Šta se to dogodilo sanjivom dragulju? – Bitipatibi u klubu 20/44

Bitipatibi 20 44 Beograd
Bitipatibi / foto: Nemanja Đorđević

Opako dobri. Nakon koncerta prosto se zapitaš, šta im se dogodilo i kad su pre ovako napredovali. Do pre godinu dve činilo se da je Bitipatibi već dao ono najbolje od sebe i da se bliži kraj “sanjivom dragulju”. Nežan zvuk koji se mogao osetiti na njihovim prethodnim koncertima nije bio dovoljno zreo za neku širu publiku.Ništa nešto preterano posebno. A nakon odlaska Skopuloviča, taj zvuk se na neki način pogoršao, postao dosadan i delovalo je kao da je bend već imao svoj vrhunac i da se nikad neće vratiti tamo gde je bio.

Kao što to obično biva, koncert nije počeo na vreme. Pa je tako simbolična promocija pesme “Pola deset” propala jer su izašli na binu nešto više od pola sata kasnije. I još dok smo svi napolju čekali u jednom trenutku većina je krenula unutra i tek tada se moglo primetiti da su oni zapravo počeli sa koncertom. Valjda su se uplašili lošeg vremena tj. kiše koja je smarala ceo dan – čas pada, čas ne pada. Začula se Una i reči “… sviramoooo kako sladoled se topi” i to je prva pesma (Letnja pesma) koju je nekolicina nas i mogla da čuje.

Bitipatibi 20 44 BeogradNa prvu se osetio mnogo zreliji zvuk, neuporedivo bolji od bilo čega pre. Moglo se naslutiti da će biti nešto bolje nakon nastupa u Elektropioniru pred prošlu novu godinu. Delovalo je to kao da će Bitipatibi imati nešto novo i bolje da ponudi svojoj publici. Mada mislim da ovako nešto niko nije očekivao. Dule sa saksofonom učinio je da pesme budu još više omamljive i neodoljive, jednostavno zanosne. Ubace vas u taj neki san gde postoji sve ono što nemamo u javi, gde je sve nestvarno i ne puštaju vas do poslednje pesme. Todor na gitari je mnogo bolji, bukvalno se oseća veliki napredak. Bas gitara koju sad svira Srđan Popov je napokon došla do izražaja. Nekako mi je uvek bilo žao što ta bas gitara nije iskakala u prvi plan u nekim pesmama. Sad to više nije slučaj. Dok je Una, pa ona je uvek “Una” tu se neće ništa promeniti, a niti je potrebno. Našli su savršen balans svega i od ovoga teško da može bolje.

Iako je u klubu bio pakao, zagušljivo i vruće. Nakon par pesama ništa nije moglo da utiče na atmosferu koju je Bitipatibi držao do kraja koncerta. Ma ni dim koji su puštali sa bine, koji je stvari činio gorim u toj maloj prostoriji u kojoj se jedva dolazilo do daha. Iako su rekli da im kažemo ako nam bude smetalo, niko ništa nije rekao.   

Svirali su većinu hitova kao što su “Milutine”, “Pesma Beogradu”, “Mi smo od šećera”, pa i “ Žurku” pre koje se Una požalila na osvetljenje jer su sa obe strane bila plava svetla, pa je zamolila “Molim da se jedno svetlo promeni u neku crvenu boju” i tada je bilo očigledno šta će svirati sledeće. A dok se za pesmu “Dušo” Srle zamenio sa starim članom benda Draganom Mihajlovićem, kako Una kaže njenim omiljenim basistom. Pesma koja je ostavila najveći utisak na mene, a po reakciji publike verovatno i na njih jeste “Teget”. Prosto je bila najnananija (ako to može biti reč) ove večeri u kojoj je svako mogao da primeti taj napredak, sve ono na čemu su radili prethodnih meseci. Una, Srđan, Todor, Dule, Ernest, svi su dolazili do izražaja i toj pesmi se mogao videti taj savršeni balans, novi i zreliji zvuk Bitipatibija, bolji nego ikad pre.

Bitipatibi 20 44 BeogradSvirali su i “Dođi u moj san” u koji smo svi odavno upali, pre koje je Una tražila naočare od nekog iz publike, valjda je želela da izgleda “opasno” ili šta već. Nije sad to ništa posebno, samo je bilo smešno kako devojka iz prvog reda skače i daje joj naočare – neke zelene. A moram i da pohvalim nekog lika koji se takođe šunjao u prvim redovima i koji je bukvalno lajao između pesama. Nekako kada se govori o Bitipatibi uvek zamislim neke male mačke kako se jure kao blesave i usput udaraju u sve što im nađe na putu, pa mi džukci ne idu uz Bitipatibi. Verovatno je to posledica cover slika albuma “Lešnici divlji” i “Lešnici divlji 2”, a i Uninih beskonačnih objava na Instagramu sa slikama raznih mačaka. Kako njenih tako valjda i svih ostalih koje neđe kojegde. Mada nakon ove promene koju je bend napravio, možda je bolje da te male mace zamene neki veliki džukci.

Poslednje dve pesme koje su izveli bile su “Lešnjici divlji” i neka nova pesma koju nisu još završili pa je Una samo šaputala reči, dok su momci svirali. Možda je to neka nova nanana, neki novi “Teget” koji ćemo pevati na  budućim koncertima.

No, i pored tog lajanja, zagušljivog prostora, dima i velike vrućine oni su odradili novi čaroban koncert i pokazali da još nema kraja “sanjivom dragulju” i da još ovakvih nastupa tek dolazi.

Bitipatibi 20 44 Beograd

Bitipatibi 20 44 Beograd

 

OSTAVITE ODGOVOR

Unesite svoj komenar!
Unesite svoje ime ovde

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.