Potpuna otkačenost benda i publike – Jonathan u KC Gradu

foto: Balkanrock arhiva

Album “To Love” benda Jonathan skoro je dobio svoju drugu polovinu pod nazivom “To Hold“. Povodom izlaska novog izdanja bend je pojačao svoju koncertu aktivnost, a na mapi se našao i Beograd u kom su održali svirku u klubu KC Grad.

Svirka je znatno kasnila od termina za koji je zakazana zbog problema koje je riječki bend imao na granici, pa je njihova predrugpa The Cockblockers imala priliku da nastupi pred nešto većim brojem posetilaca nego što bi to inače bio slučaj. Usvirani su odlično i zasebno su dobri instrumentalisti, ali samo komponovanje i aranžmani su već sto puna viđene bluz rok fraze i izgleda kao da je u većini pesama najbitniji momenat kad gitarista treba da opali solažu. Sam nastup je takođe nekako isforsiran, kao i samo izgovaranje engleskih reči. Najsmešnije je bilo kada se frontmen benda obraćao publici  sa forama lets rock this place i sličnim. Svi znamo kako stvari funkcionišu oko ovakvih bendova i to kako stara rokenrol garda želi da stvori svoje naslednike i održi duh muzike svoje mladosti. Treba im reći da je to vreme davno davno prošlo.

Jonathan je sušta suprotnost onome što smo mogli da čujemo pre njih. Njihovi tekstovi jesu na engleskom, ali se bar ne foliraju da su stranci, nego se uvek publici obraćaju na maternjem jeziku. Njihovi muzički uticaju dolaze sa svih strana, pa onda dobijamo mešavinu indi, nojz roka, panka, pop muzike, klasicnog roka i još gomile stvari koje ne možemo ni tačno odrediti, već imožemo pripisati samo Jonathanu kao deo njihovog stila.

Nesvakidašnje odeveni u ozbiljnija odela (osim bubnjara koji je bio u tzv. siledžijki) nego ona koja većinski nose rok muzičari izlaze na binu i otvaraju nastup pesmom “Wake Up Call” koja veoma dobro otkriva jedan od njihovih najvećih uticaja, to je bend Editors. Publika je od starta izgledala kao da je ispucana kapisla za početak igranja. KC Grad jeste bilo poluprazan, ali su se svi prisutni zgurali kod bine i tako uticali značajno na prenos pozitivne energije. Za ovako burnu reakciju bio je najviše zaslužan frontmen benda koji je prvu pesmu toliko ubedljivo i energično izneo publici kao da posle nje neće morati da otpeva više nijednu.

Od početka su se nizali najveći hitovi pa smo čuli pesme “Who Lies to Whom“, “Maggie“, “Allison“, “Communicate“. U klubu niko u publici, kao ni na bini nije bio miran i izgledalo je kao da će se ona mala bina kad tad srušiti od neprekidnog izgranja i skakanja crvenih cipela frontmena po njoj, koji ni toncima nije dao mira, jer je neprekidno pomerao mikrofon kod bas bubnjar koji su tokom cele svirke nanovo i nanovo nameštali.

Sledi nešto mirniji blok sačinjen od tri pesme s tri albuma: “Monkeys” (“To Hold“), “Moments” (“To Love“) i “Pictures” (“Bliss“) koje su do sada razigranu publiku prikovale za mesto hipnotisući ih svojim aranžmanima u kojima pesme rastu ka samim krajevima koji vas potpuno uvlače u atmosferu pesme i pogled vam usmeravaju na potpuno prepuštene i posvećene muzičare na bini. Potpuno uživanje se videlo na licima svih prisutnih, ponajviše nakon pesme “Pictures” koja je bila nagrađena najvećim aplauzom u toku dosadašnjeg nastupa.

Bend svira još “Way to Go” s novog albuma sličnog karaktera kao u pređašnjem bloku, a onda uleće u intenzivnu završnicu. Nižu se hitične “Seasons“, “Hands” čiji napeti uvodni rif publika oduševljeno dočekuje, “Try to get even” uz koju svi posmatrači urlaju getting closer is keeping us apart i “School” pesma s čeličnim pank stavom i oštrim gitarama i vokalima. Uzbuđenje na bini i u publici je neprekidno raslo pa je u toku izvođenje jedne od pesama frontmen toliko uzbudio da je čak šutnuo monitor sa bine, a u nekoliko navrata mu je stalak za mikrofon u toku skakanja udarao u bubnjeve i zapinjao za ivicu bine. Neverovatno kakav ovaj čovek šou pravi, ne samo svojim ponašanjem na bini već pre svega svojim izvanrednim vokalnim sposobnostima i potpuno sigurnošću koju oseća dok nastupa. Na momente je potpuno osećajan i peva nežne i melodične delove, a onda u sred pesme potpuno poludi i postane pevač kog možete zamisliti u rok bendu tvrđeg zvuka.

Bis se sastojao od pesama ” Never meant to be there“, “Something to Cry About“, “Heaven” i “Mama I’m Ready” u toku kojih su svi muzičari dali 200 posto sebe kao da pre toga ništa nisu izvodili. Završnica je bila podjednako moćna kao i sam početak, a muzičari iako vidno umorni i znojavi nisu postutajali nijednog trenutka.

Postoje bendovi koji svakim svojim albumom i koncertom publici donose nešto interesantno i drugačije, neprekidno se razvijajući u svim mogućim pravcima. Riječka ekipa Jonathan je svakako jedan od tih sastava, a svi prisutni u KC Gradu su ove večeri uvideli njihovu sposobnost da svirkom i energičnim nastupom svakog posmatrača pokrenu na igru, razmišljanje i pruže mu potpuni užitak.

OSTAVITE ODGOVOR

Unesite svoj komenar!
Unesite svoje ime ovde

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.