Sjedinjene Muzičke Države: Kalifornija (II deo)

Sećate se one liste sa početka meseca? E pa teramo dalje i ulazimo u finale.

10. NOFX

Legendardni pankeri su u suštini jako zadrta i zabavna skupina. Iako su osnovani daleke 1983. nikad do sada nisu objavili album za veliku izdavačku kuću. Devedesete godine, kada je kalifornijski pank bio u zenitu, proveli su pod okriljem Epitapha da bi kasnije frontmen Fat Mike osnovao sopstvenu izdavačku kuću Fat Wreck Records koja je vrlo brzo postala gigant nezavisnog izdavaštva. Za razliku od svojih kolega koji su koristili blagodeti mainstream muzičkih medija NOFX su dosledno bojkotovali MTV i tokom čitave karijere snimili tek nekoliko video spotova. Poslednji album “First ditch effort” objavili su prošle godine.

9. Deftones

Bend iz Sakramenta prešao je dug put od spuštenih pantalona iz spota “Bored” preko voženja skejta u “Back to school” do toga da ih nazivaju Radioheadom alternativnog metala. Chino Moreno nedavno se osvrnuo na “nu metal” etiketu i objasnio da je bend izbegavao zajedničke turneje sa drugarima iz bendova Korn i Limp Bizkit upravo zbog toga da ih publika žanrovski ne bi žigosala. Delimično su u tome uspeli. Deftones su jedan od najcenjenijih bendova današnjice čiji se albumi očekuju sa nestrpljenjem, i što je još bitnije, do sada nisu izbacili ni jedno slabo izdanje. Chino je jedan od najautentičnijih vokala na sceni i kada prvi put čujete neki od njegovih mnogobrojnih side projekata (Palms, Crosses, Team Sleep…) na neviđeno (nepročitano) odmah znate koja njuška je u pitanju.

8. Kyuss/Queens of the Stone Age

Ovde sam malo na kvarno ukrao jedno mesto. Ali zaista teško je govoriti o bilo kom od ova dva benda, a ne dotaći se drugog. Sve je počelo u pustinjama južne Kalifornije gde je grupa momaka zaljubljena u rifove svirala na otvorenim žurkama u peščanim nedođijama. Zahvaljujući specifičnom zvuku i energiji, Kyuss se danas smatraju pionirima popularnog stoner rocka. Nakon raspada benda 1996., svoj život započinju Queens of the Stone Age. Skoro isti ljudi, skoro isti zvuk… Vrlo brzo postava se menjala, malo sporije menjao se i zvuk. Josh Homme je postao centralna figura i, maltene, sinonim za Queens of the Stone Age. Proboj u mejntrim došao je sa trećim albumom “Songs for the deaf” i bend od tada ide samo uzlaznom putanjom. Zaista je teško u par redova spakovati zašto su trenutno Queensi jedan od najboljih i najuticajnijih bendova na svetu.

7. Red Hot Chili Peppers

Mislim da ni sami Peppersi sredinom osamdesetih nisu pretpostavljali da će od benda koji svira neku haotičnu mešavinu funka i rocka i trudi se da izgleda blesavo na bini postati ovo što su danas – jedan od najprodavanijih bendova svih vremena koji puni stadione gde se pojavi. Verovatno dve ključne tačke u dosadašnjoj karijeri su albumi “Blood Sugar Sex Magic” (1991) i “Californication” (1999). Prvi ih je uveo u premier ligu, a drugi lansirao u sam vrh tabele. Sama muzika se vremenom “unormalila” kao i pomenuti stajling. Više ne furaju sokne na kiticama, mada i dalje ne vole da nose majice. Jedan su od onih bendova gde se frontmen ne ističe previše od ostatka ekipe. Flea je ikona, a i Chad Smith dosta popularan lik. Jedino su se malo patili sa gitaristima. Prvi (Slovak) je preminuo, onaj najbolji (Frusciante) se navlačio i skidao s droga u talasima pa tako i bivao u bendu, jedan jednostavno nije prošo kod ljudi (Navarro), a oko poslednjeg (Klinghoffer) se još lome koplja. Iako je John Frusciante majstor koji će u biografiji benda uvek biti označen kao “taj” i koji je napisao najbolje što imaju, Klinghoffer je u datim okolnostima najbolja zamena, pogotovo ako imamo u vidu da su on i Frusciante drugari kao i da su radili zajedničke albume. Na poslednjem “The Getaway” se fino snašao…

6. The Doors

Sad malo natrag na dinosauruse kojih nema puno na listi. The Doors su jedan od onih bendova koji se smatraju lektirom kada omladinci zakorače u rokenrol svet. Ima dobrih pesama, a i Morrison je bio šmeksi pa se klinci lako nalože da će nekad da budu toliki jebači (nećete). Da je bend i dalje voljen i relevantan svedoči i to da svako malo imamo neki The Doors tribute u gradu koji svira dobro poznate “Light my fire”, “Break on through”, “The end”, “People are strange”, “LA woman”, “Crystal ship” i ostale vanvremenske hitove. Jim Morrison skončao je u Parizu 1971. gde je i sahranjen. Zvanično je u pitanju srčka, ali pošto nije rađena autopsija, fanovi naravno imaju sijaset teorija zavere. Bend je probao da nastavi bez njega, ali naravno da nije išlo pa su 1973. batalili i posvetili se drugim projektima. Više o bendu može se doznati i u filmu “The Doors” Olivera Stouna gde je Morrisona genijalno odigrao (tada mršavi) Val Kilmer. Ostatku benda se film nije baš dopao.

5. Faith No More

FNM imaju tu privilegiju da muzički rade šta hoće, a da ipak budu popularni. Nakon kultnih albuma koji su i dalje stubovi alt. rocka bend se raspao 1998. da bi se kasnije ponovo okupili, svirali “Ajde Jano” na Exitu i objavili sedmi album “Sol Invictus”. Njihove rajder liste su uvek zabavne za čitanje, a Patton je i dalje ostao faca koja je (što i sam za sebe kaže) često kreten na bini, mada mu to publika ne zamera. Njegova muzika seže mnogo dalje od samog Faith No Morea pa tako ima milion projekata (Mr.Bungle, Fantomas, Tomahawk…), a stigao je da objavi i album sa orkestrom na kome peva italijanske pop hitove iz pedesetih i šezdesetih. Budala…

4. Slayer

Slayer su sinonim za metal. Kao dokaz je dovoljno i to što njihova muzika ubija hipike u South Parku. Od albuma “Reign in blood” je prošla 31 godina, a bend nije smekšao ni trunku. Svi se i dalje plaše Kerryja Kinga, jedino je brada Toma Araye osedela. Nažalost, 2013. gitarista i jedan od osnivača, Jeff Hanneman, platio je cenu ljubavi prema alkoholu. Ciroza je uzela danak jetri, ali i samom bendu. Ipak, ako neko deluje dovoljno jako da pregrmi sve to je Slayer. Nakon toga objavili su “Repentless” (2015), a u planu je i trinaesti album.

3. Rage Against The Machine

Petokraka i Che Guevara nikad nisu imali bolje promotere od Ragea. Bend je svojim provokativnim tekstovima i eksplozivnim nastupima obeležio poslednju deceniju 20. veka. Nakon 3 studijska izdanja i jednog albuma sa obradama, bend je prestao sa radom 2000. godine na žalost mnogobrojnih fanova u celom svetu. Pevač Zach de la Rocha je nakon toga skliznuo u “ilegalu”, a ostatak benda sa nedavno preminulim Cornellom (šmrc) osnovao Audioslave koji je takođe postigao uspeh i neke mlađe generacije upoznao i sa RATM i sa Soundgardenom. Rage se 2007. na kratko ponovo okupio radi turneje, ali novog albuma nije bilo. Zach se konačno aktivirao u solo vodama, a ostatak ekipe je napravio novi superbend Prophets Of Rage sa B-Realom (Cypress Hill) i Chuck D-jem (Public Enemy). Kako to izgleda moći ćemo da vidimo na koncertu u Zagrebu.

2. Tool

Bend koji (uz EKV) ima najzadrtije fanove na svetu. A kazna za to što su uvereni da niko nije genijalan kao Tool (niti će biti) i da razumeju sve “šta je pisac hteo da kaže” stiže lično od Maynarda koji ih troluje za taj novi album već 100 godina. Naravno, činjenica je da je u pitanju sjajan i originalan bend čiji se albumi uvek slušaju u celosti i pojam “singla” skoro da ne postoji. Svoju kreativnost preneli su i na vizuelni deo svoje muzike (svi znamo one tripozne spotove), gde ogromnu ulogu ima gitarista Adam Jones koji je profesionalni filmski dizajner efekata sa impozantnim CV-jem (Predator 2, Ghostbusters, Jurassic Park, Terminator itd.). A sad bez zezanja, zaista svi jedva čekamo novi album.

1. Metallica

Iako bih lično dao prednost svim gore navedenim bendovima, sve vreme mi je u glavi ona replika iz Kengura: “Nemojte da se zajebavamo!”. Metallica je jednostavno institucija koja je došla dotle da sad hoće da sviraju i u svemiru. I verovatno hoće…

Bonus video:

Sieg Lakers!

I da ne bude da ne mislimo na dame:

Ostavite komentar: