Rosetta u KC Gradu raspametila prisutne

Rosetta

Rosetta / foto: Nemanja Đorđević

Sinoć se u beogradskom Kulturnom Centru Grad održala svirka majstora post metala, Rosette (sa kojom smo nedavno imali intervju), koji su pokazali publici kako jedan ozbiljan bend treba da zvuči.

Podrška Rosetti je bio mladi novosadski bend Tethyal. Ovaj interesantan sastav se bavi nekim mračnijim hardkor zvukom koji se često meša sa teškim i niskofrekventnim ’’sludge’’ rifovima; možda bi se mogli uporediti sa francuskim bendom Celeste. Međutim, ne drže se striktno nekog šablona tako da se tu često provlače i elementi mirnijih i melodičnijih post-rok sekcija kao i brzi i furiozni blek-metal ritmovi.

Tethyal

Tethyal

Program nije kasnio, tako da su svoj nastup otpočeli nešto posle devet sati uveče, kada je najavljen početak koncerta. Od početka do kraja su držali jedan solidan i ravnomeran tempo, izbegli su bilo kakva usporavanja i trajanje njihovog nastupa je bilo idealno; za to vreme su spakovali dovoljno pesama i uspeli da daju publici odličan uvid u njihov zvuk, ideju i stvaralaštvo.

Jedino što ovaj bend treba da uradi jeste da se malo fokusira oko toga kakav zvuk tačno ciljaju, kako bi izbegli neka nagla odstupanja i kontraste između žanrova u svojoj muzici, kao i da pruži malo više diverziteta kada su vokalne deonice u pitanju. S obzirom na to da su zaista usvirani (što nije baš naivna stvar, s obzirom na to da ih ima šest u bendu) i da svaki muzičar u suštini zna kakav zvuk želi na svom instrumentu, verujem da su sposobni da naprave te neke minimalne promene koje bi mogle da ih istaknu na domaćoj sceni. Inače, napomenuli su da im je ovo poslednja svirka sa bubnjarom iz trenutne postave, što je šteta, jer se čini da se uklapa u bend i dobrim delom određuje zvuk koji je publika sinoć mogla da čuje.

Rosetta

Rosetta

Nakon završetka nastupa Tethyal, KC grad se dobro popunio i sve je bilo spremno da na binu izađe sada već jedno od bitnijih svetskih imena post-metal scene, Rosetta iz Filadelfije. Mada ta ”post-metal” odrednica nekako i pristaje uz ovaj bend i prati ga godinama, kroz svoju diskografiju su pokazali da se ne mogu tek tako kategorisati i da su sposobni da izvedu različite muzičke eksperimente i to uspešno – od albuma “The Galilean Satellites”, sačinjenog od dva diska namenjenih da se puštaju istovremeno do “Audio/Visual” saundtreka koji je u potpunosti sastavljen iz ambijentalnih zvukova i efekta.

Kako je krajem juna ove godine izašao njihov novi album “Quintessential Ephemera” i obeležio jednu važnu promenu u postavi ovog benda, fokus je bio bačen na promovisanju pesama sa ovog albuma. Ovo je inače prvi put da Rosetta svira kao petočlani bend (od svog nastanka su održali istu četvoročlanu postavu) i ispostavilo se da je to bio odličan korak. Erik Džernigen se pridružio na drugoj gitari, a takođe je i preuzeo neke vokalne deonice. Tako da se sad očekivalo da će zvučati još punije i masivnije nego do sada i to očekivanje su ispunili.

RosettaNešto što je posebno u vezi ovog benda jeste to da uživo ostavljaju jedan sasvim drugačiji i ubedljiviji utisak nego na svojim studijskim snimcima što je vrlo bitno. Jako su beskompromisni, odlučni i emotivni u vezi toga što rade, a opet vrlo prizemni. Kada se to dovede u vezi sa njihovom izuzetnom tehničkom sposobnošću dobija se jedan izvanredan svirački kombo koji je uspešno raspametio publiku. Majk Armajn je odlično interagovao sa publikom (na momente je njegovo ponašanje na bini podsećalo na Džejkoba Benona iz Convergea) i u više navrata silazio u publiku koja ga je i nosila. Zato ovaj bend teško mogu da zamislim na nekim festivalima i velikim binama. Njihovo mesto jeste u manjim, zatvorenim prostorima jer se tu ostvaruje najitimnija atmosfera.

Rosetta“Quintessential Ephemera” je odsviran od početka do kraja i pesme su se jednostavno pretapale iz jedne u drugu i na taj način su Rosetta održali konzistenciju u sviranju. Naravno čitav nastup je bio energičan i sjajan, ali se pred kraj nastupa izdvojila maestralna “Nothing in the Guise of Something” koja je pri svom velikom krešendu bila izuzetno glasna, ali to nikome nije smetalo, jer je tako i trebalo da bude i koja je dovela je nastup do apsolutnog vrhunca. Publika je i nakon što su odsvirali poslednju pesmu tražila još, ali se Majk uz smeh izvinio i priznao da oni više od toga što su odsvirali i ne znaju. Izjava je bila na račun toga što je basista koji nastupa sa njima na turneji, u stvari ispomoć i da su sa njim imali samo jednu probu pre nego što su krenuli na turneju.

Jedine zamerke bi se na kraju mogle uputiti na račun tona, jer je sve bilo izuzetno glasno i ponekad nejasno, ali s obzirom na to da je KC Grad jako akustičan, da je bilo malo tiše, ponajviše bi se čulo odjekivanje prostora i to bi bilo užasno, tako da verujem da je bilo izvučeno najbolje moguće u tim uslovima. Eventualno je moglo i malo više publike da bude, da dodatno popuni prostor, mada je bio solidan broj ljudi (a među njima i dosta muzičara srpske alternativne scene) koji je verno učestvovao u zbivanju koje ih je zadesilo.

Sve u svemu, Resetor je organizovao još jedan sjajan i važan događaj. Tethyal su dobili sjajnu priliku da ispromovišu svoju muziku, a Rosetta su pokazali kako treba da zvuči jedan bend iza kojeg su 5 studijskih albuma i preko 1.000 živih nastupa. Jako ozbiljno, profesionalno, ali oslobođeno od bilo kakvog pritiska i pretencioznosti. DIY ideologija, originalna muzika i iskrena interpretacija – to je Rosetta.

GALERIJA FOTOGRAFIJA

Rosetta

Ostavite komentar: