Tralalajke uz vrištanje i alkohol – Svemirko i Kezz u KC Gradu

Svemirko Beograd KC Grad

U jednom trenutku Marko je vrisnuo “AAAaaaa hvalaaaa ljudiiiii” i svi su vrištali, nastao je šou, fanovi su izašli na binu, neki skaču, Tandara skače, a neki ne mogu ni da mrdnu u toj sardini ljudi. Pomalo neozbiljni i mega-šašavi, petorka sa bine širilia je pozitivne talase na još šašaviju masu. Odeveni u ležerne košulje i kojekakve šorceve svirali su taj samoprozvani emo-macho pop kao da ih nije briga ni za šta, osim za dobar provod i ludo zezanje. Možda je i to Svemirko, kao sa društvom, izađeš i bez trunke blama kao najobičnija budala blesiš na sve strane zarad dobre atmosfere. A opet bilo je svega, samo tog “običnog” nije bilo. I tako se sve završilo, ostavili su nas pod utiscima totalnog ludila i nisu se vratili još jedanput (po drugi put). Verovatno bi bilo isto da su jednostavno ponovili set, niko ne bi ni osetio razliku tog ludila.

Pre samog nastupa ispred KC Grada stajalo je par desetina koji nisu uspeli da dođu do karte. Tolika gužva se stvorila da su potrebna barem dva ovakva prostora da bi se svi ti ljudi smestili. Prosto da se ne bi gužvali u tom malom prostoru i da možeš slobodno da mlataraš, plešeš ili šta god da neko radi kada ga uhvati ta dobra bezglavost. I to je jedina mana, jedina loša stvar koja se mogla osetiti. Opet, bez obzira koliko smo bili zbijeni i što nisi mogao da mrdneš prstom u tom krcatom KC Gradu i što je bilo zagušljivo i pretoplo. Šašavost je uhvatila sve nas, a Svemirci (ako mogu tako da ih nazovem) su konstantno potpaljivali istu i nisu dali masi mira. A opet i to njihovo ime je kao da su pali sa neke druge planete i došli da nas zabavljaju. Nema takvih ludaka u ovom našem običnom svetu.

Izašli su na binu tamo negde ispred desetke sa rečima pevača Marka: “Ćao ljudi, mi smo Svemirko i sad ćemo lagano krenuti i kao tu nešto svirati”. Kolika je to bila laž kada je u pitanju “lagano” nije mogao da sakrije pa se smejao dok je izgovarao isto. I onda prvi vrisak “AAAAAAaaaa” i tada je shvatio da ne može više da nas zeza i da od laganog nema ništa. I onda drugi vrisak, pa treći i četvrti i eto ga Svemirko u pravom i tom njihovom ćaknutom izdanju. Mada svima je bilo odavno jasno da su oni poprilično ćaknuti, naravno, u pozitivnom smislu te reči. Čak pre njihovog izlaska na binu u publici su se mogle čuti reči “ma ovi su ludi”, “budale totalne” i još svašta nešto. Svi su znali šta ih očekuje i koliko će dobar provod biti.

Svemirko KC Grad Beograd

Tokom tih sat i po vremena mešali su pesme sa starog albuma “Vanilija” i novog “Tunguzija”, koji možda nije toliko lud kao prvi, ali tehnički zvuči mnogo bolje. Pa su se mogli čuti hitovi sa prvog albuma poput “Možda nisam dobar”, “Tajne svemira”, “Sa svog balkona”, “Vrati mi se još jedanput”, a sa drugog “Dizajnerica Laura”, “Kako da znam”, pa i “Slučajna cesta” uz koju se Marko non-stop smeškao. Valjda mu je bilo malo neprijatno s obzirom na reči pesme u kojoj peva o nekoj devojci i kako samo želi da je poliže. Pa je pustio publiku da peva, a njima to nije smetalo pa su iz sveg glasa vrištali svaku reč. Možda i njihov najveći hit sa novog albuma, “Meni se ne svira”, takođe su svirali, mada sve je kod njih hit. Sam Svemirko je hit po sebi. I tako, servirali su hitove, vrištali i publika je vrištala, oni su igrali i publika je igrala. Publika i ta luda petorka su bili jedna velika budala, koja se samo pravi da je čovek.

U jednom trenutku Marko je završio sa škljokicama (bar mislim da su bile škljokice) koje je dobio od devojaka iz prvog reda. Ne znam kako su te devojke uspele, ali na kraju su svi završili sa tim šljokicama i malo sijali u tom mraku. A i sama bina je sijala, osvetljena novogodišnjem svetiljkama i zimzelenim grančicama. Sve je to izgledalo kao da smo u nekom skroz drugom vremenu van svega, na nekoj drugoj planeti. Daleko od svega običnog i jednostavnog. Svirali su te njihove tralalajke veoma veseli i vrckasti i tu njihovu ludost uspešno prenosili na pubilku. Ceo nastup je bio živahan i energičan, napunjen dobrim stvarima. Sve u svemu, mnogo vrištanja, mnogo igranja, alkohola i tog dobrog osećaja koji nas sve čini blesavima.

Nakon Svemirka publiku je zabavljala do kasnih sati mlada kantautorka iz Kikinde, Tamara Ristić Kezz, koja prepliće electro i etno zvuk i na taj način stvara neobičan performans. Njenu najpoznatiju pesmu “Moma”, koja je ušla u najuži izbor na konkursu World Music Network iz Londona, nije izvela u originalnom izdanju. Sam nastup je većinom bio sadržan electro zvukom i drugačiji od onoga što se može čuti na njenom prvom albumu, ali ipak se čuo veliki uticaj njenog prethodnog rada, koji je stvarno za veliku pohvalu i podršku. Tako da, ako imate par minuta, bacite uvo na YouTube i poslušajte njene pesme kao što su “Moma“, “Nikada mi neće biti dovoljno“, “Kiša” i sve ostalo što možete naći.

Svemirko KC Grad Beograd

OSTAVITE ODGOVOR

Unesite svoj komenar!
Unesite svoje ime ovde

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.