Ron “Bumblefoot” Thal (Guns N’ Roses): “Vi ste svedoci pisanja muzike”

ronthal1Široj javnosti poznat od 2006. godine kada je postao novi član legendarne grupe Guns N’ Roses. Svirao je na njihovom poslednjem izdanju “Chinese Democracy”. Na koncertima se pokazuje kao tehnički najspretniji gitarista u bendu, a neretko i peva prateći vokal Axlu Roseu.

ronthal2Njegov najveći doprinos albumu je u pesmi “Catcher In The Rye”, gde je njegovo sviranje zamenilo velikog Briana Maya (Queen). Jedan od najboljih gitarista današnjice, praktično je nemoguć za žanrovske podele. Veliki je prijatelj fanova (GNR sviraju “Estranged”, samo jer je on preneo poruku fanova), opušten je i vrlo harizmatičan – Ron “Bumblefoot” Thal je jedinstvena pojava u svetu rock’n’rolla. Ogroman talenat ukombinovan sa neverovatnom ličnošću. Čuveni gitarista još čuvenijih Guns N’ Roses je odvojio trenutak svog vremena i odgovorio nam je na neka pitanja. Već je sedam godina u najopasnijem bendu na svetu. Zakoračite u čudesni svet Bumblefoota, ekskluzivno na Balkanrocku:

BR: Zdravo, Rone! Čime se ovih dana zanima Bumblefoot? Da li se nazire neka nova muzika na tvojim horizontima?

Ron: Zdravo! Radi se, svašta se dešava…! Radim akustične svirke sa pevačem Tonyem Harnellom i sviram na njegovom najnovijem albumu “Tony Harnell & the Wildflowers, ft. Bumblefoot”. Deo prihoda od diska će ići za Metavivor istraživanje raka dojke. Takođe ću držati gitarske radionice jedne nedelje u avgustu (od 10. do 17.) na Krfu, u krfskoj Rok Školi, to će biti strava…! Pišem i muziku za ne indie horror filmove, u tome baš uživam – sledeći je film koji se zove “Gravedigger”, za koji pišem kompletan soundtrack. Početkom godine sam lansirao liniju ljutih soseva, to sam hteo da uradim godinama, konačno sam uspeo to da realizujem! Tako da ove godine dosta blejim po festivalima hrane u ‘eat-n-greet’ varijanti, vrlo je zabavno! Profit od jednog od mojih soseva, “BumbleBabe” chocolate cherry ljutog sosa, će takođe ići u humanitarne svrhe za organizacije koje se bave zdravljem žena.

BR: Poprilično zauzeto! Poslednji album koji si radio je “Abnormal” iz 2008. A nakon njega si muziku izbacivao kao pojedinačne singlove od 2011. godine. Možemo li da se nadamo nekom novom Bumblefoot albumu?

Ron: Sa ovakvim rasporedom, teško je stvoriti vremena za punokrvni album. Zbog toga sam i počeo da radim one singlove 2011. godine, to je bio najbolji način da izbacujem muziku neprekidnim tokom. A i mnogo toga sam uspeo da omogućim tako, što mi je bilo uživanje – uz svaku pesmu stižu i backing trackovi i transkripti za gitariste, I takozvani stemovi instrumenata za eventualne remikse. To je bio odličan način za izdavanje muzike… http://www.bumblefoot.com/store.php

ronthal3BR: Tvoja muzika je miks metala, panka i dosta eksperimentisanja sa zvucima, ritmovima i tehnikama. Šta te inspiriše da eksperimentišeš?

Ron: Uvek sam voleo kontrast, diverzitet, “iznenadna skretanje” i lutanje “bez mape”. Postoji nešto zabavno i uzbudljivo u izigravanju ludog naučnika i kombinovanju stvari koje obično ne idu zajedno. Nekada sam to radio mnogo više. Nikada to nisam planirao, samo sam pratio kako se osećam i muzika se sama desi. Imao sam mnogo iskustva ubacujući pop, R&B, hip-hop, funk, disco, elektroniku, klasičnu muziku, operu, blues, folk, rockabilly, jazz, swing, Latino, orijentalne, new-age, lounge, progressive, industrial, grunge, ’40s – ’80s retro… Pomešaš nešto od toga sa rock/metal korenima i svašta se desi.

BR: Postoji određeni filmski vajb u tvojoj muzici. Poznato je da gledaš dosta filmova, i to ne samo blokbastere, što je super. Možeš li nam reći koji je tvoj omiljeni filmski OST?

Ron: Ahh, #BumbleMovieNight, da! Obožavam horore, mislim da horori i SF filmovi imaju najupečatljivije muzičke teme. Znaš, klasici kao što su “The Exorcist”, “Halloween”… “Scanners” (’81), taj mi se uvek dopadao. Tu je i “Willy Wonka & the Chocolate Factory” (’71), pa sav onaj odlični grunge u “Singles” (’92), i naravno “Yellow Submarine” (’68) grupe The Beatles.

BR: Džemovao si sa nekim potpuno neverovatnim gitaristima (što u Guns N’ Roses što van benda). Jesi li ikada razmatrao da uradiš pesmu ili album sa, recimo Guthriem Govanom ili nekim od ortaka iz Gunsa? Kao što su, Eric Clapton i BB King uradili. Znaš šta hoću da kažem?

Ron: Voleo bih! Guthrie i ja radimo na nekim idejama već godinama (ortaci smo još iz perioda kada smo bili tinejdžeri kasnih osamdesetih), svirao sam na njegovim stvarima, ko zna koliko smo puta samo džemovali, radili smo i svirke zajedno tokom godina…Ono što predstavlja problem je što su nam obojici rasporedi toliko zategnuti da ne možemo da nađemo vremena da radimo nešto ozbiljnije. Ja, Frank [Ferrer – bubnjar] i Chris [Pitman – klavijature/FX] iz GNR imamo elektronski bend Blowout, vrlo je moguće da se dohvatimo nekog zajedničkog komponovanja. Ortaci iz Guns N’ Rosesa su svirali na studijskoj verziji teme iz Pink Panthera.

ronthal4BR: Ljudi obožavaju kratke improvizacije na GN’R koncertima, kao onaj fini jam session pred Madagascar. Stvarno imate tu hemiju dok džemujete. Je l to nastalo tokom odmaranja u autobusu ili spontano na bini? Šta god da je slučaj, odlično je!

Ron: Te stvari su nastale potpuno spontano, na bini. Bez planiranja, samo neko kaže “Bumble, izađi i sviraj nešto” i onda uhvatim gitaru i krenem da sviram nešto što bi predstavljalo lep intro za sledeću pesmu. Posle nekoliko puta, neka od tih melodija ostane i momci se pridruže. Vremenom razvijemo čitav aranžman i onda improvizujemo preko toga…gledajući to džemovanje, vi ste zapravo svedoci pisanja muzike – samo što ovo nije u studiju, ovo je džemovanje sa vama.

BR: U poslednje vreme, kad god si imao vremena, producirao si albume mladim umetnicima kao što je mlada meksička pevačica Poc. Da li je produkcija nešto što te opušta kada ne sviraš?

Ron: Produkcija mi je uvek bila omiljeni deo bavljenja muzikom. Kada se uradi kako treba, bukvalno dobijaš najbolje iz čoveka, kao da surfuješ na jednom velikom talasu kreativnosti, hvatate odlične trenutke, prevaziđeš sopstvena očekicanja i stvoriš nešto na šta si ponosan i u šta veruješ, nešto što će ostaviti trag u životu umetnika. Kada sam predavao na SUNY Purchase Collegeu, to sam radio sa studentima, muzičku produkciju.

BR: Nisi dozvolio da slava od tebe napravi uobraženu rock primadonu. Znaš, teško je to postići kada sviraš za hiljade ljudi svake noći. Imao si nesreću u kojoj si bio gadno povređen, ali si pregurao kroz to. Kako ti to polazi za rukom? Šta te drži na zemlji?

Ron: Prosto je. Pravim muziku jer volim…muziku. Ne komplikuj, ne kvari, ne zaboravljaj zbog čega si izabrao ovaj put. Kada je put težak, to je prosto test, da ti ukaže na put da možeš da izguraš kroz sve to.

ronthal5BR: Ko je tvoj najveći gitarski heroj? Znamo da si jedan od gitarskih heroja današnjice. A nije ni tajna da si ubacio neke revoluinarne metode kao što je “thimble” tapping. Odakle ti ideja za tako nešto?

Ron: Hvala! Eddie Van Halen je gitarista koji me je najviše inspirisao. Kada sam čuo njega po prvi put shvatio sam koliko inovativni gitaristi mogu biti. To je oslobodilo moju maštu. “Thimble” je nastao tako što mi jednostavno zafalilo mesta na vratu gitare. Na gitari, da bi dobio čist i jasan ton stiskaš žicu na metalni prag, ali postoje note i posle završetka vrata pa sam želeo efikasan način da dođem da tih nota. Posle nekoliko pokušaja, počeo sam da nosim naprstak, metalnu kapicu na vrhu prsta na ruci kojom okidam žice kojim pritiskam žicu da bih dobio ton…postoji YouTube video o tome.

BR: Takođe si član odbora MS Research Fondacije, neprofitabilne 501(c)(3) organizacije koja sakuplja novac za istraživanje multiple skleroze. To je vrlo plemenito od tebe, možeš li nam reći nešto vise o toj fondaciji?

Ron: MS Research Fondacija je upravo zatvorila svoja vrata, nažalost, posle deset godina rada. Vodio ju je moj dobar prijatelj Ralph Rosa, kome su pronašli Multiplu Sklerozu godine 1997. On je pokrenuo fondaciju, a njegovi prijatelji i porodica su svi volontirali, organizovali humanitarne concert i večere uz komične predstave. Ali sada je bolest uzela maha, pa jednostavno nije mogao da nastavi dalje. Ja ću nastaviti da doprinosim što vise mogu, biću na Race To Erase MS gala večeri u maju. Svi mi možemo da pomognemo nečime drugima – neka je to samo lepa reč, ali to zrno sreće nekome znači kao ceo svet.

Ostavite komentar: