Promocija albuma Veronautika Nikole Vranjkovića u Fabrici

foto arhiva

Novi Sad je ove godine već imao dva puta čast da ugosti Nikolu Vranjkovića sa svojim pratećim bendom. Prva prilika je bila u okviru proslave srpske Nove godine, kada je nastupio u Novosadskom Pozorištu. Ambijent tog koncerta bio je nalik novogodišnjim koncertima u DOBu, sa sedećim mestima. Iskreno, voleo bih kada bi i novosadska varijanta takvog koncerta prešla u tradiciju. Sinoćni, martovski koncert je  bio standardni koncert održan u Fabrici.

Ovoga puta nije bilo predgrupe, već je Vranjković sa bendom počeo da svira oko pola 10, pred punom salom. Uz Vranjkovića je nastupio već ustaljeni sastav u kome su bubnjar Vladan Božilović, perkusionista Andrej Mladenović, basista Ivan Mihailović, gitaristi Danilo Ikodinovski, Milan Vučković i Ivan Zoranović, koji svira i klavijature.  Ono što je već poznato za njegove koncerte jeste to da je zvuk bio perfektan. Ovoga puta je i osvetljenje bilo za nijasnu bolje nego prošli put, ili mi se barem tako čini – ako ne bolje, onda barem raznovrsnije na trenutke. Verujem da su oni u položaju kada je jako teško bilo šta poboljšati jer su podigli standarde u svakom pogledu.

Fabrikom se orio magični zvuk koji proizvode sedmorica muzičara u crnoj odeći, dok je svetlo pratilo u stopu atmosferu svake pesme. Jedini minus za ovaj koncert jeste do samog prostora Fabrike, naime organizatori su dopustili da ceo koncert prođe bez grejanja, što je i sam Nikola kroz šalu rekao na početku koncerta “Ko zadnji uđe neka zatvori vrata, i nek upali grejalicu”. Nažalost, iako je prostor bio pun, hladnoća je bila sve vreme prisutna.

Koncert su otvorili pesmom “Raskorak”, potom nastavili sa “Protiv Sebe”, da bi nakon nje odsvirali jednu pesmu sa novog albuma “Marburg” koja je lako našla svoje mesto u programu svakog koncerta. “Dve reči” je kao i uvek, prepuštena publici, koja peva i uživa. Laganija atmosfera se nastavlja kroz “Nagradu za strah” i “Tajni život suterena”, “Čarobni Akord” i “Fototapet”. Primetno je da su mnoge stare pesme ustupile mesto pesmama sa albuma “Veronautika”, i to daje svakom koncertu dašak neizvesnosti oko toga koje pesme će biti izvedene, i time ne dopuštaju ni najzagriženijim fanovima koji posećuju svaki koncert da upadnu u monotoniju.

“Večernja zvona”, “Fotelja” i “Zadrži svoj dah” su u središnjem delu koncerta, najviše dočarale srž novog albuma, jer svaka pesma nosi svoju epsku atmosferu i priču, kao i katarzične emocije. Bez predaha, koncert se nastavlja uz starije pesme “Trenje”, “Sretenje”, “Majdan”. Uvodni rif pesme “Težak slučaj pakla” nas uvodi u poslednju trećinu koncerta, kada se enegrija diže, kada se i bend polako diže. Publika složno peva pesmu, kao i narednu “Dve hiljade i kusur godina”. Pred ljudima koji su sada već spremni na skakanje i guranje, bend je odsvirao “Bunar želja ne postoji”. Iz publike su se već mogle videti kratkotrajne šutke , koje su se sporadično pojavljivale i na sledećim “Moraćeš da naučiš da živiš sa tim”, “SDSS”, i poslednjom “Dan koji nikad nije došao”.

Koncert se završio negde posle pola 1, što znači da je trajao preko tri sata. Količina  muzike, njen kvalitet, kao i redovne turneje po većim gradovima Srbije, i koncerti koji su uvek puni, a publika večno gladna novih koncerata, je retkost na ovim prostorima. Nadam se da ćemo još dugo imati prilike da uživamo u muzici Nikole Vranjkovića.

 

OSTAVITE ODGOVOR

Unesite svoj komenar!
Unesite svoje ime ovde

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.