Russell Leetch (Editors): “Ponovo smo naučili da budemo bend”

russell_leetch1Kada se vodi diskusija o najznačajnijim alternativnim rok bendovima sa početka XXI veka, Editors ulaze u uži izbor. Stafordska (VB) četvorka formirana 2002. godine svet je osvojila svojim mračnim hitovima „Munich“, „Fingers in the Factories“, „Papillon“, „An End Has A Start“ i mnogim drugim sa prva tri studijska albuma. 2012. godina bila je presudna za njih kada ih je napustio gitarista/klavijaturista Kris Urbanovič. Na bend je spalo da prvi put bez Krisa uđu u studio i snime novi album, prošle godine objavljen „The Weight of Your Love“.

O promenama unutar benda, samom snimanju diska i novinama u zvuku albuma, uz podsećanje na njihov nastup na EXIT festivalu, za Balkanrock je govorio basista Rasel Lič.

russell_leetch5BR: Nedavno ste objavili video spot za pesmu “Sugar”. Koju poruku ste želeli da pošaljete njime i koliko njegov koncept ide uz pesmu?

Rasel: Uvek dajemo slobodu režiserima spotova sa bilo čime što predlože. Dopala nam se ideja koju nam je Džo nabacio. Bio je hrabar i malo čudan, nešto o čemu bi fanovi pričali. Definitivno je uspelo i najbolji je video na ovom albumu.

BR: Kada smo kod spotova, imate na pretek odličnih video materijala, koji je tvoj favorit i zašto?

Rasel: „Smokers Outside The Hospital Doors“. Devojka koja trči po vodi je magična. Video je odličan kratak film. Lepota.

BR: Koliko je teško bilo popuniti prazninu po Krisovom odlasku iz benda?

Rasel: Kada ima dosta bola, nesigurnosti, u vremenu teških pozicija, trenuci nakon toga su ispunjavajući i optimistični. Dobro smo se nosili sa odlaskom. Oblak je podignut.

BR: Kako bend sada funkcioniše? Kakva je bila razlika u snimanju albuma bez Krisa?

Rasel: Kris je imao odlučujuću ideju o onome što je želeo da uradi i nikome drugome nije bilo dozvoljeno da to prekine. Kada smo pravili ovaj album predstavili smo pesme koje je Tom napisao. Vežbali smo naporno i ponovo smo naučili da budemo bend nakon dosta vremena, kada to nismo bili.

BR: Tomov glas na novom albumu, čini se, da više dolazi do izražaja. Da li je to bio cilj?

Rasel: Tačno. Pesme dišu više. Nema slojeva preko slojeva zvuka. To daje glasu više prostora da dođe do izražaja.

BR: „The Weight of Your Love“ je gitarski dominantniji, naspram sintisajzerima. Hoće li se ta praksa nastaviti u daljem radu benda?

Rasel: Ko zna? Mi još ne! Ne postoji agenda.

russell_leetch3BR: Novi album je ujedno i mnogo mekši nego dosadašnji. Otkud to?

Rasel: U nekim delovima jeste, u drugima nije. Ova ploča je veoma udaljena od „In this light…“ ali ne predaleka od „An End Has A Start“. Neke poput „Sugar“ ili „The Weight“ su teže od bilo čega što smo uradili, tako da je drugačija u nekim stvarima, ali ne i sa ostalima.

BR: Zašto je The Weight of Your Love sniman u Nešvilu (SAD)? Koje su bile prednosti, a koje mane snimanja u Americi, umesto u vašoj domovini?

Rasel: Snimali smo u Blackbird studijima, jednim od najboljih u svetu. Nisam uopšte mogao naći mane studiju! Očigledno je momcima sa decom razdaljina teško padala. Dopalo nam se naše iskustvo u Nešvilu. Pobegli smo od svog bola koji smo doživeli u Londonu.

BR: Kada se pojavio prvi singl A Ton of Love fanovi su zvuk počeli porediti sa post pank bendovima poput Echo & The Bunnymen i U2… Kako reagujete na to poređenje?

Rasel: To je lepo poređenje. Volimo The Bunnymen i taj uticaj smo prikazali na singlovom omotu. To je jednostavna rok pesma.

BR: Koliko ste zadovoljni muzičkim kritikama albuma, a koliko reakcijom fanova?

Rasel: Dobili smo različita mišljenja od strane jednih i drugih. Možda je trebalo da prestanemo nakon prve!

russell_leetch2BR: Prvi put ste radili album sa Džekvajrom Kingom. Kakav je utisak?

Rasel: Svi smo uživali u iskustvu ja Kingom. Naporno je radio na nama, stavio nam fokus na oblasti kojima je to trebalo i pogurao nas da završimo album. On je odličan producent.

BR: Do sada su vam sve albume producirali različiti producenti, izuzev Flada, koji je sarađivao i na ovom albumu. Da li to znači da još niste našli onog „pravog“ ili je nešto drugo u pitanju?

Rasel: Nijedan od Fladovih doprinosa nije na ovoj ploči, tako da, da, koristili smo različite ljude na svakom izdanju. Ako odlučimo da radimo još jedan album, moraćemo da vidimo šta će se desiti!

BR: Tom Smit upiše fantastične stihove koji su često mistični i dvosmisleni. Učestvuje li možda još neko u stvaranju tekstova pesama?

Rasel: Ne, to su Tomovi stihovi i samo njegovi. Ne voli da diskutuje o njima.

BR: 2011. godine bili ste jedni od hedlajnera EXIT festivala u Srbiji, kakva sećanja nosite iz Novog Sada? Kakav vam je utisak sa EXITa u poređenju sa drugim evropskim festivalima?

Rasel: Imamo odlične uspomene sa EXIT festivala. Bila je čast i privilegija biti hedlajner. Prostor  je fantastičan i ljudi se tamo odlično provode. Definitivno je jedan od najboljih pet evropskih festivala.

BR: Na kojim festivalima volite najviše da nastupate?

Rasel: Glastonbury i Rock Werchter.

russell_leetch4BR: Koji vam je najdraži nastup do sada i koji su uopšte vaši kriterijumi za određivanje jednog dobrog koncerta za pamćenje?

Rasel: Rock Werchter 2012. godine. Rastali smo se sa Krisom. Bilo je neizvesnosti i imali smo dva nova momka koji sviraju sa nama. Savladali smo to; svirali smo odlično i osetili se pobedonosno.

BR: Koja vam je najdraža pesma koju sa osmehom na licu izvodite uživo, a koja najteža i najmučnija?

Rasel: „Papillon“ uvek ispadne dobro. To je poslednja pesma koju sviramo i sve podigne gore. Pesme koje nikada nismo svirali javno su najteže, to su stvari koje zapravo ne možemo odsvirati ljudima.

BR: Da li su po tebi Editors adekvatniji za stadijumsku atmosferu ili prisniju klupsku svirku?

Rasel: Velika pozorišta su nam često omiljena. Koncert može imati intimnost i grandioznost istovremeno. Odradili smo fantastičan šou u Pragu prošle godine, bio je stvarno mali i napet. Stvarno zavisi.

Ostavite komentar: