Sile svetlosti i tame: Istinski rokenrol Bjesova u Novom Sadu

Bjesovi (1)

Bjesovi; Foto: Stefan Savić

Sinoć je u novosadskom klubu The Quarter održano još jedno nezaboravno koncertno veče. Dragi gosti, nakon velikog isčekivanja i na radost mnogih poštovaoca starog dobrog rok zvuka, bili su gornjomilanovački Bjesovi, bend koji je zasigurno ostavio neizbrisiv trag u istoriji domaće rok muzike.

Bend čije pesme i posle toliko vremena (postoji od 1987. godine), uspeva da se održi i pronalazi put do novih mladih slušalaca. Oni su i dalje “sila”. Njihove pesme, kako članovi benda opisuju: “kroz hroničnu i bolnu zapitanost u vezi dostojnosti sopstvenog odgovora na dar življenja”, odgovori su na pitanja, i obrnuto, koja se rađaju u svakome od nas. Publika koja ih živi, koja živi istinski rokenrol kao svoj stil, sastavljena je od ljudi između sebe vrlo različitih, ali u biti duhovno povezanih najvećim pitanjem od svih, a to je pitanje svrhe čovečijeg postojanja.

Bjesovi su do danas izdali šest albuma: U osvit zadnjeg dana” (1993), “Bjesovi” (1994), “Sve što znam” (1997), te nakon kratke pauze od 1997. do 2000. godine, kada je bend ponovo okupljen, u drugačijoj postavi, albumi “Na živo” (2013), “KST” (2004) i “Bolje ti” (2009).

Bend predvodi vokal Zoran Marinković (koji je slikar po profesiji, a bavi se mimo muzike i filmom), a čine ga i vrsni muzičari Miroslav Marjanović za bubnjevima, Ramon Hamel, takođe za bubjevima Marko Marković – bas, Dragan Arsić – gitara, Ivan Kovačević – gitara i Slobodan Vuković – gitara.

kolaps

Kolaps

Kao specijalni gosti, sa početkom u 22  časa, nastupili su mladi, šesnaestogodičnji, izuzetno talentovani muzičari.- takođe iz Gornjeg Milanovca, bend Assasins. Ovi mladići sviraju još od malih nogu. Njihovi stari snimci na Jutjubu (“Knockin” on heaven”s door”) već su obećavali buduće performere. U bendu peva i gitaru svira Mihailo Laušević, sestrić Zorana Marinkovića, bas gitaru svira njegov mlađi sin Stevan, dok bubnjeve “lupa” njihov vršnjak i drugar, Jovan Tomić. Njihova psihodelična improvizacija, kako su je nazvali, oduševila je sve prisutne.-one koji su imali sluha da dođu ranije i podrže ih. Njihov materijal je odavno u pripremi, ali ne bi da otkrivaju pojedinosti. Neka tako i ostane, neka bude to veliko iznenađenje.

Nakon Assassinsa, usledili su takođe mladi i perspektivni muzičari iz novosadskog benda Kolaps, koji postoji od 2005. godine. Više puta su proglašavani za koncertno najaktivniji bend u regionu, bend koji je u stvaralačkom pokretu bez stajanja. Iza sebe imaju albume “Kolaps” (2011) i “Bunt” (2012). Njihva muzika je energična mešavina panka, treš metala, hardkora, fanka, tvrdo  upakovana u rock”n”CORE, kako ga oni nazivaju. Teme tekstova jesu društvo, bunt, borba za život, revolucija, sloboda…

Bjesovi (4)Od Kimija (Miodrag Cigljarev) frontmena benda, saznali smo da bend izlazak novog albuma očekuje na proleće naredne godine, a da je ono što im nakon novosadske svirke predstoji, jesu nastupi u Vršcu (13. decembar) i u Bečeju (26.decembar). Otkrio nam je i da je u pripremi spot za pesmu “Moj put”.  Pored nje, neke od pesama koje su izveli su i “Hard”, “Ustajem”, “Moja škola, “Skot (Samo svoj)”, “Jedna ljubav”. Njihove pesme upozoravaju na sve nedaće koje nosi ovo (ne)vreme ali i donose podršku u porukama da treba verovati u pozitivno. Skreću pažnju da politici i svakom ko se njome bavi ne treba verovati, ni po koju cenu, jer je politika globalno zlo koje nas gura da budemo jedni protiv drugih. Izuzetno nam je velika je čast što smo svirali pre velikih Bjesova, izjavio je.

U 23:15 časova, došao je trenutak kada su se, dočekani gromoglasnim ovacijama, na binu popeli i Bjesovi. Pesma kojom su otvorili koncert bila je “Ona te voli” (sa albuma Bjesovi). U laganim ritmovima uplovila je publika u tamne vode, praćena talasima najčistije emocije. Zatim su usledile pesme “U osvit zadnje zore” (Bjesovi), “Besan pas” (Bolje ti), i zaista nije mnogo trebalo da dođe do skakanja, penjanja na ramena. Uvod u hit, pesma “Čak i da mogu sve”  je dočekan velikim aplauzom.

Bjesovi (3)Pevalo se kao jedan “Nikad neću sve, uspeti da smirim moje demone… Čak i da mogu, neću sve”. A, nastavilo se odmah i sa sledećom popularnom obradom, pesmom Probudi se” (u originalu Tako). Zatim su usledile još dve obrade, pesme “Nebo” Električnog Orgazma i “Aikido” Braće Left, koje publika malo je reći voli. Dok je Zoran Marinković uspešno animirao publiku svojim performansima, energija koja se širila punim klubom, imala je zavidnu jačinu. Oslobođenost. Upravo ta reč. Kako se to obično događa na koncertima Bjesova, prisutne duše su  uspele su da i ovog puta “odvrnu” svoje psihološke ventile i budu zajedno jače. Pesnice u vazduhu i raznovrsne headbanging tehnike “vijorile” su se ka bini.

Osma pesma po redu koju su Bjesovi izveli, bila je “Zli dusi” (U osvit zadnjeg dana”), a nakon nje “Moj izbor” i veliki hit “Kad mi stane dah” (“Sve Što Vidim I Sve Što Znam”). Ovacije i aplauzi nisu izostajali, pa i neizostavne šutke sa početkom pesme “Čekam dan” (“Na živo”)… Pre nego što je na red došla pesma “Avioni pevaju” (Bjesovi), zanimljiv trenutak večeri bio je i momenat kada se na binu popeo i veliki fan benda, Nenad iz okoline Gornjeg Milanovca sa majicom Partizana i ostao neko vreme kako bi zajedno uz frontmena pevao nju i omiljene tekstove pesama: obrada “Ustaj majko zemljo” grupe The Stone, “Odvedi me do reke” Imperium of jazz&Talking heads-a, “Sjaj” pančevačkog By-Passa i druge. Za bubnjevima je tada opet bio Ramon, koji je pozdravio publiku i predstavio joj se da dolazi iz Amsterdama. Sa njim su Bjesovi snimili devet pesama, obrada, sa novog albuma u muzičkom studiju Pavaroti.

Bjesovi (2)Pre nego što će bend napraviti malu pauzu, u toku koje je opet svirao bend Assassins, ovaj put “pojačan” vokalom, publika je imala priliku da uživa u starim hitovima “Sve će se doznati” (Sve što vidim i sve što znam) i “Vreme je”(Na Živo).

U 1:15 časova započeli su prvi taktovi dugoočekivane “Kiše”, još jedne sa albuma “Na Živo”, koja je dobila izuzetnu reakciju publike. Mračna atmosferičnost koju bend stvara, ne samo tokom ove pesme, dosegla je vrhunac. “Sevali” su iz lokala vokali iz sa bine i iz publike: “Nije loša ova kiša, kao da miluje…” Nakon nje, odsvirana su još dva velika hita, “Bolje ti” sa istoimenog albuma i “Ime” (Bjesovi).

U toku od više od dva sata, njihov zvuk je zavidno “vladao”, a naša zemlja je zaista isto tako zavidno plodna iskonskom rokenrol muzikom, onom koja je, kako je Zoran izjavio jednom prilikom, suštinski rokenrol; nastala iz prirodne potrebe za istinom, jedna od retkih institucija koja u ovom današnjem vremenu može zaista pomoći čoveku da sačuva svoju dušu. Rokenrol kao satisfakcija i božanska privilegija.

Kako kaže pesma “Aikido”: “Kad muzike nema, svira tišina”…

Bjesovi (5)

Save

Ostavite komentar: