Sjaj izgubljene slave – Dead Kennedys u Beogradu

Dead Kennedys 11 april Beograd
Dead Kennedys / foto: Nemanja Đorđević

Teško je naći prave reči za početno slovo nečega što bi po očekivanju moglo biti epski dugačko i veoma bitno, ali negde na sredini svega shvatiš da je kraj i da tu, zapravo, nema mnogo šta ni da se kaže. Tada ti ostaje da se, kao na ispitu, upustiš u petlju sopstvenih, drugačije sročenih sintagmi istovetnog značenja ili da vratiš ceduljicu, uzmeš indeks i pokupiš se što dalje odatle. Ako ništa drugo, sada konačno kapiraš Sex Pistolse i “veliku rokenrol prevaru”.

Prošlo je jedno 16 godina od njihovog neočekivanog ponovnog sastavljanja i nastupa u SKC-u. Juče, 4. jula (kakve li ironije), na bazenima Sportskog centra “11. april” skupilo se par stotina (ne više od toga) pankera više generacija gde je najveći broj činio one koji ih nisu gledali 16 godina i one koji ih nikad nisu gledali jer su bili isuviše mali ili se, možda, još nisu ni rodili. Svrha njihovog dolaska je bila ista: da barem oni, kada već hiljade drugih ne osećaju tu moralnu obavezu, sa svim počastima upute poslednji pozdrav njihovim legendama i pošalju ih u istoriju.

Pogonbgd 11 april BeogradOkej, nećemo pričati o tome “šta bi bilo kad bi bilo” da je Jello Biafra sada tu. Nije, znaju svi dobro zašto i kako i niko ne očekuje baš takav spektakl kao što je prethodno najavljen od strane organizatora, očigledno nije realno. Nećemo pričati mnogo ni o njihovom prelasku na tamnu stranu prodavanjem prava korporacijama za reklame ili nastupanjem pod okriljem istih bez blagoslova nikada prežaljenog Biafre. No, nije još vreme za to, ipak je koji minut nakon 21h i dok stotinak pankera čeka na graničnom prelazu “šank sa dve točilice” na bini se već nalazi prva predgrupa – Trnje.

Trnje je, ako neko još uvek ne zna, lokalni pank rok sastav koji deluje neke tri godine i već ima album. Mora se priznati da momci kapiraju instrumente i opremu i da na velikoj bini zvuče bolje nego na nosaču zvuka. Gaža je dobro odrađena, nastup prema nekim pank standardima za medalju. Druga strana medalje je ta muzika, već viđena i prevaziđena i nadasve dosadna. Tek sa pretposlednjom pesmom “Obori me sa nogu” ubacuju u drugu brzinu i unose kakvu-takvu dinamiku među ne baš zabavljenu publiku i otkrivaju potencijal koji tek treba da dostignu. To je, otprilike, sve od njih i vreme je da ustupe mesto kolegama iz benda PogoNBGD.

Pogonbgd 11 april Beograd
Pogonbgd

PogoNBGD, po godinama članova mlađi, ali po stažu stariji od svojih prethodnika, već sa prvim rifovima ulazi žustro. Vaš skromni novinar je poslednji put ispratio nastup ovog benda još pre 11 godina dok su bili golobradi i gologlavi srednjoškolci sa pretežnim Oi! zvukom i preko potrebnom svežinom na sceni. Danas, to sve zvuči jednako sveže i mnogo ozbiljnije.

Na momente beogradski odgovor na Blitzkrieg, PogoNBGD i sa problemima jer ton-majstor nikako da shvati da se vokali zbog glasnih gitara moraju pojačati unosi žurku među publiku na liniji bina-mikseta. Dva Gibson brata, LP i SG, trešte jako dobrim garažnim baražom i sve deluje kao odlična uvertira pred zvezde večeri.

Dead Kennedys 11 april Beograd
Dead Kennedys

Nakon pauze i čekanja da tehničari obave svoje i pripreme savršen set-up, kalifornijski veterani se penju na scenu i počinju svoj nastup uz “Forward to Death”. Ron “Skip” Greer, kolateralna šteta (ili žrtva) sve te višegodišnje ujdurme unutar velikana, ispočetka deluje veoma energično i zvuči jako dobro, stavljajući nakratko dokaz da “koga nema, bez njega se može” sve dok se ne stekne utisak da se nesrećnik možda i previše trudi da uđe u cipele svog legendarnog prethodnika. Klaus je već ostareli dekica koji veoma dobro prati na svojoj bas gitari, ali se u “Winnebago Warrior” oseća da ga je spretnost sa godinama napustila. Ipak, jedini je nasmešen na bini; da li zbog činjenice da je u tim godinama još uvek na bini a ne u staračkom domu ili zbog para koje će da uzme za sat svog rada, ne znamo reći – naginje ka oba. East Bay Ray je, vidi se, stara kajla koja, po Skipovim rečima, “jede” gitaru i surfuje u “Police Truck” kao na albumu uz par jedva primetnih grešaka koje su, svakako, sastavni deo panka. Naravno, nikada nije izgledao posebno angažovano na nastupima kada je imao takvog šoumena ispred sebe, ali danas njegov izraz gađenja na licu poprima stvarnu dimenziju. Bubnjar DH Peligro izgleda ni minut stariji nego te kobne 1986. godine i vidi se da njegova snaga ne jenjava ni tokom izvođenja “Buzzbomb”.

Pogonbgd 11 april BeogradStariji posetioci posmatraju stvari sa snage dok se mlade snage ispred bine trude da što više uživaju u svirci njihovih ostarelih heroja uz “Let’s Lynch the Landlord” i “Jock-O-Rama”. Ali, nakon dobro poznate “Kill the Poor” na repertoar stupa sijaset predugačkih monologa između pesama gde Skip svojim izjavama šatro provocira publiku, a u stvarnosti kao da vređa inteligenciju publike (a možda je to pank) kroz izanđale “ignorant-american” komentare među kojima bih izdvojio najtruliji – o pravom “američkom” fudbalu. Dalje se farsa nastavlja licemernim monologom o pirateriji i uvodom u odskora kontraverzni derivat pesme “MTV Get Off the Air” pod novim nazivom “Mp3 Get Off the Web”. O tome previše reči trošio ne bih jer možda je to sarkazam pa i samim tim pank, a možda su svoju poruku sa MTV usmerili na klince koji nemaju pare ili muzičke radnje u blizini pa skidaju njihove albume sa Interneta i samim time trpaju ruke u njihove pune džepove, bez ozbira na činjenicu da na taj način ljubav prema legendama najbolje teče i traje kao narodna umotvorina – s’ kolena na koleno.

Na sve to, Kapetan Očigledni se javlja u liku DH Peligra svojim parolama “rasizam je loš, seksizam je loš, homofobija je loša” pred “Nazi Punks Fuck Off” i tada dolazi do te tačke lomljenja kada se okrećeš i odlaziš iako još nije kraj, a bubanj i bas najavljuju “California Uber Alles” nakon kojeg će uslediti bis i staviti tačka na ovu svinjariju.

Dead Kennedys 11 april BeogradNa kraju svim akterima ostaju pitanja bez odgovora. Legendarni bend poljuljanog kredibiliteta će se pitati koliko će još moći da se šlepa o staru slavu i šibati mrtvoga konja; organizatori se pitaju u koliko će ih koštati ovaj fijasko; publika će se pitati hoće li ikad više videti Dead Kennedys i, ako se to desi, hoće li želeti ponovo doći da ih sluša; predgrupe će se pitati da li je to vrhunac onoga što naša scena može – biti samo predgrupa nečemu što odavno to nije. I stoga…

Organizatorima, publici i svima kojih se to tiče – gospodo, velika rokenrol prevara je uspela, starci su došli i pokupili pare, publika je dobila ono što je morala očekivati da će dobiti, organizatori su zaradili tačno onoliko koliko su morali očekivati. Pitanje je ko će sledeći nasesti.

GALERIJA FOTOGRAFIJA

Dead Kennedys 11 april Beograd

Dead Kennedys 11 april Beograd

OSTAVITE ODGOVOR

Unesite svoj komenar!
Unesite svoje ime ovde

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.