Canetovog “krika” muzika totalno eksplodira. Nemoguće je ostati imun na ovaj momenat.

Paranormalno” vraća album na put rokenrola. Nastala u vidu džem sešna i improvizacije sa dobrim tekstom, ova pesma ipak ne predstavlja ništa revolucionarno niti dobro osmišljeno. Mada opet, ima promišljene tekstualne delove koji direktno napadaju publiku: Kako je kod vas sada dole? Da li ima nešto novo? Album se nastavlja pesmom “Moja ljubav je teška” koja takođe muzičare ostavlja u oblasti onoga što dobro poznaju. Ovo je jedina pesma za koju bi se moglo opravdati mišljenje fanova da će ovo biti modifikovani Brejkersi. Cane kao da je izvukao tekst numere koju njegov matični bend nije hteo da radi. Muzika takođe dosta podseća na ono što su Anton i ekipa radili. “Mudrolije” donose neki psihodelični rok, kakav nismo imali odavno prilike da čujemo kod nas. Boškove bas deonice i Danilov bubanj predstavljaju  temelj ove pesme. Povremeni fazoni u sviranju podsećaju na to kakvu su muziku pravili The Doors i Television. Interesantna i nesvakidašnja pesma podiže drugi deo albuma na viši nivo. “Vazduha” počinje da beskompromisno lomi posle prvog udarca bubnjeva. Jedna od kraćih pesama na albumu ne daje predaha nijednog trenutka osim na kraju kada Cane peva a cappella, da bi se sve opet moćno raspalo u gitarske improvizacije. “Tik-Tak” je iskusno ostavljena da zakuca kraj albuma. Vraća sve teme kroz koje se prošlo tokom albuma. Sloboda, vreme i život su našli svoje mesto u ovoj pesmi. Interesantnog aranžmana sa brejk-refrenom u kom postoje samo vokal koji peva tik-tak, mirno bas razlaganje koje ga prati, a  završava se upozorenjem za sve slušaoce: Sve što potiskuješ preti da eksplodira!. Ovaj deo pokazuje još jednom Canetovu energiju, požrtvovanost i to koliko mu je stalo do benda i pesama. Album i pesma završavaju se jasnim i glasnim otkucajem. Tak!

Produkcija je obavila veliki deo posla, pruživši nam sirovu energiju s ciljem da predstavi bend onako kako on zvuči na probama i svirkama. Nema mnogo efekata i peglanja, sve je bačeno u lice slušaoca. Doživljaj svirke uživo je u većoj meri sačuvan, ali ipak ove umetnike treba videti i čuti na bini kako bi se dobio ukupan utisak njihove posvećenosti i ljubavi prema stvaranju i nastupima.

Svako od članova benda je imao slobodu da eksperimentiše i u saradnji sa ostalima otkrije neke nove aspekte svog muziciranja za koje do tada nije znao ni da postoje. Ritam sekcija je pored svojih starijih kolega pokazala da im je dorasla i da je u stanju da dodatno napreduje i uči. Stariji su imali šta da nauče od mlađih, koji su doneli energiju i žanrovsku šarenolikost ovom bendu i albumu. Takođe, Canetov prepoznatljivi vokal i tekstovi ovde su ipak dobili neku novu dimenziju. Sve je to još emotivnije, pevački sigurnije i zanimljivije. Obraća se ljudima sa željom da ih natera da se menjaju, posvete stvarima koje vole, ne ostaju ravnodušni, osvesti o prolazosti i na taj način probudi želju za životom.

Najbolju stranu albuma predstavljaju dobra rešenja u aranžmanima. U skoro svim pesmama postoje delovi koji vas mogu iznenaditi i zakucati u mestu. Spontanost, eksperimentalnost, emotivno sviranje po osećaju bez ikakvih ograničenja, pored produkcije, umetnički su kvaliteti ovog albuma. Ako se izuzme nekoliko pesama ne tako zanimljive strukture i dinamički nesređenih, ovaj prvenac je delo velikog kvaliteta. Numere kao što su “Kulise“, “Horizonti“, “Tik-Tak“, “Mudrolije” i “Zaborava nema” svakako odudaraju od prethodnog rada muzičara i predstavljaju jedinstveni proizvod benda, koga će, kako budu nalazili svoj unikatni izraz, biti sve više. Teme koje se provlače kroz tekstove nužne su u vremenu u kom živimo, a snaga muzike koju su donele Škrtice svakako vas neće ostaviti ravnodušnim.

Spisak pesama:

  1. Vreme
  2. Zaborava nema
  3. Kulise
  4. Hit
  5. Horizonti
  6. Paranormalno
  7. Moja ljubav je teška
  8. Mudrolije
  9. Vazduha
  10. Tik-Tak

Ostavite komentar: