Sin Quirin (Ministry): “Pesma može biti agresivna iako nije milion milja na sat!”

Legendarni industrial metal bend Ministry donosi svoju postapokaliptičnu energiju i mračnu viziju ludog muzičkog maga Al Jourgensena u Beograd, 4. juna u Barutani na Kalemegdanu, a tri dana kasnije i u Zagreb, u Tvornicu kulture. 2008. godina i EXIT festival su bili poslednje odredište na kom smo mogli da čujemo tadašnji sonični napad sa sve anti-Buš propagandom i politički nekorektnim video bimovima, dok su mehaničke gitare “tukle” i grmele na sve strane. Skoro deset godina kasnije, vreme je za novi napad i ovoga puta smo uspeli da porazgovaramo sa čovekom koji već jedanaest godina deli Ministry tron sa “Uncle Alom”. U pitanju je gitarista Sin Quirin koji je imao dosta toga da kaže oko različitih tema vezanih uz Ministry, kao i uz neke od njegovih solo radova.

BR: Ministry je poznat po vrlo interesantnim (i ponekad ludim) pričama sa vaših raznih turneja. Sećam se da si tokom intervjua na ovogodišnjem NAMM-u imao vrlo duhovit razgovor gde si ispričao događaj vezan uz tzv. “Soy Chorizo” pa ako bi mogao da nam ispričaš nešto više o toj situaciji i ako bi mogao da pomeneš još neke od “zanimljivih” momenata sa dosadašnje turneje?

Sin: Ha, ha! Pa, “Soy Chorizo” priča, u suštini, ide ovako… Prošle godine, kada smo vežbali za prošlogodišnju turneju, napravili smo pauzu da uzmemo neku hranu i otišli smo u jedan, bio je kao neki meksički restoran, ali je bio kao meksički restoran zdrave hrane. Pošto je većina hrane od soje, gledali smo meni i pisalo je “Soy Chorizo” što je… (smeh) Na španskom jeziku “chorizo” je ponekad sleng za određeni deo tela na muškarcu tako da, odatle je “Soy Chorizo” priča proistekla i to je bio moj nadimak neko vreme, uvek postoje šale i duhoviti komentari o mom određenom delu tela. Da, neka ostane na tome (smeh).

BR: Ok, u redu (smeh). Ima li nekih do sada “zanimljivih” momenata na turneji?

Sin: Još uvek nismo na putu. Upravo smo počeli sa probama za turneju juče. Zapravo bi trebalo da odem uskoro za par minuta na drugi dan proba za turneju. Vežbaćemo tokom naredne dve nedelje sve do 26. maja i nakon toga 27. maja je naš prvi nastup ovde u južnoj Kaliforniji. Nastupamo na festivalu koji se zove “Blackest of the Black“. Nakon toga, dva dana kasnije, putujemo u Grčku da bismo započeli evropsku turneju. Tada ćemo početi sa Evropom, mislim da je 1. jun prvi datum ili tako nešto.

BR: Gostovao si u electro-industrial sastavu Alien Vampires zajedno sa Charlesom Edwardsom iz Mayhema na sjajnoj pesmi “Psycho Bitch“. Koja su tvoja sećanja vezana uz to konkretno iskustvo i da li ti je bilo interesantno da se pomalo poigravaš sa nekim od black metal uticaja koje obično nemamo prilike da čujemo u Ministryju? 

Sin: Da, mislim, to se desilo tako što, da budem iskren sa tobom, ja radim i kao DJ takođe. Kada ne radim ništa sa Ministryjem, imam zakazane nastupe kao DJ u goth, industiral klubovima i, naleteo sam na taj bend koji se zove Alien Vampires pre nekoliko godina koji mi se zaista sviđa. Ja sam ih ranije puštao tokom mojih DJ setova. I, mislim da je to bilo pre nekoliko godina, možda pre godinu i po, dve, kontaktirao me je jedan od članova Alien Vampiresa i rekao je da je veliki fan i čuo je da puštam njihov materijal u mojim DJ setovima. Tako da, tu su se stvari pokrenule i pitao je da li sam zainteresovan da dodam neke gitarske deonice na nekim od njihovih pesama. Naravno, ja sam rekao – da, tako da mi je on poslao, kao neku sirovu ideju pesme “Psycho Bitch“. Bez gitara ili bilo čega sličnog tako da sam u suštini ja dodao sve one gitare koje čuješ na snimku i nakon toga smo slali jedni drugima fajlove sve dok pesma nije bila gotova, ali… Mislim da je ispala fantastično, bilo je sjajno imati Charlesa na njoj takođe, mislim da je pesmi dalo, znaš… moje sviranje i njegovo sviranje je stvorilo tu baš mračnu, zloslutnu pesmu za koju mi se čini da je ispala jednostavno sjajno. Tako se cela stvar desila.

BR: Pogotovo refren, zaista mi se dopala atmosfera…

Sin: Apsolutno! Zvuči tako veliko i simfonijski i mračno i elektronski. Mislim da je stvarno sjajan miks uticaja.

BR: Ove godine će biti pet godina od smrti vašeg legendarnog gitariste, Mikea Scacciae. Koja bi bile neka od najboljih sećanja koja imaš vezano za njega kao osobe i muzičara? 

Sin: Čoveče, znaš, Mikey (počivaj u miru) je bio potpuno iskren. On je bio neko ko je u ovom istinski zbog muzike, bez drugih razloga, aaa, on je VOLEO metal. Disao ga je, živeo ga je 24 sata. Bio je tako kul osoba, bez ega, on mi je poželeo dobrodošlicu… Ja sam došao u bend 2006. godine kao gitarista Revolting Cocksa i na toj turneji, Revolting Cocks su bili predgrupa Ministryju. Mikey je svirao gitaru u Ministryju na toj turneji 2006. godine. I tu smo se on i ja… Znaš, bili smo zajedno na turneji i postali smo prijatelji i onda kada se vratio vratio u bend 2011. godine, počeli smo da radimo na albumu “…Beer to Eternity” i na probama za tu turneju. On me je odmah pozvao i rekao: “Hej, čoveče, zaista sam uzbuđen što ćemo svirati zajedno. Biće stvarno kul.” Bio je tako prijatna osoba, aam, tako iskren i jednostavno, voleo je da svira gitaru.

Jedan od najboljih momenata za mene je, na “…Beer to Eternity” kad smo imali prilike da zajedno komponujemo nekoliko pesama. Bio je zaista ushićen idejom da odemo zajedno u prostoriju u studiju i jednostavno samo džemujemo, mozgamo neke nove ideje. Ono što se obično dešava u Ministryju jeste da obično onaj ko je komponovao ideju za pesmu, on je prilično već postavio i izgradio ideju i pojavi se u studiju već sa pesmom i na neki način, glavna ideja je već urađena. Mikey je želeo da on i ja uđemo tamo i jednostavno samo džemujemo, i to je ono što smo uradili. I osećam se vrlo srećnim što sam uradio to sa Mikeyjem. Postoji nekoliko videa na Youtubeu, amm, u dokumentarcu vezano za stvaranje “…Beer to Eternity” možeš videti neke kratke klipove njega i mene kako džemujemo u prostoriji i bukvalno su nam samo ideje dolazile. Na licu mesta, tako da, to je vrlo velika stvar i važno sećanje za mene.

BR: Vau. Vrlo je lepo kada možeš pronaći osobu sa kojom si tako kompatibilan.

Sin: Apsolutno.

BR: Ministry i Al Jourgensen predstavljaju, bar po mom mišljenju, postapokaliptičnu / Pobesneli Maks / distopijsku auru i harizmu. Po tvom mišljenju, šta bi ti naveo kao najbolji i najlošiji aspekt rada u agresivnom i haotičnom bendu kao što je Ministry (kao i rada sa tako snažnom rok ikonom kao što je Al Jourgensen)?

Sin: Mislim, za mene, znaš, sve je jednostavno… sjajno i fantastično. Ministry je bio bend uz koji sam odrastao slušajući ih, voleo sam ih dok sam išao u srednju školu i oni su definitivno bili bend na koji sam se ugledao i uvek sam se nadao da ću biti u bendu kao što je Ministry. Tako da, činjenica da sam u ovom projektu zajedno sa Alom sada već jedanaest godina i da radim sa njim… Za mene je to neverovatna stvar. Sve pokušavam da naučim od njega svaki put, čovek je muzički genije, pogotovo u studiju, stvari koje me je naučio, uvek ih imam sa sobom i pokušavam da ih iskoristim. Ne znam da li postoji nešto loše… ammm… Valjda ako bih mogao da pomenem nešto… Ne, ne mogu čak ni to da kažem jer, iskreno, čoveče, osećam se srećno i blagosloveno da mogu da radim ono što volim, da radim sa bendom na koji sam se ugledao još od srednje škole. Tako da, sve je sjajno i prilično neverovatno. Osećao bih se kao kreten ako bih se žalio oko stvari jer, ima milion ljudi koji bi voleli da budu na ovom mestu, razumeš me, i ja to ne zaboravljam i ne uzimam zdravo za gotovo tako da… Sve je kul, čoveče. Postoje usponi i padovi u svemu što radimo, bilo da si na normalnom poslu od 9h do 17h ili ako radiš nešto što voliš. Uvek ćeš imati uspone i padove, ali znaš, osećam se srećno što mogu da se bavim muzikom, pogotovo u ovom bendu.

BR: Osim u različitim bendovima, radio si na soundtrackovima za filmove “Saw IV” i “Saw V”? Kako bi opisao to konkretno iskustvo i imaš li nekih bitnih sećanja vezano za to vreme?

Sin: Tako je. Pa, u suštini, kada su nas kontaktirali ljudi iz “Saw” filmova, pesme su već bile komponovane i već su bile snimljene. Kontaktirali su naš tadašnje menadžment i rekli: “Hej, zainteresovani smo za ove pesme”. I imao sam sreće da su odabrali one u kojima sam učestvovao u komponovanju. Bilo je to jednostavno sjajno za mene. Još uvek je ludo za mene da čujem nešto što sam komponovao u soundtracku za film. Još uvek mi je čudno. Ne znam da li ću se ikada navići na to, znaš. U suštini su nas pozvali i saznali smo da ljudi iz filma “Saw IV” žele da iskoriste neke od naših pesama za njihov soundtrack i mi smo bili kao: “Sjajno!” Tako da, u suštini to tako funkcioniše. Oni uzmu pesme koje su već snimljene. Ista stvar se desila kada smo uradili soundtrack za… Postoji popularna TV serija u Americi koja se zove “NCIS” koja je takođe koristila moju pesmu, mislim da su iskoristili “I’m Not Gay” od Revolting Cocksa koja je jedna od pesama koju sam ja napisao. I onda su ljudi iz “NCISa” objavili pravi soundtrack i Al i ja smo zapravo uradili metal verziju glavne muzičke teme te TV serije. Da, zapravo se nalazi na “NCIS” soundtracku i zapravo je kao izdanje na dva diska, prva numera je. Al i ja smo uradili glavnu temu serije na Ministry način, tako i zvuči, znaš. Uvek je sjajno, čoveče, kada te neko kontaktira i želi da iskoristi nešto što si ti napisao u TV seriji, filmu, mislim da je fantastično. Osećaj je sjajan.

BR: Mislim da ne postoji bolji bend za takav tip atmosfere. Ministry je jedan od malobrojnih bendova koji je sve agresivniji i oštriji kako vreme prolazi (bar po mom mišljenju), što nije nužno slučaj sa većinom metal bendova. Zašto misliš da je tako (ako misliš da je ovo mišljenje tačno)?

Sin: Slažem se. Mislim da je to zbog toga što postajemo matori i mrzovoljni (smeh). I postajemo samo sve više besni na sve živo…

Znaš, čoveče, iskreno… Nemam pojma, ne znam o čemu se radi, da budem iskren sa tobom. Mislim da je u većini slučajeva to samo prikaz našeg okruženja, pošto ja vidim muziku skoro kao fotografiju nečega kroz šta neko prolazi i šta mi, u suštini, oslikavamo ono što vidimo, tako da… Ako čuješ album koji je agresivan ili nešto tako, to je obično iz razloga što prolaziš kroz neke stvari koje čine da muzika “izađe” na takav način. Sa ovim novim albumom na kom radimo, mislim da će ljudi biti iznenađeni, jer nije, možda sad otkrivam previše, ali nije milion milja na sat kao što je to bio slučaj na poslednjih nekoliko albuma. Zapravo… Čoveče, zvuči kao… Vrlo je atmosferično, i ima sporu i mračniju atmosferu. Ima agresivnih stvari, ali… Kada me ljudi pitaju za novi materijal, skoro da je kao neki miks “Filthpiga“, “Dark Side of the Spoon” i “Psalm 69“. Na neki način, sve to spojeno zajedno. Mislim da će iznenaditi ljude na dobar način. Par ljudi koji su čuli nove mikseve su se takođe složili da na neki način ima te uticaje.

Pesma može biti agresivna čak iako nije milion milja na sat. Može biti isto tako agresivna, znaš na šta mislim? Definitivno ima i dalje taj vrlo mračan vajb u svemu tome. Vrlo zloslutno i teško, ali teško i sporo povremeno, a onda ima svoje brze momente takođe. Opšti ton materijala je mračan i težak.

BR: Sada me podseća me na “Scarecrow” sa “Filthpiga”.

Sin: DA! Stvarno je tako. Definitivno ima takvu atmosferu.

BR: Postoji interesantna veza između te neke vrste južnoameričkog / meksičkog / kubanskog senzibiliteta koja ima mnogo sirove, vrlo moćne, nekontrolisane, divlje energije i industrial, mehaničkog hladnog zvuka uopšte, ne samo unutar Ministrya, nego takođe i u nekim drugim sastavima. Zašto misliš da se ta dva tako dobro povezuju?

Sin: Znaš,  Al i ja često imamo diskusije o ritmovima i postoji nešto u latino kulturi što je vrlo ritmično i često kada mi pišemo, čini se, ne znam da li ovo ima smisla ali, čini se da ga jednostavno kapiramo. I čini se da se dobro povezuje sa nama. Ponekad ćemo osmisliti ritam koji drugi ljudi ne mogu da odsviraju tako lako, ali, recimo, mi latino likovi možemo odmah da ih shvatimo, i ista je stvar sa mnom. Ne znam šta je u pitanju, ja to povezujem sa nekom stvari u vezi sa ritmom koja je u našoj krvi i u našoj kulturi i mislim da se to dobro iskazuje u industrial zvuku i muzici. Ako pogledaš neke od industrial bendova, vrlo je ritmička stvar. Znaš, sviranje gitare je vrlo ritmično, jednostavno je direktna rok struktura. Ritmovi koje mi sviramo su često vrlo ritmični i često možeš da uhvatiš puls sa ritmovima koje mi sviramo. Ne znam šta je, postoji nešto u latino kulturi i krvi.

BR: Dakle, ritam je ispred samog rifa, u suštini.

Sin: Da.

BR: Pošto si u Ministryju, jednom si rekao, premda ne postoje zvanična pravila u bendu, nezvanično “pravilo” je da moraš mnogo da piješ. U tom smislu, koji bi period dosadašnjeg boravka u bendu opisao kao period tokom kojeg si najviše pio?

Sin: (Smeh) Paa, ja ne pijem. Nikada nisam pio alkohol u životu. Nikada nisam imao jedan gutljaj alkohola. Ne pušim. Nikada nisam konzumirao nikakve droge. Nikada nisam pio u svom životu. Nula. Ništa. Tako da, ja sam izuzetak od pravila (smeh) u Ministryju. Mislim da sam verovatno jedini, mislim da je prilično tačno reći da sam jedina osoba u svim postavama Ministryja i Revolting Cocksa koja je u potpunosti čista i trezna čitavog svog života.

BR: Kako si preživeo sve ovo vreme do sada u tom okruženju (smeh)?

Sin: Ne znam, čoveče, ne znam, za mene to nikada nije bio problem. Stalno me to pitaju, ali, ja ne znam ništa drugo osim stanja trezvenosti. Uvek sam bio pored ljudi koji piju i rade razne stvari i nikada nije uticalo na mene. Nikada nije bio neki problem sa mnom. Ljudi me uvek pitaju: “Čoveče, kako preživljavaš sa Alom svih ovih jedanaest godina?” Jednostavno… Čini mi se kao da smo on i ja jin i jang. On je na jednom kraju, a ja sam potpuna suprotnost, ali nekako se čini da dobro balansiramo stvari. Nikada nije bio problem, niko mi nikada nije pravio problem u ovoj organizaciji. Družim se sa svima, svi smo zajedno. Samo zato što ja to ne radim, ne znači da popujem svima, znaš: “Ne radi ovo, ne radi ono…” Nije tako. Jednostavno, to funkcioniše za mene i to je sve što ja znam i na šta sam naviknut. Mislim, i dalje imam odličan provod sa svima i svakom svoje, ali da, mislim da sam jedini izuzetak u ovom bendu.

BR: Jedno vreme si takođe bio deo i American Head Chargea, benda koji je takođe čuven po inovativnoj muzici i pristupima, ali i po pomalo ludoj istoriji. Kako bi opisao taj period saradnje sa njima i imaš li nekih posebnih sećanja vezano za to iskustvo?

Sin: Bio je sjajan period sa Head Chargeom. Tada sam bio između projekata, Ministry je u to vreme bio u nekoj vrsti pauze. Bio sam fan benda tokom mnogo godina i kada su me pozvali da im se pridružim i odem na turneju sa njima, ja sam naravno pristao i, najprijatniji momci na svetu, lepo su me prihvatili, tretirali su me kao da sam sa njima bio već godinama. Bilo je vrlo pozitivno iskustvo za mene, članovi su svi bili “čisti”… Kada sam bio na turneji sa njima bilo je sjajno vreme, odličan provod. Sjajni su muzičari, sjajni kompozitori. Kao što rekoh, bio sam njihov fan dugi niz godina tako da sam bio počastvovan da sviram sa njima i generalno je bilo sjajno iskustvo za mene. Nemam ništa loše da kažem za njih. Želim im sve najbolje. Uradio sam dve turneje sa njima, pozvan sam u Ministry nakon toga pa sam morao da prestanem. I dalje pričam sa Chadom i Justinom kad god smo u Mineapolisu, uvek se pojave i družimo se. Nadam se da bismo u budućnosti mogli nešto da uradimo ponovo.

BR: Pošto si izjavio da s, ne samo deo benda, već si i veliki fan benda, čak si i rekao da bi voleo da čuješ neke od starijih pesama koje vrlo retko čujemo u današnjem setu, koji je po tebi najbolji album i omiljene pesme iz celog dosadašnjeg kataloga?

Sin: Čoveče, to je teško pitanje! “Land of Rape and Honey” je jedan od mojih favorita, ali ako govorimo o starim pesmama, rekao bih sve, i ovo će biti nekako čudan odgovor, sve na live izdanju “In Case You Didn’t Like Showing Up“. Za mene, to su moje omiljene pesme. Kada bih mogao da biram, svirao bih sve pesme sa tog izdanja (smeh). Prošle godine sam imao sreće što smo svirali “The Missing” i “Deity” za koje se borim sa Alom već godinama i znam da sam ga davio svaki put pred novu turneju: “Hajde da sviramo The Missing i Deity!” Konačno smo prošle godine to uradili tokom evropske turneje i jednostavno, nisam mogao da verujem, to je bio jedan od najznačajnijih momenata za mene, biti u mogućnosti da sviram te pesme koje sam nekada slušao. Tako da, što se tiče albuma sa starim pesmama, “Land of Rape and Honey” bi bio prvi album koji me je zainteresovao za bend, ali onda sa druge strane, one starije numere koje bih voleo da sviram, sve sa tog “In Case You Didn’t Like Showing Up” izdanja.

BR: Imali ste već prilike da nastupite u Srbiji 2008. godine u okviru EXIT festivala u Novom Sadu. Sećaš li se tog iskustva sa Srbijom, čitavog tog nastupa, ljudi itd.?

Sin: Sećam se! Sećam se vrlo dobro! Svirali smo na festivalu zajedno sa Sex Pistolsima. Ogroman je festival. Sećam se da sam šetao tokom dana kada smo stigli tamo i bio sam poslušao nekoliko stejdžova sa elektronskom muzikom i šetao sam unaokolo jer sam hteo da čujem neke od bendova i to. Sećam se, to je kao neka tvrđava ili tako nešto! Mesto gde se održava taj festival. I mislio sam da je sjajno, čoveče. Ljudi su bili sjajni. Ljudi su me zaustavljali dok smo šetali i bili su mnogo prijatni i sećam se kada smo došli na binu, rekli su nam da je bilo skoro 90.000 ljudi. Bila je ogromna publika za nas. Sećam se da smo imali odličan nastup tako da, da. Moje iskustvo sa Srbijom je sjajno. Radujem se da ponovo dođem sledećeg meseca.

BR: Bio sam na tom konkretnom nastupu tada…

Sin: Stvarno?

BR: Da, da, bio sam jako zainteresovan…

Sin: Sjajno.

BR: Pošto sam bio veliki fan albuma “The Last Sucker” i mnogo sam ga slušao i uživao u njemu…

Sin: Kul!

BR: Pošto nastupate sada po drugi put u Srbiji, ovoga puta u Beogradu, misliš li da postoje neke sličnosti u pogledu energije od strane publike i u pogledu opšte reakcije na vašu muziku ovde na Balkanu sa nekim od mesta u Americi?

Sin: Uvek kažem, evropska publika je mnogo bolja. Mnogo se više užive, a čini se da se u istočnoj Evropi još više unose… Volim tu publiku, čoveče. To je moja omiljena publika za nastupe jer, jednostavno, ljudi zaista polude kad odu na koncert. I zapravo je jako kul dobiti takvu energiju tokom nastupa, ako me razumeš. Naravno, volim da sviram bilo gde, volim da sviram i u Americi, ali postoji nešto u vezi sa tom evropskom publikom gde je ta energija, može se osetiti elektricitet kada staneš na binu tako da, vrlo se radujem.

BR: Gde vidiš budućnost ove vrste industrial, mašinske, gitarske metal muzike i misliš li da možemo već sada videti neke od novih pristupa ovom tipu senzibiliteta gde pronalazimo fuziju rok/metal zvuka i elektronske muzike?

Sin: Da, mislim da možemo. Različiti stilovi se sada tako lako kombinuju. Mislim da su mogućnosti neograničene. Danas čujem black metal koji koristi elektroniku što nekada nije bilo moguće. Tako da mislim da su mogućnosti neograničene i sve dok imamo maštu, mislim da ćemo moći da spojimo ovo, i ovo, i ovo, i ovo i da nastavimo da stvaramo nešto novo. To je nešto što će uvek evoluirati i napredovati. Uvek sam zainteresovan da čujem nove stilove i nove bendove koji se pojavljuju i mešaju elektroniku i brutalne rifove i mislim da je mnogo kul, čoveče. Teško je reći gde to može da ode, ali mislim da će biti kombinacija različitih stilova, mislim da ide u tom pravcu, što već čujemo kod nekih bendova.

BR: Gospodine Quirin, samo da iskreno kažem, hvala Vam što dolazite ovde ponovo, nadam se da ćete uživati koliko god možete u Beogradu i Srbiji i nadam se da ćemo se susresti ponovo. Hvala Vam puno.

Sin: Apsolutno, čoveče! Radujem se tome. Nadam se da se možemo upoznati uživo i hvala puno što si uradio ovo.

BR: Hvala vam puno na vašem vremenu.

Sin: Nema problema, čoveče. Hvala ti.

Ostavite komentar: