Sjedinjene Muzičke Države: Kalifornija (I deo)

Nalazimo se pred jednim zaista nehumanim zadatkom. Čak i ova proširena lista od 20 mesta ne olakšava stvari baš puno.

Kalifornija je jedan od centara Amerike u svakom smislu, a pogotovo muzičkom. Jedino bi posebne liste za punk, hip hop, metal i rock možda imale smisla, ali nije nam takav horoskop odnosno forma ove rubrike. Ovom prilikom pokušao sam da iskombinujem kako žanrove, tako i starije i novije izvođače kako bih dobio nešto interesantno, jer nije fora samo gruvati Eaglese i Jefferson Airplane. Šta sam napravio? Iskreno, ne znam. Sto puta sam tumbao mesta, izbacivao i dodavao pa ponovo vraćao bendove. Naginjao ka relativnoj objektivnosti mada zvao subjektivnost u pomoć kad god neutralnost zataji. Nemojte zameriti (baš mnogo), ali ova lista jednostavno previše liči na ženina pitanja – nema pravi odgovor. Povratak zapizdinama gde treba da se traži, a ne odbacuje muzika sada deluje baš primamljivo. Anyhow, ajd’ da počnemo:

20. Guns N’ Roses

OK, ne volim ih očigledno. Prvobitno nisam ni mislio da ih stavljam, ali mi savest nije dozvolila. Jer koliko god Duff, Slash, Izzy i ekipa bili cool, na to dođe ova alfaseljačina Axl i totalno pokvari sve. Lik se pod stare dana na koncertima onoga što zove GNR presvlači više puta nego Ceca na Marakani. Još pokušava sad i AC/DC da nam ogadi. (Ovo je prvobitno bilo mesto za Jane’s Addiction, iskreno.)

19. Grateful Dead

Prvi put sam se sreo sa ovim bendom gledajući seriju Nash Bridges. Sećate se one panduracije u San Francisku sa Don Johnsonom i Cheech Marinom? E ima tu jedan njihov drug inspektor koji je uvek bio u nekim smešno šarenim košuljama i koga su stalno zezali jer je “die hard” Grateful Dead fan. Tada sam, na kontu imena, mislio da su u pitanju neki metalci. Ispostavilo se da je u pitanju kultni psihodelični rock bend sa zilion albuma i lajv nastupima koji su ustvari trodnevni jam session na drogama.

18. Cypress Hill

Cypress Hill su svakako jedan od najvećih hip hop sastava Zapadne obale. Proslavili su se početkom devedesetih sa hitovima poput “How I could just kill a man” i “Insane in the brain”. Međutim posebno interesantno nama na ovom portalu je njihovo konstantno naginjanje ka rock zvuku. To se dalo naslutiti već po silnim kosturima na ranijim omotima, ali je postalo očigledno na “Judgment night” soundtracku gde su svirali sa Pearl Jamom i Sonic Youthom. Kasnije su usledile i autorske pesme poput “Can’t get the best of me” ili “Rock Superstar” gde više nije bilo sumnje da Sajpresi vole dobar rif. U poslednje vreme ih je ekspanzija ovih novih idiotskih hip hop trendova gurnula u drugi plan, ali i dalje su tu, potražite ih u oblaku dima.

17. The Beach Boys 

Slika sa 5 momka u kariranim sakoima i belim pantalonama koji drže surfersku dasku je verovatno prva asocijacija na Beach Boyse, ali i na samu Kaliforniju. Legendarni rock bend proslavio se surferskim zvukom početkom 60-tih i pesmicama poput “Surf in USA” da bi vrlo brzo proradila kreativna snaga Briana Wilsona koja je porodila monumentalni “Pet sounds”. Ukoliko vas detaljnije zanima taj prelaz pogledajte film “Love & Mercy” o Brianu Wilsonu koga tumače sjani Paul Dano i John Cusack.

16. Offspring

Da li postoji neko ko nije imao “Americana” kasetu na pragu 21. veka? “Pretty fly (for a white guy)” je bila toliko overplayed da otad nemam želju da je čujem ponovo, ali je zato “The kids aren’t alright” solidno opstala kao generacijska stvar. Nakon toga usledili su solidni naslednici u vidu albuma “Conspiracy of one” i “Splinter” mada je “Smash” sa početka karijere (1994) ipak ostao najmerodavnije izdanje ovog punk rock benda. Dobro je poznata i zanimljivost da je Dexter Holland jako blizu da odbrani doktorat iz molekularne biologije. Planirao je to odavno da završi, ali se isprečila muzička karijera. Ipak, od 2013. se aktivno vratio naučnom usavršavanju. Toliko o pankerima propalicama…

15. Korn

Miljenici neshvaćenih tinejdžera čiji je album prvenac iz 1994. (a naročito singl “Blind”) katapultirao nu metal u muzičku orbitu i doneo im titulu utemeljivača pravca. Nizali su odlične albume sve do “Untouchables” iz 2002. da bi nakon tog izdanja sve više postajala nekonzistentna sa tu i tamo dobrim momentima što je samo pokazalo koliko se bend oslanjao na gitaristu Briana “Head” Welcha (koji je 2005. napustio bend da bi se posvetio religiji i izborio sa opijatima). Headov povratak u bend 2013. je došao u pravom trenutku da otrgne Korn iz kandži dubstepa i usledio je jako dobar “povratnički” album ” The paradigm shift”. Svoj aktuelni 12. album “The serenity of suffering” objavili su prošle godine.

14. System Of A Down

Paralelno sa Kornom probijao se još jedan bend, trpan u isti koš, a ustvari totalno drugačiji. System je u startu bio konkretniji i politički nabijeniji od svojih MTV savremenika. Dodatni adut bilo je egzotično jermensko ludilo (svi članovi su jermenskog porekla i prezivaju se na -ian) koje je provirivalo muzički i vizuelno. Drugi album “Toxicity” i dalje je jedan od najboljih albuma svog vremena sa hitovima poput “Chop Suey!”, “Arials” i, naravno, “Toxicity”. 2006. godine bend je prestao sa radom. Pevač Serj Tankian je pokrenuo solo karijeru koja nije pružila ništa suštinski novo, ali je zato gitarista (i glavni autor) Daron Malakian imao interesantne momente sa novim bendom Scars on Broadway. Ponovo su se okupili 2010. godine, ali još se čeka povratnički album.

13. N.W.A

Da nismo rock portal, ovaj legendarni hip hop sastav bi se svakako našao u vrhu koje god liste. Ali ajde, šta je tu je, bio bi greh ne pomenuti ih uopšte. Ice Cube, Dr. Dre, Eazy-E, DJ Yella, MC Ren i Arabian Prince označili su novu eru hip hopa svojim debijem “Straight Outta Compton” iz 1988. godine. Nedavno je izašao i hvaljeni istoimeni film koji još uvek nikako da pogledam, a valjalo bi.

12. Bad Religion

Iako nije u pitanju opskurni black metal bend, Bad Religion majice su klincima jedne od najinteresantnijih za nerviranje roditelja. Nasuprot lobanjama i natpisima koji liče na nabacano granje, jedan precrtani krst je mnogo efikasniji. Greg Graffin i ekipa delaju još od 1979. godine, ali se pravi skok u mainstream vode dogodio tek sa albumima “Recipe for hate” i “Stranger than fiction” 93/94. godine. Bad Religion nije izgubio na svojim stavovima, niti previše varirao u svom zvuku, tako da su i dan-danas itekako poštovan i cenjen bend. Pored religije, tekstovi se dosta bave političkim kritikama, a dodatni kredibilitet im daje to što je Graffin predavač paleontologije i evolucije na fakultetima UCLA i Cornell.

11. Black Flag

Pioniri hard-core zvuka i njihova 4 crna pravougaonika su svakako jedan od simbola gitarske muzike i bend koji svi živi u poslednjih 30 godina navode kao uzore. Takođe ih smatraju utemeljivačima DIY filozofije. Bend je svoj vrhunac doživeo sa Henrjemy Rollinsom kao pevačem, iako je Greg Ginn zapravo osnivač benda. Provokativni tekstovi i haotični lajv naslovi bili su pravi streptomicin za Reganovu administraciju. Rollins je 1994. objavio i svoje memoare iz tog perioda pod nazivom “Get in the van”.

 

Bonus video:

Komentar je nepotreban…

Ostavite komentar: