Scorpions slave pedeseti rođendan: Previše je zabavno da bi se sad povukli

ScorpionsIstorija ih je stvorila, oni su stvarali istoriju, ali oni su sve samo ne istorija. Nakon pedeset godina prisustva na svetskoj rok sceni, oni i dalje ‘prže’ kao da su tek počeli. Ne samo da ne nameravaju da odu tiho, već ne nameravaju uopšte da odu. Iako su u poslednjih nekoliko godina više puta najavljivali povlačenje, sada su to definitivno porekli objašnjavajući da je „previše zabavno da prestanu“.

Svaki početak je težak

scorpions-1972-2Prošlo je pola decenije od kad su članovi benda Scorpions imali svoju prvu plaćenu svirku. To je bilo vreme kada je bilo teško uspeti, kada su troškovi benda bili preveliki, a primanja mala. Održavanje benda i ispunjavanje potreba zahtevalo je odricanje od svakog člana ponaosob. Oni su samo želeli da sviraju, da rade ono što im prija. Nisu ni slutili tada da će postati najuspešniji rok bend kontinentalnog dela Evrope. Sto miliona prodatih ploča širom sveta govori da se snovi ostvaruju. Ali broj prodatih ploča nije najbolji svedok njihovog uspeha. Njihova verna stara publika i novi sve mlađi fanovi su podrška bendu da istraje. Upravo zato ih za svoj pedeseti rođendan nagrađuju novim albumom “Return to forever“, ali i dokumentarnim filmom o nastanku i razvoju benda “Forever and a day“. Singl objavljen kao najava za ovaj album “We built this house” , prema rečima članova benda, osim što je ljubavna pesma, na poseban način opisuje upravo njihov put do onog što jesu danas, građenje karijere „ciglu po ciglu“ i istrajnost zasnovanu na dugom i iskrenom prijateljstvu. Frontmen Klaus Majne objašnjava da je upravo prijateljstvo temelj za dobar bend, nekoliko dobrih prijatelja, instrumenti i ljubav prema onom što radiš je sve što je potrebno. Kada je 1965. godine Rudolf Šenker osnovao Scorpions, bilo je teško vreme za nemački bend koji peva na engleskom jeziku. Većina nemačkih bendova tada je svirala alternativnu muziku, a oni hard rok i to na engleskom jeziku. Nemačka štampa im se podsmevala, dok je engleska štampa pravila aluzije na nacističku Nemačku pišući o njima. Oni nisu dopustili da zbog toga odustanu. Osećali su da je njihov zadatak da prave mostove među nacijama, da dokažu da su predstavnici nove generacije koja je zamenila oružje za gitare.

Hard rok bez kompromisa

Kada su 1972. izdali prvi album “Lonesome Crow” pokazali su svoj jedinstveni stil kome su ostali verni decenijama. Beskompromisni hard rok, uz prepoznatljiv Klausov glas, posebna pažnja posvećena gitarama, koja se može meriti sa revolucijom u muzici koju su šezdesetih godina doneli Džimi Hendriks, Led Zeppelin i Cream. Sledeći album “Fly to the Rainbow“, na kome je gitarista bio Uli Džon Rot, odveo je bend u nove eksperimente, što je rezultiralo hard rok kompozicijama, nikad do tada odsviranim u Nemačkoj. Uprkos njihovoj dugovečnosti na rokenrol sceni, oni su se svakim albumom trudili da budu sve bolji, a da pritom ostanu verni svojoj početnoj ideji, hard rok bez kompromisa što se najjasnije vidi u njihovim prvim godinama.

Hitovi bez granica

Hit “Rock you like a hurricane” koji im je doneo svetsku slavu je njihova himna sa albuma “Love at first sting“, iz 1984. godine. Pre ove pesme, Scorpions jedva da su mogli da dostignu četrdeseto mesto na domaćim top listama. Međutim, po objavljivanju ove moćne proklamacije roka koja po svom tekstu i gitarskim delovima može da se meri sa metal himnama poput “Iron Man” i “Smoke on the water“, Scorpions su postali megazvezde, ne samo u Nemačkoj, već i u celom svetu. Na istom albumu objavljena je jedna od njihovih najboljih balada “Still loving you“. Vrhunac popularnosti ovaj singl je dostigao u Francuskoj, gde drugde nego u zemlji ljubavi? Zanimljiva činjenica je da podaci francuske vlade pokazuju da je došlo do bejbi buma u državi devet meseci nakon što je ova pesma bila najslušanija u toj zemlji.

Pesma ruši Gvozdenu zavesu

Scorpions su bili prvi strani hard rok bend koji je nastupio u Sovjetskom Savezu, što je samo po sebi bilo revolucionarno, s obzirom da je rok muzika do tada u Sovjetskom savezu smatrana nepoželjnom. Još značajnije je što je u pitanju nemački bend, koji je došao sa gitarama u zemlju u koju su njihovi roditelji krenuli tenkovima. Upravo to je bila najveća poruka mira koja je otpevana u Lenjingradu 1988. godine. Gvozdena zavesa nije bila dovoljno jaka da odoli vetru promena koju su donosili Scorpions, ni godinu dana kasnije na Moscow Music Peace Festival. Upravo je ovaj veličanstveni događaj kada su se istok i zapad držali za ruke po prvi put nakon nekoliko decenija, zaslužan za pesmu po kojoj se danas prepoznaju ovi rokeri iz Hanovera. Himna perestrojke, himna pada Berlinskog zida, himna završetka Hladnog rata, “Wind of change” proglasila je muziku univerzalnim jezikom koji nadjačava besmislene podele među narodima i stvorila je jedinstveni svet u kome deca sutrašnjice dele svoje snove ( „where the children of tomorrow share their dreams“).

Kraj je daleko

Pedeset godina kasnije, oni i dalje „rokaju kao uragan“. Preživeli su uspon panka sedamdesetih, glam rok osamdesetih i grandž devedesetih. Opstali su u nemilosrdnom biznisu, tako što su vredno radili da budu bolji, jer su smatrali da njihova publika to zaslužuje. Otpor koji su pružali trendovima u muzici i velika želja da budu ono što su od početka zamislili, stvorio je kod njih specifičan mladalački entuzijazam i potrebu da se sa svakim albumom izbore za svoje mesto pod Suncem. To je ono što izdvaja ovaj nemački hard rok bend od ostalih. Njihov poslednji album kao da je snimljen na početku karijere, po dobro poznatoj formuli: nekoliko srceparajućih, ali ipak moćnih balada, bar jedna pesma koja teži da promeni svet i poneki rokenrol hvalospev.

Scorpions i dalje za sobom povlače nostalgiju, za vremenima koja su, istina, bila teška, ali opet i fantastična, za periodom kada je bilo moguće da se svet promeni pesmom. No, kada su u pitanju stari “škorpioni”, nema potrebe za nostalgijom, oni su i dalje prisutni i nemaju nameru u skorije vreme da odu, sve je u stavu, kada radiš ono što voliš, to te čini mladim. Kao što je rekao njihov vršnjak Lemi Kilmister: „Ako misliš da si prestar za rokenrol, onda jesi.“

Ostavite komentar: