Nula pretencioznosti, a tona iskrenosti – Zoster u SubBeernom centru

foto: arhiva

Mostarski rok bend Zoster posle duže pauze, na veliko oduševljenje beogradske publike, ponovo je nastupio u glavnom gradu priredivši svojim fanovima dugo očekivani i zahtevani koncert. Koncert je održan u prostoru SubBeernog centra u Cetinjskoj ulici.

Ovo je bio jedan od onih nastupa kada nema takozvanog zagrevanja publike nekom predgrupom ili gde će bend laganim uvodom pripremati prisutne za svoje hitične pesme. Ovde se odmah prešlo na stvar pesmom “Sve čega nema” koju je publika prepoznala po prvom tonu i zajedno s bendom pevala njenu melodiju. Tunelski prostor kluba odzvanjao je poput prepunog stadiona, a i sama pesma je dobila gotovo navijački karakter. “Gavrilo” i “Policija” takođe s oduševljenjem bivaju dočekane od strane gusto zbijene publike.

Zanimljivo je na koji način Zoster uspeva da potpuno dopre do zdrave i prave publike, što se dalo videti na ovom koncertu. Nije bilo onih koji su mrzovoljno stajali, već su svi oduševljeni time što konačno gledaju ovaj bend, potpuno iskoristili vreme i ono malo prostora što im je dato, jer kako kaže sledeća pesma njihov je prostor, a tvoje je vreme. “Sve u svoje vreme” se pokazala kao veoma zabavna pesma za igru, a svi su mahnito pratili njen gotovo rejverski tempo i gruv.

Imači kada“, jedna od omiljenih pesama u kojoj se većina nas neminovno pronalazi. Ironija kroz koju je ova pesma provučena nosi neku gotovo dečiju iskrenost i pomirenje. Mario kroz tekstove uvek uspeva da provuče puno nihilističnih misli, a da one apsolutno ne zvuče depresivno kada se provuku kroz muziku, nego samo bivaju priznanje ili nekakvo upozorenje. Ova pesma je idealan primer njegovog nekome možda banalnog pisanja, ali svakako nečega specifičnog i nečega čega bi valjalo da postoji više na našoj sceni. Nula pretencioznosti, a tona iskrenosti.

Žurka se pretvara u potpuni haos uz pesmu “A gdje sam bio ja” koja bi komotno mogla da završi u nekoj sceni u Tarantinovom filmu, gde bi se svi prisutni na kraju potpuno izluđeni alkoholom i agresivnim hispano/surf zvukovima poubijali svim vrstama vatrenog i hladnog oružja. Tempo svirke se malo spustio rege pesmama benda kao što su “Banana Stejt“, “Utopija” i “Ko je jamio” u toku koje su članovi benda izvodili nešto nalik na ples žrtvovanja afričkih primitivnih plemena,, što se naravno sjajno uklopilo u samu priču i karakter numere.

Zoster svakako zna kako da zabavi i pokrene prisutne ne samo svojom svirkom, već i svojim izgledom na bini i šaljivim grimasama koje je njihov frontmen neprestano pravio. Takođe gitarista je urnebesno dobro bio raspoložen neprestano nazdravljajući s publikom i trčeći s jedne strane bine na drugu kako bi sve aktivirao da pevaju ili ritimično tapšu uz pesme.

Izbjeglica“, “Bezbolnim palicama“, i “Voleo sam te” ponovo vraćaju publiku u stanje neprestanog skakanja, horskog pevanja i guranja u prvim redovima, dok bend postaje još opušteniji dopuštajući sebi raznovrsne improvizacije u muziciranju i još intenzivniju komunikaciju s publikom. Odličan momenat je bio kad je bend u pesmi “Izbjeglica” pustio publiku da otpeva najbesniji red te pesme, pa su svi zaurlali biće krvi, biće mesa.

Kraj regularnog dela se završava najšaljivijim pesmama benda “Na kamenu” koja se igra s pesmom “Knocking on Heavens Door”, “Realna tv” i produženom izvedbom “Američki film” u kojoj smo se svi pitali do kada će trajati nabrajanje i ponavljanje svih mogućih američkih kliše blokbastera. Prvi redovi su neprestano pratili svako nabrajanje i otkačeno skakali u brzim fanki delovima pesme.

Na bis izlaze s možda na uho najozbiljnijom “Vreme je“, zabavnom rege pesmom “Majko Jamajko” i za kraj onom koja nosi misao koja bi uvek trebala da nas izvuče s pogrešnog i neprirodnog puta života, a to je “Budi svoj“.

Zabavno, znojavo, duhovito, ironično, moćno i opuštajuće. Tako je bilo na ovom nastupu mostarske grupe Zoster, koju je nemoguće smestiti u bilo koji muzički okvir. Ovde su pokazali svu šarenolikost i obimnost svojih sviračkih i tekstualnih ideja koje se kreću od rege muzike pa sve, do pankerskog i tvrdog rok zvuka. S obzirom da su ovako dobro prihvaćeni u Beogradu, stvarno im ništa ne bi škodilo da vođenji ovim pozitivnim iskustvom, počnu malo češće da priređuju koncerte za Beograđane koji su uvek nestrpljivi da ih ponovo čuju.

OSTAVITE ODGOVOR

Unesite svoj komenar!
Unesite svoje ime ovde

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.