Roman Goršek (Plejboj): “Otkrivamo nova pravila na sceni”

romangorsek

Krajem prošlog veka, kada su uslovi za ovu vrstu muzike postali nepodnošljivi, odlučili smo da se malo odmorimo. Na neki način smo “zamrzli” funkcije. Međutim, svi članovi benda su nastavili dosta uspešno da se bave muzikom na razne načine. A bilo je i par eksluzivnih nastupa na festivalama “InJaction”, “Exit”, “Jelen Live” i na “Beer Festu” prošle godine, priča za Balkanrock Roman Goršek, basista i jedan od osnivača grupe “Plejboj“, koja se vratio na scenu nakon dugih 15 godina diskografske pauze.

Roman dodaje da nije bio nikakav problem da nastave dalje, jer su se članovi benda privatno družili u tom periodu. “Mi smo i dalje ostali u kontaktu i sarađivali na drugim projektima, a naš bend je uvek bio poznat kao bend prijatelja i drugara”, ističe on.

BR: Čime su se sve članovi “Plejboja” bavili u međuvremenu, pored muzike?

Roman: Moram da kažem da je “Plejboj” bio sastavljen od posebno zanimljivih i kvalitetnih muzičara, tako da je sve vezano za naše živote u međuvremenu imalo veze isključivo sa muzikom. Dule je osnivač i član nekoliko jazz sastava, kao što su “Fish in Oil”, “Menson Benson”, “Dvojac bez kormilara”, radio je muziku za razne filmove i svirao sa grupom “Eyesburn”. Goran je svirao bubnjeve sa Aleksandrom Kovač, “Svi na pod”, “Naked”. Igor je radio zvuk na mnogim filmovima i serijama, komponovao je muziku za reklame, kao i filmove “Mi nismo anđeli 3”. Inače, ko ne zna, “Plejboj” je svirao većinu songova i instrumentala u tom filmu. Ja sam se najviše bavio muzičkom produkcijom i komponovanjem muzike. Sa Aleksandrom Kovač sam osnovao produkcijsku kucu “RAprodukcija”, i radili smo muziku za mnoge mlade, ali i afirmisane pevače, reklame, pozorišne predstave, serije…

BR: Na tim rijetkim nastupima koje si spomenuo, jeste li se osjetili da se publika poželjela vaših pjesama?

Roman: “Plejboj” je uvek bio poštovan kao live bend, tako da je publika znala da će svirka biti dobra. Zanimljivo je da je u današnje vreme, tehnologije i DJ-eva, prava i kvalitetna svirka dobila na ceni. Uvek smo se dobro provodili i mi i publika.

BR: Izdali ste dva singla, da li je u planu snimanje kompletnog albuma i ima li to smisla danas, s obzirom da se veliki broj bendova okreće snimanju EP izdanja?

Roman: Pa, mi nastavljamo da pravimo nove pesme u nekom kontinuitetu. U suštini, to je sad nebitno da li se zove album, pošto ne postoji neki muzički biznis u kome je bitno samo izdanje, u bilo kom formatu, posebno tipa CD-a. Sve se promoviše uz pomoć singlova i interneta, tako da ćemo i mi pokušati da nastavimo u tom smeru. U svakom slučaju, ako budu postojale mogućnosti, možda bi neki „best of“ ili reizdanja prva dva albuma bili zanimljivi za publiku.

BR: Kakav zvuk se može sada očekivati od vas, s obzirom da ste starijii iskusniji? Sudeći po singlu “Daj nešto” čini se da je zvuk nešto moderniji…

Roman: Dosta smo razmišljali kako bi „Plejboj“ danas trebalo da zvuče, ali smo bili sigurni da će to biti živi ljudi i instrumenti. Produkcijski smo malo napredovali i hteli smo da muzika dobije neki novi sjaj. Oba singla se i dalje puštaju na radio stanicama, tako da smo na pravi način povezali klasičnu rock svirku sa nekim novim detaljima.

BR: Da li možda planirate neke goste na novim pjesmama?

Roman: Poznajemo se i družimo sa zanimljivim muzičarima, pa što da ne. Sve je moguće.

BR: Autorski tandem ste do sada činili Igor i ti, da li ćete se držati te formule?

Roman: Pa, mi smo u muzici zajedno još od 1987. godine i našeg prvog benda „Euforija“ i odrastali smo slušajući sličnu muziku, tako da najbrže dolazimo do rešenja, ali i Dule i Goran su presudni za taj finalni zvuk, koji čini našu priču potpunom.

BR: Koliko se scena i stanje na njoj promijenilo tokom vašeg izbivanja? Šta je, po tebi, bolje ili lošije u odnosu na raniji period?

Roman: Dosta se stvari promenilo i često kažem da smo kao demo bend, koji otkriva nova pravila. Pre svega, mnogo su bolji uslovi za sviranje, mislim na tehniku, razglase i slično, a i ceo tretman muzičara je na mnogo višem nivou nego pre, što je za svaku pohvalu. Sa druge strane, publici je toliko ispran mozak jednostranim razmišljanjem, da je jako teško nametnuti raznovrsnost u muzici. Sve je jedno te isto, nekako je nestalo autorstva i identiteta. Ali, tu veliku odgovornost imaju mediji i ljudi iz posla, novinari, promoteri, menadžeri, koji često zbog nekih svojih razloga ili neznanja besmisleno guraju nekvalitetne bendove ili neke koji ne mogu ništa novo da pruže. Naravno, ima sjajnih mladih i talentovanih bendova, ali nemaju mogućnosti da nastupe na velikim scenama. Ostaje im samo internet kao mesto promocije, što, na primer, ranije nije postojalo, pa eto nove šanse.

BR: Dobar dio bendova vaše generacije je još uvijek prisutan, a neki od njih su izgradili i solidne karijere, hoćete li uspjeti da uhvatite „priključak“?

Roman: Neke stvari su nam jednostavnije, a neke mnogo teže. Mi smo bend koji svira, tako nam se i prvi album zvao. Tako da, svi koji vole kvalitetan rock’n’roll gde se i dalje sviraju solaže – tu smo!

BR: Kako kolege reaguju na vaše ponovno okupljanje?

Roman: Ipak mi većinu muzičara na sceni poznajemo preko dvadeset godina i mnogo smo prošli zajedno, tako da su nam svi pružili najveću podršku.

BR: Da li će klavijaturista Goran Antović postati dio stalne postave ili je samo pridružni član benda za žive nastupe?

Roman: Goran Antović je, pre svega, fenomenalan čovek i muzičar. Kada smo razmišljali o modernizaciji zvuka on nam je bio prvi izbor. On je diskretan i nenametljiv, a perfektan muzičar, sa pravom merom je ubacio klavijature u naš zvuk. Kad god je slobodan, uvek nastupa sa nama.

BR: Vaš spot za pjesmu “Superstar” je svojevremeno bio zabranjivan zbog nekih kadrova. Šta misliš, da li je vrijeme cenzure rokenrola i stavova koji se iznose kroz muziku iza nas?

Roman: Sigurno da jeste na taj način. Ipak, tada je rock’n’roll bio bitan i političarima. Uostalom, devedestih je bilo mnogo više rock emisija i top listi nego danas. I vrsta muzike koju smo mi svirali je bila na neki način subverzivna i progresivna, jer je bila neka veza sa svetom. Danas, kada smo mislili da smo postali bliži civilizovanom svetu, svi smo se probudili u turbo-folk mulju koji je preplavio i zatrovao mozgove i okolinu.

BR: Prvi put za 21 godinu, otkad bend postoji, svirali ste i u Banjaluci, da li je nastup ispunio vaša očekivanja?

Roman: Mi se iskreno zahvaljujemo organizatorima „Jelen Demofesta“ i publici na podršci. Ipak, posle toliko vremena, bilo nam je značajno i bitno da nastupimo na jednom tako dobro organizovanom festivalu i prvi put u Banjaluci. Jedino nam je žao sto smo nastupali jako kasno, oko tri sata ujutro, posle nekog tehno folk DJ-a (Kiril Džajkovski, prim. aut.). Iz Banjaluke nosimo najlepša iskustva i uvek ćemo se odazvati pozivu za svirku.

Ostavite komentar: