Muzičko krstarenje Mediteranom; Koncert Don Antonija u Beogradu

Don Antonio Dorćol Platz Beograd
Don Antonio / foto: Nemanja Đorđević

Rimsko carstvo se, kako kažu znalci, u svojim najslavnijim danima prostiralo preko većeg dela Evrope, delova Bliskog istoka i severa Afrike, odnosno, u potpunosti je okruživalo Sredozemno more. Sinoćnji nastup Don Antonija i njegovog pratećeg benda, koji je održan u Dorćol Platzu, svedoči o tome da pomenuto carstvo, sudeći po geografskim prostranstvima koje muzika koju sviraju obuhvata, nikada nije prestalo da postoji.

Don Antonio (Antonio Gramentieri) i njegova ekipa dolaze iz Italije. Muzika koju sviraju pretežno je instrumentalna. U svojoj osnovi objedinjuje rokenrol i tradicionalne forme italijanske muzike te se najčešće poredi sa filmskim numerama koje su komponovali Enio Morikone i Nino Rota. Međutim, ono što Don Antonija izdvaja od mnogobrojnih pukih podražavalaca dvojice velikana je slobodniji, eklektičniji pristup. Kao što je na početku ovog teksta nagovešteno, njegova muzika ne poznaje kako žanrovske, tako ni geografske granice.

Don Antonio Dorćol Platz BeogradKada je koncert, nešto pre deset, započeo taktovima pesme Amorcantado, pokazlo se da muzika koju svira Don Antonio, iako mahom bez tekstova, ostvaruje visok stepen komunikativnosti sa publikom. Lakoća sa kojom slušalac biva uvučen u svetove koje je Gramentijeri kreirao je fascinantna. Čini se da je tome umnogome doprinelo i osvetljenje u Dorćol Platzu. Naime, četvoročlani bend, postavljen polukružno, osvetljen crvenkasto – žutom svetlošću, delovao je kao skupina putujućih svirača okupljenih oko karnevalske vatre. Publika se, ponešena prisnom atmosferom, iz pesme u pesmu, a ponekad i iz takta u takt, nalazila čas na osunčanim plažama Sredozemlja, čas u filmskim policijskim poterama po uskim ulicama primorskih gradova, na igrankama po domovima kulture sa sredine prošlog veka, a na momente i na Divljem zapadu, Meksiku, ili na mističnom Orijentu. Žicama Gramentijerijevog Gibsona smo poput cirkuzanata prelazili na druge kontinente, dok je duvačka sekcija, koju čine Frančesko Valtieri i Đani Perineli, sa lakoćom menjala stilove i instrumente. Maestralni bubnjar Pjero Perineli je svojom virtuoznošću uspešno stvarao mističnu atmosferu i rasplamsavao primalni nagon za igrom. Pritom se, u pauzama između pesama, Antonio pokazao kao vrstan pripovedač, te su se mogle čuti zanimljive priče o nastanku pesama, muzičarskom životu, saradnji sa Denom Stjuartom i Alehandrom Eskovedom, putovanjima i doživljajima sa njih, opservacije o ne baš sjajnom stanju u Italiji, ali i svetu uopšte, kojima je, uz finu dozu humora, smanjio stepen ozbiljnosti.

Pred kraj koncerta Gramentijeri je publiku pesmom Delone potsetio na bend Sacri Cuori, u kom je ranije nastupao, a obradom pesme Mary Jane’s Last Dance odao je počast ne samo Tomu Petiju, već i svim velikanima muzike koji su nas proteklih godina napustili.

U jednom trenutku, Antonio je objasnio publici značenja koja na Siciliji titula „Don” može imati. Sa jedne strane ona označava visoki čin u mafijaškim krugovima, a sa druge predstavlja svešteničku titulu, ili se pak pripisuje osobi od velikog ugleda u društvu. Iako je Gramentijeri koristi kao deo umetničkog imena, na sinoćnjem koncertu je dokazao da ju je u potpunosti zaslužio. Veština kojom svira gitaru i vodi orkestar ide tome u prilog.

Malobrojna pubika se okupila sinoć u Dorćol Platzu. Međutim, stiče se utisak da će svi koji su prisustvovali koncertu zasigurno proneti glas o fenomenalnoj svirci koja se mogla čuti, te da će se javiti mogućnost za ponovne susrete sa Don Antoniom i skupinom koja ga prati.

GALERIJA FOTOGRAFIJA

Don Antonio Dorćol Platz Beograd

 

OSTAVITE ODGOVOR

Unesite svoj komenar!
Unesite svoje ime ovde

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.