Sziget 2018: Žurka ne prestaje

Foto: Sziget

Odlična festivalska atmosfera nastavljena je i četvrtog dana Szigeta. Ovoga puta, pored Britanaca koji su bili u glavnim ulogama, i skandinavska predstavnica je oduševila svojim nastupom.

Program sam započeo na glavnoj bini, jer sam želeo da čujem londonsku kantautorku Lianne La Havas. Ova muzičarka grčko-jamajčanskog porekla nekada je bila prateći vokal Palomi Faith, a već odavno gradi vrlo uspešnu solo karijeru. Na sceni nas je dočekala potpuno sama sa gitarom u rukama i sa neskrivenom željom da publici predstavi svoju muziku u najboljem svetlu. Što se mene tiče, u tome je i uspela. Njen elegantni miks soula i alternativnog folka koji prati moćni vokal zakovali su naše poglede, a ni ona nije krila oduševljenje što svira pred onolikim auditorijumom. Budući da je na pozornici bila bez pratećeg benda, slušali smo aranžmanski svedenije numere, međutim, ni u jednom trenutku nije bilo monotono. Sasvim zadovoljavajući nastup, bez sumnje. Obratite pažnju na harizmatičnu Lianne, ukoliko do sada već niste, verujem da ćete uživati slušajući je.

Lianne La Havas; foto: László Mudra

Nakon toga selidba u A38 šator gde je počinjala svirka mančesterskog indi-pop sastava Everything Everything. Njihova muzika je vesela, raspevana, podstiče na igru, pa je masa, koja je sasvim pristojno ispunila ovaj natkriveni prostor, zaista uživala. Do sada nisam imao prilike da ih slušam uživo, tako da sam veoma zadovoljan viđenim. Glavni pevač Jonathan Higgs uglavnom peva falsetom, što nekada ume i da iritira, ali sveukupni utisak je itekako pozitivan. Poznati hitovi sa prethodna dva albuma, kao i ovogodišnjeg EP izdanja činili su umešno izbalansiranu setlistu, a plesna euforija dostizala je tačku ključanja tokom “Regret”, “Distant Past” i “Ivory Tower”. Koktel sofisticiranih elektornskih bitova, oštrih gitarskih rifova, zaraznih melodija i energičnog pop zvuka, svi prisutni su u slast popili i potpuno srećni nastavili dalji provod.

Engleski muzičar i kantautor Fink pružio nam je magično koncertno iskustvo. Njegova muzika je delikatna, intimna, umirujuća, kosmička. Zajedno sa četvoročlanim bendom iza sebe, izvrsnim svetlosnim efektima koji su antiteža mračnoj atmosferi, mnoštvom gitara koje svako malo menja, stvara jedan čarobni ambijent kojim putujemo kroz razne vremenske zone, predele i emotivna stanja. Od trip-hopa, preko hipnotišućeg bluza do raspojasanog gitarskog zvuka, ovaj Berliner kao da svaku pesmu proživljava ponovo, tu, na sceni, pred svima nama. Nekoliko puta je Fin Greenall gostovao u Srbiji, ali do sada nisam uspeo da ga prisustvujem njegovom nastupu. I ta greška je sinoć ispravljena.

Hedlajnerska pozicija subotnje večeri pripala je sastavu Mumford & Sons i rečnikom fudbalera, parafraziram, sasvim su opravdali ukazano poverenje ostavivši srce na bini. Kakav uspon su ovi momci napravili od realno sala Amerikana benda do ultimativnih stadionskih velikana. Pa, biće da je ovo zasluženo, u potpunosti.

Mumford and Sons; foto: László Mudra

Njihovoj svirci ne manjka energije niti poleta sa početka karijere, a sada su stekli dovoljno iskustva da samouvereno i bez ostatka to prenesu i desetinama hiljada ljudi u publici. Koncert su otvorili novom pesmom “See a Sign” koju su prvi put izveli uživo, a već narednom “Little Lion Man” atmosfera dostiže rani klimaks.

Višečlani orkestar, naoružan između ostalog bendžom i kontrabasom, dolazio je skroz do kraja onog produženog dela bine na sveopštu radost posetilaca koji su mogli izbliza da vide svoje heroje. Ja sam stajao prilično daleko od svega toga, ali oko mene je bila strašna žurka. Igralo se bez prestanka, iz sveg glasa pevali refreni, vijorile su se zastave raznih zemalja, ma, festivalska fešta kako dolikuje Szigetu.

Junakinja sa početka izveštaja, Lianne La Havas, još jednom je dobila priliku da se istakne budući da je sa bendom otpevala “Awake My Soul”. Mislim da je sada stvarno probila sve rekorde kada je reč o brojnosti publike pred kojom je nastupala do sada.

Foto: László Mudra

Počastili su nas Mumfordi sa još dve nove pesme, takođe, prvi put uživo izvedene, ali pravi vrhunac usledio je na bisu prilikom proverenih himni festivala “I Will Wait” i “The Wolf” odsvirane na samom kraju. Marcus Mumford i ekipa bukvalno su pokorili Mejn stejdž, pa i ako je neko pre početka bio skeptičan da li će to moći da iznesu, Britanci su ih razuverili i pokazali kako jedan festivalski nastup treba da izgleda.

Za kraj četvrtog festivalskog dana, ostavljena je tanušna nordijska divljanka Aurora. Mlada i talentovana Norvežanka, gotovo albino puti, pravi muziku koja je, onako, dreamy i prepuna catchy elektronike sa elementima popa i folka. Njene pesme u najvećem broju slučajeva startuju u laganom tempu, da bi se potom gromoglasno razvile i proširile do razarajućeg i borbenog vrhunca u refrenima koji preti da sruši nekoliko puta pominjani šator. Pored orkestra iza sebe, na sceni su joj se pridružile i tri igračice koje su u zelenim odorama izvodile neku vrstu ratničkog, ritualnog plesa, a i sama Aurora im se nekoliko puta pridruživala u zanimljivim koreografijama.

Dvadesetdvogodišnja muzičarka zahvaljivala se publici jedva čujnim, piskutavim glasićem, da bi nas zatim osvajala moćnim vokalom čim počne da peva. Gotovo da pomislite da ne može biti da se radi o istoj osobi. Za veliko finale, ostavljen je upravo taj ples divljanki i rasturački aranžman koji je sve posetioce ostavio u stanju opšte neverice.

Foto: Sziget

 

OSTAVITE ODGOVOR

Unesite svoj komenar!
Unesite svoje ime ovde

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.