Roger Waters srušio “Zid” u Beogradu

Roger Waters

Foto: Nemanja Đorđević

34 godina od pojavljivanja rok opere “The Wall” (i nešto manje od istoimenog filma), delo nimalo nije izgubilo na muzičkom značaju, a zahvaljujući Rodžeru Votersu koncept mu je osavremenjen i prilagođen modernom dobu. Kreativni genije iza benda Pink Floyd i glavni autor kultnog albuma, napravio je u Kombank Areni nesvakidašnji rokenrol spektakl, možda i više od toga… pravi audio i vizuelni šou u kome se uživalo dva puna sata.

Roger WatersOriginalna zamisao albuma iz 1979. godine delom je biografska priča samog Votersa koja prepričava pad u depresiju i slom fiktivne rok zvezde Pinka. Pink je u mladosti izgubio oca u ratu, majka je bila previše zaštitnički nastrojena, učitelji su ga maltretirali u školi, a dokrajčila ga je propast braka. Protagonista tone sve dublje, zatvara se u sebe i pravi fiktivni zid kojim se ograđuje od ostatka sveta. Kako radnja kulminira, Pink se potpuno gubi u svojim halucinacijama, ali vremenom ipak ruši zid.

Iako inspirisano ličnim životom, makar Votersovim detinjstvom, veliki uticaj na priču imao je Berlinski zid koji je posle Drugog svetskog rata podelio Nemačku na dva dela. Voters je 34 godine kasnije priču o utopijama/distopijama povezao sa savremenim problemima stalnog ratovanja i kapitalističkog pogleda na svet. Iako je novi “The Wall” zadržao sve elemente originalne priče, što se i videlo na koncertu u Beogradu, Voters je zahvaljujući multimedijalnim tehnologijama uspešno pozvao na rušenje zidova između ljudi, brisanje granica i bilo kakvih barijera koje dovode do smrti nevinih.

PRVI DEO

Roger Waters

We don’t need no education…

Vaši životi će biti pošteđeni, robovi ste bili i robovi ćete ostati, ali je užasna kazna raspeća ostavljena po strani pod jednim uslovom: Da identifikujete telo ili živu osobu roba zvanog Spartak. Završna scena filma o vođi pobunjenih robova Spartaku i uzvici sa razgalasa Ja sam Spartak! Ja sam Spartak! Ja sam Spartak! pušteni su dok “beskućnik” na binu baca lutku Pinka, protagoniste rok opere. Počinje spektakularna pirotehnika koja prati uvodni rif pesme “In the Flesh?” a Voters se pojavljuje u crnom mantilu (aludiranje na nacističke uniforme). Naredbama Svetla! Uključite zvučne efekte! Akcija! prikazuje se sav raskoš ovog performansa koji će nas očekivati u naredna dva sata. Oduševljavajuće je bilo čuti “surround” efekat, tj. zvuk koji putuje kroz celu Arenu, poput zvuka aviona koji je pratio maketu koja se zakucala u sam zid na bini. Taj udes dramatizuje pogibiju Pinkovog oca.

Roger Waters

Another Brick in the Wall

Slike poginulih u ratu smenjuju se na video bimu, dok se Pink “rađa” u pesmi “The Thin Ice”Tata je preleteo preko okeana i ostavio samo sećanje (“Another Brick in the Wall part I”), Pink mora da se suoči sa školom i strašnim učiteljima (“The Happiest Days of Our Lives”) što je dočarano velikom lutkom na naduvavanje čuvenog učitelja sa prutom u ruci. Zid počinje polako da se gradi, prve cigle su postavljene. Deca iz beogradskog “Prihvatilišta” utrčavaju na binu, imaju svoju koreografiju kojom se bore protiv učitelja uz stihove Hej, učitelju, ostavi decu na miru! (“Another Brick in the Wall part II”).

Zdravo Beograd! Dobrodošli! Veoma sam srećan što sam ovde“, rekao je Rodžer u obraćanju publici na srpskom jeziku. Oduševio je prisutne kada su shvatili da se muzičar potrudio da što više nauči naš jezik: “Za početak želim da se zahvalim klincima iz hora jednim aplauzom. Želim da posvetim ovaj koncert žrtvama rata i njihovim porodicama zbog njihove borbe za pravdu i istinu. I svim žrtvama tog prokletog terorizma!

Roger Waters

Goodye Cruel World

Učitelj je oteran, ali se pojavljuje još veća i grotesknija lutka Majke koja će ostvariti sve noćne more i uterati sve svoje strahove u vas. Voters na akustičnoj gitari izvodi “Mother” uz snimke koncerta u Earls Court-u iz 1980. godine. “Nema jebene šanse” pisalo je na slici projektovanoj na zidu dok su išli stihovi Majko, treba li da verujem Vladi? što je oduševilo celu Arenu. Pogledaj mama, eno ga avion na nebu (“Goodbye Blue Sky”)… plavo nebo na bimovima zamenjuje gusta formacija crnih aviona koji bacaju bombe simbola komunizma, kapitalizma i religije kojima Voters šalje poruku o modernom terorizmu.

Zid je sve popunjeniji, “Empty Spaces”, “Your Lust”, “One of My Turns” i “Don’t Leave Me Now pripovedaju o Pinkovoj ženi. Gospođa Floyd ga napušta, on otkriva prevaru…oseća se izdanim. Lutka koja predstavlja njegovu ženu je antropomorfizovana bogomoljka. Sam Votersov benda svira iza zida i sada ih je sve teže videti. Poslednji udarac je zadat, poslednja cigla je spremna da se zagradi (Another Brick in the Wall part III) i sa suicidalnom “Goodye Cruel World” između publike i benda kompletirana je velika građevina od belih cigala na kojoj su slike poginulih u ratovima. Najavljena je pauza od 20ak minuta kada će početi druga celina albuma “The Wall”.

DRUGI DEO

Roger Waters

Comfortably Numb

Zid deluje sve masivniji, mračniji i hladniji tokom “Hey You” i “Is there Anybody Out There?“. Nigde nema nikog iz benda, a onda se otvara mala platforma u zidu u kojoj je rekreiran izgled sobe – lampa, tepih i Voters izvaljen u fotelji gleda TV i peva “Nobody Home”. Voters nas potom pita da li se sećamo Vere Lin (“Vera”) uz snimke reakcija dece kada im se roditelji vrate živi iz rata. Veliki natpisi po zidu i krupne slike jasno poručuje državnicima da zaustave ratovanja i vrate vojnike svojim porodicama (“Bring the Boys Back Home”).

Roger Waters

In the Flash

Najbolju reakciju publike izazvala je Pink Floydova možda najbolja balada “Comfortably Numb”. Voters stoji ispred zida i odatle peva uvode stihove, a delove koje u originalu peva Gilmor zamenjuje glas Robija Vajkofa. Platformom se na vrh zida uspinje gitarista Dejv Kilminster i izvodi čuveni gitarski solo ove pesme. Voters lupa po zidu, traži slabu tačku, i jednim jakim udarcem stvara se iluzija da je zid slomljen i simbolizuje se Floydov konačni, psihički slom.

Sada je već kompletan bend premešten ispred zida. Prateći vokali u uniformama izvode “The Show Must Go On”. Šou se nastavlja, polako se bliži kraj, ali svakako sledi njegov najatraktivniji deo. Svi su uniformisani, maše se crvenim zastavama sa čuvenim simbolom ukrštenih čekića. Deo koji u originalu aludira na nacistički pokret, kao halucinacija Pinkova, ovde se sada odnosi na koncept velikog brata, sve-kontrolišućih Vlada i diktature velikih korporacija. Reprizira se “In the Flash”, Voters je u kožnom mantilu sa naočarima za sunce. Kroz arenu leti divlji vepar (aluzija na Pigs on Wing?) a za kraj pesme Rodžer je iz mitraljeza osuo paljbu po publici.

Roger Waters

Srušite zid!

Publika zna šta sledi, glasno svi skandiraju Run! Run Run!. “Hvala vam!” viče iz sveg glasa Voters. “Ima li paranoika?” i kreću aplauzi u ritmu pesme “Run Like Hell“. Istovremeno, natpisi na zidu zadaju još jedan udarac kapitalizmu, jer su sve reči počinjale malim slovom “i” (karakteristika Apple proizvoda).

Eins, zwei, drei, alle! odbrojava Voters u pesmi “Waiting for the Worms” i jedan deo pesme izvodi na megafonu. No, vreme je da se ovom ludilu kaže “Stop”! Pink postaje svestan, i lutka koja ga simbolizuje pada sa zida. Ali prvo mora da preživi strašan sud (“The Trial”) koji je predstavljen crtanim filmom projektovanom na samom zidu. Protiv Pinka govore njegov učitelj, majka i žena, a presuda glasi: Pošto si, moj prijatelju, otkrio svoj najdublji strah, osuđujem te da budeš otkriven pred svojim vršnjacimaSRUŠITE ZID!!! Velika eksplozija ruši zid, cigle su razbacane svuda a Voters dobija ogromne aplauze.

Ostala je da se izvede još, pred ruševinama, “Outside the Wall”. Članovi benda izlaze ležerno obučeni, nose akustične instrumente poput daira, trube, harmonike, perkusija i gitara. “Bili ste fantastična publika! Iz sveg srca, hvala vam!“, bile su reči kojima se Rodžer Voters oprostio od Beograda.

Kombank Arena bila je puna, parter i fan pit su bili rasprodati, i prema procenama bilo je oko 15.000 ljudi. Teško da je iko mogao da napusti Arenu nezadovoljan. Sa muzičke strane, nije bilo apsolutno nikakve mane. Savršen zvuk, ozvučenje i uvežbanost pratećeg benda. Akcenat je bio bačen na vizuelni doživljaj albuma “The Wall”, koji je bio nesvakidašnji šou. Bez polemike, ovo je koncert godine, a možda već može da krene i rasprava da li je ovakav spektakl nadmašio The Rolling Stones na Ušću od pre nekoliko godina. To je i najmanje bitno, jer je Beograd dobio jedinstvenu priliku da uživo posluša deo Pink Floyd muzike i oseti snagu “The Wall”.

GALERIJA FOTOGRAFIJA

Roger Waters

Outside The Wall

Spisak pesama:

  1. “In the Flesh?”
  2. “The Thin Ice”
  3. “Another Brick in the Wall Part 1”
  4. “The Happiest Days of Our Lives”
  5. “Another Brick in the Wall Part 2”
  6. “Mother”
  7. “Goodbye Blue Sky”
  8. “Empty Spaces”
  9. “Young Lust”
  10. “One of My Turns”
  11. “Don’t Leave Me Now”
  12. “Another Brick in the Wall Part 3”
  13. “Goodbye Cruel World”

INTERMISIJA 

  1. “Hey You”
  2. “Is There Anybody Out There?”
  3. “Nobody Home”
  4. “Vera”
  5. “Bring the Boys Back Home”
  6. “Comfortably Numb”
  7. “The Show Must Go On”
  8. “In the Flesh”
  9. “Run Like Hell”
  10. “Waiting for the Worms”
  11. “Stop”
  12. “The Trial”

Bis:

  1. “Outside the Wall”

4 komentara o “Roger Waters srušio “Zid” u Beogradu

Ostavite komentar: