Sirovi bluz Gwyna Ashtona u Beogradu

 Gwyn Ashton

foto arhiva: Nemanja Đorđević

Nakon sadržajnih svirki na jugu Srbije, poznati bluz izvođać je produžio severnije i priredio gostima Doma omladine veče ispunjeno raznovrsnim pristupima bluz-rok žanra. Posetioci koji su rešili da nedelju privedu kraju dobrim bluzom načinili su mudar izbor i utonuli u veštinu Gwyna Ashtona ali i njegovog prethodnika na sceni – Ice Cream Man.

Mića Luković je solo izvođač čiji se muzički rad koncetriše na izvorni zvuk zapada. Svoje vreme je posvetio odličnim obradama kao što su “Cocaine Blues I Deep River Blues”.  Naša scena je poprilično siromašna kada se radi o klasičnoj bluz muzici I one man band stilu tako da je sem ljubavi prema njoj potrebna i određena hrabrost da se odstupi od mejnstrima. Posetioci su imali priliku da poslušaju i novu autorsku numeru Ice Cream Mana čiji je naziv “Souls Walk”. Nakon prijatnog džema i uz aplauz nekolicine koja je bila u klubu Doma omladine scena je prepuštena australijskom bluz majstoru.

Tišinu je prekinuo oštar zvuk stratokastera i duboko dobovanje što je označilo energičan start Gwyna Ashtona pesmom “I just wanna make love to you”. Brz bluz je karakterističan stil Roryja Gallaghera koji je veoma uticajan za čoveka na sceni. To nije jedini stil kojim se on izražava pa je nakon tvrdog uvoda uzeo rezonatorku i slajd u šake i tako smanjio brzinu numerom “Faded memory”.

Prvi zvuci harmonike otkrile su njegovu poznatu “The road is my religion” koju je pratio čist zvuk akustične gitare. Bile su neizostavne i njegove bluz solaže pri kojim je vešto manipulisao pedalama i time upotpunio zvuk. Usledila je numera sa poslednjeg albuma – “Let me in”, kombinacija ritam gitare, agresivne harmnoike i bas bubnja. I pored pristupačne cene, brojnost publikeje oskudno kvarila potpun doživljaj bogate svirke dok su prisutni bili prošetani od Delte Misisijpija do Čikaga i koliko god se njegov sadržajan rad opružao.

Loš odziv publike po ko zna koji put dovodi da slika ovog i svih prethodnih događaja ne bude kompletna. Teško je utvrditi koliko je odgovornost same promocije koncerta zaslužna za to ili se radi o nedovoljnom broju aktivnih ljubitelja bluz muzike ili pak samog izvođača. Ako zanemarimo navedeni problem možemo zaključiti da se jučerašnji dan okončao snažnim plavetnilom koje je ispunilo akustični prostor kluba DOB-a i donelo užitak njenim gostima.

Jedan komentar o “Sirovi bluz Gwyna Ashtona u Beogradu

  • Divella

    Odličan event, ali ponovo loše ispromovisan. Ice Cream Man nije svirao Deep River Blues, ali je svirao pet autorskih pesama, uz dve obrade :)

    Reply

Ostavite komentar: