mostovi

Rundek Cargo Trio

Mostovi

Izdavač: Menart, 30.5.2015.

Producent: Rundek Cargo Trio

Žanr: Art rock, jazz, world music

Trajanje: 54:21

4.7/5

Ocena

Nemalom delu publike odluka Darka Rundeka da raspusti Cargo Orkestar i nastavi rad sa violinistkinjom Isabel i multiinstrumentalistom Dušanom Vranićem u okviru Rundek Cargo Tria nije se dopala. To ništa ne mora da znači, razume se, dobar deo publike na Rundekove koncerte dolazi da čuje „Uzalud pitaš“, „Šejna“ ili „Šal od svile“; pa ipak, nisu bez osnova tvrdnje da ogroman broj Rundekovih pesama znatno bolje funkcioniše u raskošnoj izvedbi Cargo Orkestra no u minimalističkim aranžmanima.

Sa druge strane, takva vrsta komunikacije, takva vrsta mostova kakve Rundek, Isabel i Vranić grade u svojim zajedničkim kompozicijama i na živim nastupima nije bila moguća u šarenolikom Cargo Orkestru. A potom, čini se da je upravo svedeniji zvuk Rundek Cargo Tria omogućio postizanje punog artističkog efekta. Rundekovi stihovi u pesmama Tria ne deluju tek kao poetski vredni tekstovi, niti kompozicije deluju tek kao muzika pisana na poeziju; svaka pesma Rundek Cargo Tria predstavlja umetičku celinu, svaka nosi jedinstvenu boju i jedinstven sentiment. Naravno, Rundek je umeće hvatanja pesmom jednog ambijenta ili jednog duševnog pokreta pokazao još početkom osamdesetih. Međutim, čini se da su u pesmama Rundek Cargo Tria poezija i muzika neodvojivo skopčani kao nikada pre u Rundekovim radovima, da poezija nijednog trenutka nije zasenjena muzikom, da muzika ne predstavlja zvučnu podlogu za stihove, da melodije ne predstavlja sredstvo slikanja jednog pejzaža niti da su stihovi stavljeni u službu jednog osećaja ili ideje, već da čitava pesma deluje kao jedan osećaj ili ideja.

Kao i gotovo svi Rundekovi albumi od Trećeg svijeta, i Mostovi predstavljaju svojevrsno muzičko putovanje; od Južne Amerike („Midnight Calypso“), preko Balkana („Vitamini“), do Južne Azije („Indijska“). Naprosto je fascinantno kako se muzički motivi iz folklora različitih kultura u izvođenju Isabel doimaju sasvim prirodnim, kako ni jednog jedinog trenutka – pa ni u onim trenucima kada se latino ili orijentalne melodije prepliću sa formom popularne muzike – ništa ne ukazuje na to da izvođač potiče iz nekog drugog kulturnog konteksta. Isabel je naročito briljirala u veličanstvenoj „Indijskoj“, no ništa manje vrednje pažnje nisu ni njene deonice u tananoj „Midnight Calypso“, bravuroznoj „Clouds“, vedroj „Mijenjamo mesto“ i izvrsnoj „Don Juan“. Potonja je blago elektrifikovana balada sa jasnom referencom na „Šal od svile“. Od svih pesama sa Mostova „Don Juan“ je najbliža tradicionalnoj rock formi, ali je to ne čini ni za trenutak nezanimljivom; naprotiv, širina jedne power balade (sa sjajnim solom na elektirčnoj violini namesto gitarskog) čini je izuzetno prijatnom za uho.

I kao što Mostovi združuju različite krajeve sveta, tako predstavljaju i putovanje kroz različita stanja duha – od optimizma, preko ozlojeđenosti do melanholije. „Džaba“ (koja nosi i aluziju na pesmu Bijelog Dugmeta i omaž Šarlu Akrobati) je karnevalski šeretska, ali zbog tog ništa manje cinična. Futuristička bajka „Clouds“ (koja detaljima na trenutke izuzetno podseća na naučnofantastična putovanja Mihe Kralja) je opominjuća. „Don Juan“, „Mostovi“ i „Ne zaboravi me“ obojene su setom, dok u „Indijskoj“ sve puca od života. „Midninght Calypso“ na tragu je Rundekovih starijih plesnih himni, „Vidova“ ulazi u red pesama koje umetnici poklanjaju najbližima, ali se slušalac ni jednog trenutka, kako sa takvim pesmama često biva, ne oseća kao uljez u nečem sasvim ličnom, a prekrasna „Mijenjamo mesto“ mogla bi izvrsno funkcionisati kao pesma za zatvaranje koncerata. Duhoviti Balkan jazz „Vitamini“ na prvo slušanje se doima tematski izmeštenim, ali stihovi o luzeru koji pati, majstorski obojeni folk (ili narodnjačkim, ako vam je draže) bojama, ne samo melodijski – Rundek i dvoje njegovih saboraca pokazuju se majstorima u zaokruživanju albuma varijacijama na jednu melodijsku vinjetu – svezuju ga sa uvodnom pesmom o malom čoveku.

No vrhunac albuma svakako predstavlja angažovana „Ima ih“. Već sada je jasno da će ova pesma o bedi, neslobodi, strahu i mržnji ući u red onih velikih protestnih pesama koje su na fantastičan način uhvatile duh jednog istorijskog trenutka, poput pesama „Na zapadu ništa novo“ Riblje Čorbe, „Krivo srastanje“ Azre, „Verujem – ne verujem“ Bajage i Instruktora, „Kanjon Drine“ Zabranjenog Pušenja, „Moskva – Balkan“ Galije ili „Regruteska“ Đorđa Balaševića. Ekstatični povici mase u trenucima kada Rundek, u maniru diktatora, grmi protiv varvara koji nadiru i sabotera koji se kriju tu, među nama, predstavlja briljantan detalj.

Rundekove pesničke slike i zvučne slike nastale iz kreativnog prepleta energije Rundeka, Isabel i Vranića, ne dopunjuju se, već se posve prirodno jedne u druge ulivaju i jedne i drugih izviru. I na Mostovima Rundek je pesnik sveta, živopisan i duhovit, soficticiranog ali nipošto hermetičnog izraza. Malo je velikih jugoslovenskih rock poeta u čijem opusu nema velikih oscilacija u pogledu kvaliteta; beskrajno daroviti Darko Rundek svakako je prvi među njima. Mostovi su još njegov jedan korak po žici razapetoj visoko još Haustorom, korak preko čitavog Mediterana, preko Amerike i Azije, korak od zemlje ka nebesima i od nebesa nazad do Balkana.

Spisak pesama:

  1. „Džaba“ – 4:20
  2. „Midnight Calypso“ – 4:33
  3. „Ima ih“ – 5:04
  4. „Clouds“ – 7:13
  5. „Vidova“ – 4:15
  6. „Don Juan“ – 3:20
  7. „Mostovi“ – 4:43
  8. „Indijska“ – 6:16
  9. „Mijenjamo mesto“ – 3:55
  10. „Vitamini“ – 5:14
  11. „Ne zaboravi me“ – 5:28

Save

Ostavite komentar: