Robbie Williams

Swings Both Ways

Izdavač: Island, Universal, 18.11.2013.

Producent: Guy Chambers

Žanr: swing, big band, pop, jazz

Trajanje: 45:09

3.5/5

Ocena

Od njegovog prvog albuma sa sving obradama „Swing When You’re Winning“, ekscentrični Robi Vilijams pomalo je zalutao sa svog muzičkog puta i možda, 12 godina kasnije, novim sving albumom želi da zatvori jedno poglavlje svoje karijere u zakorači u novo.

“Rokenrol klinac” koji je pravio odličnu pop muziku početkom XXI veka, praćen slavom „Sing When You’re Winning“ hteo je da njegova muzika dopre i do domova jedne stereotipne američke porodice iz predgrađa pa je otuda odradio odličan „Swing When You’re Winning“. Vilijamsa smo tom prilikom prvi put videli kao doista ozbiljnog muzičara. Ako je sa Rock DJ kupio mlade, njihove roditelje šarmirao je Sinatrinim obradama. Usledio je neprevaziđeni „Escapology“ a onda i polako srozavanje muzičkog kvaliteta. Budimo iskreni, pop zvezde neretko imaju ograničen rok trajanja, a pop muzika iziskuje hiperprodukciju i funkcioniše po sistemu „zaradi što više novca dok još možeš“. Muzika je morala biti što komercijalnija, u skladu sa trendovima, ne bi li Robi nastavio da puni stadione i prodaje albume.

Ove godine Robi ponovo navlači odelo i okreće se big bend aranžmanima iz ere svinga. Ovaj podpravac džeza potresao je Ameriku 30ih i 40ih godina prošlog veka i bio je rokenrol za tadašnji džez. Vrckanje kukovima i zainteresovanih mladih devojaka smatrani su nemoralnim, ali dok se pojavio Elvis i rokenrol, postao je široko prihvaćen. Tadašnji hitovi se danas smatraju evergrin klasicima i uglavnom privlače stariju publiku. Ne treba poricati i da se istorija ponavlja, i da stariji muzički pravci, uključujući i sving, ponovo postaju „in“ i bude interes i kod mladih. Vilijams ovim albumom ponovo cilja na stariju publiku, ali set popularnih gostiju, verovatno je namenjen i mladima. Iako je ovo prijatan album, daleko od toga da ga treba dizati u nebesa, a nerealno je očekivati neki antologijski uspeh na globalnom nivou. Zanimljivo da je ovo 1.000 album koji je osvojio sam vrh britanske liste od njenog začetka, a da je prvi u istoriji bio Sinatrin sving album “Songs for swingin’ lovers”.

Pomenuo sam ranije da Vilijams možda ovim albumom želi da najavi novo poglavlje u svojoj muzičkoj karijeri. U prilog tome ide to što je posle čitave decenije i od albuma „Escapology“ odlučio ponovo sarađivati sa Gajom Čembersom. Podsetimo se, Čembers je bio ko-autor mnogih pevačevih hitova i producirao mu je ranije albume. Za razliku od „Swing When You’re Winning“ koji se sastojao samo od obrada, „Swing Both Ways“ ima i nekoliko autorskih pesama. Napisane su zajedno sa Gajom, koji je bio i producent i glavni aranžer na albumu. U tim aspektima treba mu skinuti kapu, odradio je odličan posao. Nekome ko i nije toliko upoznat sa sving standardima, možda ne bi ni znao da ovde ima autorskih pesama. One su se potpuno stilski uklopile i stopile sa ostatkom numera. Čak je „Go gentle“, jedna od autorskih, odabrana za prvi singl i dobro se kotira na svetskim top listama.

Izbor gostiju možda je pomalo neobičan. Svakako je odličan izbor dovesti Majkla Bublea ili Lili Alen, ali otkud u svemu tome Oli Murs, Keli Klarkson i Rufus Vejnvrajt? Iznenađujuće, Murs je obavio odličan posao na „I wanna be like you“, dok Vejnvrajt zvuči čudno na naslovnoj numeri. Malo su se poigrali i naslovom same pesme (ujedno i albuma), pa tako Rufus šaljivo Robiju kaže: „Priznaj, pomalo si gej?“. Kao da već nije bilo očigledno značenje „zamahivanja na obe strane“, pa ga je trebalo i istaći, umesto da naziv ostane dosetljiv i intrigantan. Alenova je fantastična na „Dream a Little Dream“ i mislim da odabir pesme nije mogao biti bolji. A Robi je u svoj opus, posle Nikol Kidman i Kajli Minog, upisao i duet sa još jednom divom. „Little Green Apples“ pokušala je da ponovi uspeh Vil Valove i Natali Avelonove verzije „Summer Wine“ ili i ranije Robijeve interpretacije „Something Stupid“, ali nije ispala ni blizu harizmatična.

Na kraju svega, deluje kao da je Vilijams poradio na svom vokalu, zvuči pomalo dublje i ozbiljnije, na trenutke i hrapavije nego obično. Sa tim vokalom spreman je da iskorači iz voda komercijalnog popa i pređe na nešto ozbiljniju muziku (što ne znači da će to i učiniti). A i dobro mu stoji odelo na naslovnoj stranici. Pristajala bi mu uloga u Mad Men-u uz Dona Drejpera. „Swings Both Ways“ je dobar album za praznične dane u prijatnoj i toploj porodičnoj atmosferi.

Spisak pesama:

1. “Shine My Shoes”
2. “Go Gentle”
3. “I Wan’na Be Like You” (featuring Olly Murs)
4. “Swing Supreme”
5. “Swings Both Ways” (featuring Rufus Wainwright)
6. “Dream a Little Dream” (featuring Lily Allen)
7. “Soda Pop” (featuring Michael Bublé)
8. “Snowblind”
9. “Puttin’ on the Ritz”
10. “Little Green Apples” (featuring Kelly Clarkson)
11. “Minnie the Moocher”
12. “If I Only Had a Brain”
13. “No One Likes a Fat Pop Star”

Ostavite komentar: