Vatrena oluja koja ne jenjava – Judas Priest u Budimpešti

Judas Priest Budimpešta Budapest Arena
Judas Priest; foto: Nataša Božić

Judas Priest. Ako ste i vi, kao i nebrojeni drugi, u jednoj od onih ranih, prekretnih tačaka u životu, spoznavši da muzika nije samo ono što se mehanički sluša, već ono što se voli i kroz šta se živi, pronašli sebe u tom fatalnom teškom metalu, pomenuto ime vrlo dobro znate šta znači. Asocijacije koje prirodno dolaze na njegov pomen označavaju samu esenciju žanra. To ime je zvučno, moćno, efektno, i pri prvom izgovaranju osećate potrebu da ga izgovorite ponovo.Ta potreba je naročito izražena ako to ime većim delom označava glavnog i odgovornog „krivca“ za ono što ste postali. Za to kakav stav i nazore ste izgradili i razvili. Za to šta, eto, jednostavno volite da obučete i što uživate u slatkom teretu kože, nitni i lanaca na sebi. Da, čitava jedna filozofija je posredi, ali ovde ipak neće biti napisano kapitalno delo o Judas Priestu (iako se nelako obuzdava težnja ka tome), već svojevrsna oda zahvalnosti, kako za ovaj koncert, tako i za njihov celokupan učinak i neizbrisiv trag u tom magičnom svetu muzike – svetu zahvaljujući kojem mnogi od nas opstaju u onom svakodnevnom, koji i nije baš uvek tako magičan i komforan, naprotiv.

Papp László Arena u Budimpešti preksinoć je bila jedna gromoglasna oaza, večno omiljeno utočište svih nas kojima živi nastupi bendova produžavaju život upravo iz tog razloga što se najviše na njima tako i osećamo – živi, u najbukvalnijem smislu te naizgled tako banalne reči. Sa svakim tonom koji munjevito sa bine biva lansiran kroz naš organizam i koji, potom, plahovito struji kroz naše vene, potvrđuje se davno uspostavljena i neraskidiva veza između nas i ove muzike, odnos koji prkosi svemu i svima – odnos u kojem godfathersi heavy metala imaju počasno mesto, neoboriv tron i, kao što se da zaključiti, nesvakidašnju titulu. Ujedno i jedinstvenu u istoriji.

I onda i ti postaneš, u ovom slučaju po treći put, aktivan deo te istorije. Stojiš ispred stagea dok ti srce lupa neprirodno brzo, pevaš War Pigs od onih čija je titula tek nadaleko čuvena, i koja se ubrzo zaustavlja kako bi krenuo intro za vulkansku erupciju koja će da usledi. I, u momentu kada nestrpljenje eskalira, tada, kao po komandi, pada zavesa, a iza nje… Iza nje su Oni. Metalni bogovi lično, na pragu pola veka staža, bez i pomisli o tome da se zaustave. Kako, uostalom, i zaustaviti nekog čiji novi album krasi naziv Firepower i otvara ga istoimena pesma – jasno je stavljeno do znanja da ovo ni u šali nije oproštajno izdanje – i lako se naslućuje da je ova pesma ujedno i otvorila koncert. Energetska bomba je uživo izvedena gotovo identično kao na disku, a za njom su se uzastopno nanizala dva svedoka davne prošlosti koja bi mogla razne priče da ispričaju o ovoj grupi pre nego što je pokorila svet, „Grinder“ i „Sinner“.

Judas Priest Budimpešta Budapest Arena

Negde u ovoj fazi se, i dalje uslovno rečeno, postaje svestan šta se, u stvari, dešava, a shodno tome se u potpunosti adaptira na taj, najprostije rečeno, žestok tretman koji nepojmljivo prija. Iako je sastavljanje setliste uvek nezahvalan posao za one koji imaju tako raskošnu paletu, i iako je neminovno da će uvek faliti „ona jedna/one tri/onih dvadeset i sedam pesama“, sve zavisno od toga koliki ste ljubitelj datog opusa, sinoć je, ipak, uspeo da se pokrije dobar deo karijere i iz skoro svake njene etape izvuče po biser ili dva. Jedan od najvećih hitova sa epohalnog Sad Wings Of Destiny albuma, „The Ripper“, bio je propraćen sa potpuno novim, „Lightning Strike“, koji se poput zemljotresa sručio na sve prisutne i u punom svetlu pokazao svu snagu i moć ovog sastava. Krstarenje kroz nezaboravne osamdesete godine je započeto sa zaraznom „Bloodstone“, a odmah potom smo otplovili ponovo u sedamdesete sa „Saints In Hell“.

Judas Priest Budimpešta Budapest ArenaIako nije bilo isuviše komuniciranja sa publikom u pauzama, gestikulacija, osmesi i čuveni horns up su bili gotovo konstantno prisutni na bini – ali zato na njoj nije bilo nekog ko je bolno i od samog starta falio. Kao što fanovi znaju, gitarista Glenn Tipton se, usled pogoršanja svoje bolesti, tek povremeno pojavljuje na koncertima, a sinoć, nažalost nije bio taj slučaj. Njegova zamena, ujedno i producent Firepowera, Andy Sneap, svojski se trudio da popuni tu prazninu, ali i sam je svestan težine tog zadatka, što verovatno i utiče na to da na sceni biva ne toliko upadljiv i da odsvira tek po koju solo deonicu da nas podseti da je tu. S druge strane, kada jedna figura poput maestralnog Richieja Faulknera, zajedno sa hodajućom ikonom Robom Halfordom, diktira tempo i praktično nosi ceo show na svojim leđima, potpomognut razornom ritam sekcijom koju iznosi legendarni duo sačinjen od Iana Hilla i Scotta Travisa, onda cela situacija ipak biva obojena mnogo svetlijim nijansama. Ili, da budemo precizniji, tamnijim. A Tipton, kojeg smo videli bar na velikom video bimu, dodatno je upotpunio kolorit.

Uplovili smo ponovo u nezaboravljene luke u kojima su odzvanjale, kao i očekivano, gromko pevana „Turbo Lover“, i, očekivano nepevane, „Night Comes Down“ i „Freewheel Burnin, tokom kojih je publika bila prilično pasivna, gotovo nezainteresovana – a ta flegmatičnost je, iz ko zna kojeg, ali svakako neopravdanog razloga, bila skoro pa generalna odlika većeg dela prisutnih tokom većeg dela večeri (ako izuzmemo uvek borbene prve redove i pojedince u pozadini). Takav stav je, naravno, uslovio i prilično mlaku atmosferu i nemogućnost benda da dopre do publike u celosti onako kako treba, što se ispostavilo kao najnegativniji utisak na sveopštem planu – ali famozni metal maniacs nikad ne bi ni na tako nešto okrenuli leđa, stoga je sve do poslednje sekunde urađeno (pa i pomalo odrađeno) krajnje profesionalno i na nivou koji im priliči. Usledila je jedna od apsolutnih favorita sa novog čeda, „Guardians + Rising From Ruins“ na koju se nadovezala kratka Richiejeva solo epizoda i potom Priestovi evergreenovi, „You’ve Got Another Thing Comin’ i pesma koja miriše na kožu optočenu nitnama i benzin, „Hell Bent For Leather“, tokom koje je Rob pevao sa masivnog Harley Davidson motora – zar bi i moglo drugačije.

Judas Priest Budimpešta Budapest ArenaZvanični deo koncerta se, kao i uvek, okončao sa neprevaziđenim i maničnim „Painkillerom“, čiji uvodni taktovi su verovatno sadržani u metalnoj azbuci i uče se jednom, a ne zaboravljaju nikad. Nakon standardne ovacije za bis, nije dugo potrajalo dok se ovi borbeni i neumorni ratnici nisu vratili na svoje pozicije i finiširali u stilu, sa čuvenim triom sastavljenim od neizostavnih numera koje su im obeležile kako definišući album British Steel, tako i, znatnim delom, i celokupnu karijeru i uspeh: „Metal Gods“, „Breaking The Law“ i „Living After Midnight“. Nismo još bili tako blizu te ponoći, ali smo uz Prieste živeli kao da je ona odavno prošla. A i da nije – bilo bi isto.Kada se ponovo spusti zavesa, ali sada ona koja označava kraj, a ne početak, kada je vreme da se krene kući sa još jednog, ko više i broji kojeg po redu pohoda u nizu, kada od siline osećanja koja se slivaju sa svih strana funkcionišeš u nekom posebnom, samo tebi znanom režimu, tada se rezonuje na poseban, samo tebi znan način.

Kada si na tom putu i kada, kao i uvek, svi oko tebe zaspu snom pravednika, a samo ti i vozač se družite sa noćnim nebom, tada, odjednom, iznova spoznaš svu lepotu postojanja usled jedne naizgled tako normalne stvari kao što je odlazak na koncert. Ali, to nikad nije samo odlazak na koncert. To je ta čitava filozofija koja zamalo i da dobije kapitalni obim, ali to ne bi ni bilo potrebno – u ovoj filozofiji, za razliku od one klasične, praksa preuzima primat nad teorijom. Preksinoć su praksu obavili vrhunski i neprikosnoveni stručnjaci, svetski priznati doktoranti metalnih nauka, koji su nas ponovo inspirisali za nastavak studija, studija koje se ne glorifikuju diplomom, već konstantnim i aktivnim učešćem – ali ponekad ipak dobijemo i po neki potpis. Jer, to je heavy metal. Jer, to je Judas Priest.

GALERIJA FOTOGRAFIJA

Judas Priest Budimpešta Budapest Arena

1 KOMENTAR

  1. Ja biše ne idem na koncerte,posle ovakvog iscrpnog izveštaja I fenomenalnih fotografija nema ni potrebe,kao da sam bio prisutan.Bravo za autore ovog dela.👊

OSTAVITE ODGOVOR

Unesite svoj komenar!
Unesite svoje ime ovde