Sziget 2018: Savršen kraj uz Arctic Monkeys

Foto: Koncz Márton

Završio se i 26. Sziget festival koji je, prema zvaničnim podacima, ove godine posetilo 565 hiljada ljudi. Lično, četvrti put uzastopno posećujem jedan od najpopularnijih manifestacija u Evropi, i mirne duše mogu reći da je ovo najbolje izdanje od 2015. naovamo. Što se tiče utorka, atmosfera nije popuštala ni poslednjeg dana, čak ni kiša nije mogla da pokvari dobru zabavu festivalcima.

Nastupom indi-rok sastava Blossoms započeo sam završno putešestvije ovogodišnjeg Szigeta. Pet kosijanera iz Stokporta nisu pružili baš nadahnutu svirku. U pojedinim trenucima delovalo je kao da su na silu baš tu, bili su mlaki, onako, kao da su samo želeli da odrade tezgu. Možda su bili deprimirani zbog veoma malog broja publike ispred glavne bine koja se dodatno osula kada je izrazito snažan vetar počeo da raznosi prašinčinu, a ubrzo se i strašna kiša stuštila, tako da je to bio dovoljan okidač i za mene da brže bolje otrčim do A38 šatora.

Što zbog njih samih, što zbog vremenskih nepogoda, koncert britanskog benda Nothing But Thieves bio je možda i najposećeniji uopšte kada je u pitanju druga po veličini festivalska bina. Pank-rok petorka se predstavila u solidnom svetlu, protutnjala je vrlo energično i žestoko kroz svoj repertoar koji se sastojao od numera sa njihova dva dosadašnja izdanja. Dobili smo i Led Zeppelin obradu “Immigrant Song”, a finale sa “Amsterdam”, njihovom najboljom pesmom, totalno je razmrdao sve prisutne.

Foto: Sandor Csudai

Pored Gizzarda i Wolf Alice, najvažniji razlog mog dolaska na Sziget, svakako je grupa iz Filadelfije, The War on Drugs. Njihov aktuelni album “A Deeper Understanding”, a posebno prošli “Lost in the Dream” slušao sam besomučno onoliko puta, skakao, pevao, gubio se, uspavljivao i budio se uz njih. Sada je konačno došao momenat da sve to čujem uživo pa me ni dosadna kiša nije mogla sprečiti u tome.

Neprikosnoveni lider benda Adam Granduciel, muzički perfekcionista i virtuoz na gitari, na bini je imao pomoć još petorice muzičara koji su se smenjivali na raznim instrumentima. Njihove kompozicije prepune su raznovrsnih promena tempa, bogate u aranžmanima, grade atmosferu suptilno, od spokoja do napetosti, vožnja sa njima ne može biti monotona. Adamovi solo izleti zvuče savršeno i ništa manje od toga, vidi se da tu nema trunke pretvaranja i da svoje emocije izražava iskreno do srži, kroz pasionirano prebiranje po žicama i strastveno pevanje. Da je ovo bio poslednji koncert na Szigetu, opet bih bio prezadovoljan.

Međutim, nakon njih na scenu su kročili Arctic Monkeys i na najbolji mogući način zatvorili muzički program na najvećoj festivalskoj bini. Šefildski bend demonstrirao je kako jedan rok spektakl treba da izgleda. Visokooktanska svirka, moćna i savršeno usklađena setlista, gde ni tokom balada nije dolazilo do pada energije, samouvereni frontmen Alex Turner sa frizurom američkog marinca koji flertuje kako sa kamerom, tako i sa publikom i instantno ga prihvata.

Foto: Sandor Csudai

Od ljudi koji su bili na njihovim nastupima i ne Exitu i na INmusicu nisam čuo baš pohvalne stvari o njima, tako da sam sa neodređenom dozom skeptičnosti iščekivao ovaj koncert. Startovali su jednom od najboljih pesama sa ovogodišnje ploče, “Four Out of Five”, da bi onda ubacili u petu brzinu sa “Don’t Sit Down ‘Cause I’ve Moved Your Chair”i “Brainstorm” i sve sumnje su razvejane, biće ovo dobar koncert.

Opšte oduševljenje na “Do I Wanna Know?”, a zatim i prvi vrhunac na “From the Ritz to the Rubble” pravoj atomskoj bombi od pesme. Pored Alexa, koji je pored gitare, svirao klavijature i provokativnim uvijanjem mamio uzdahe i vriske ženskog dela publike, bubnjar Matt Helders zaslužuje samo komplimente za dinamično i kvalitetno odrađen posao.

Napravili su odličan prelaz kada je nakon “Cornerstone” usledila “Why’d You Only Call Me When You’re High?”, a zahvalan sam bendu što mi je samo potvrdio zašto mi je “Arabella” najbolja pesma sa veoma hvaljenog “AM” izdanja.

Bis su otpočeli lagano, da bi nam furiozni kraj priredili uz “I Bet You Look Good on the Dancefloor”, gde je jedan vremešni fan sede brade i kose odradio jedan “Isterivanje đavola” ples pored mene, i “R U Mine?”, horski otpevane od početka do kraja. Idealniji završetak sedmodnevne budimpeštanske fešte nismo mogli da zamislimo.

Foto: Sziget

OSTAVITE ODGOVOR

Unesite svoj komenar!
Unesite svoje ime ovde

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.