Milozvučna buka benda Yo La Tengo ispunila Dom omladine

Yo La Tengo Dom omladine Beograd
Yo La Tengo / foto: Nemanja Đorđević

 

Nakon 34 godine postojanja kultni bend iz Hobokena, Yo La Tengo, nastupio je u Srbiji. Svoj premijerni koncert u Beogradu održali su u Domu omladine,  u okviru turneje kojom promovišu svoj novi album „There’s a Riot Going On“.

Sa oko petnaestak minuta kašnjenja kultni trojac stupa na binu sale Amerikana i otpočinje svoj, kako je ranije najavljeno, prvi, tiši, set. Koncert otvara „You Are Here“ sa novog albuma „There’s a Riot Going On“. Ovom pesmom Yo La Tengo (u nastavku YLT) su otvorili svaki koncert na ovoj turneji i to je otprilike jedina konstanta stvar na njihovim nastupima, sve ostale pesme su podložne menjanju. Ceo prvi set bio je zaista jako tih, delovalo je kao da muzika dolazi direktno sa bine. Ovakvi setovi umeju da budu kritični, pogotovu u ovako velikim salama, koje su pritom ispunjene do poslednjeg mesta. Mogu biti jako spori i razvučeni tako stvarajući iluziju sporijeg prolaženja vremena ili pak sa druge strane da budu konstantno ometani žamorom iz publike. Međutim, sinoć se nije desilo ništa od toga. Publika je bila jako tiha, što samo može da znači da su bili omamljeni energijom koju YLT emituje sa bine. Takođe, zvuk u sali je bio odličan pa se svaki, čak i onaj najtiši, udarac Georgie Hubley čuo kristalno.

Yo La Tengo Dom omladine BeogradPolovinu prvog seta činile su pesme sa novog albuma koji je pre dva meseca izdat za Matador Records, a koji je od tada skuplja samo pozitivne kritike. Bili smo u prilici da čujemo tvinpiksastu „Ashes“ zatim „She May, She Might“ i „Let’s Do It Wrong“. Pored njih YLT su izveli i „Damage“ sa „I Can Hear the Heart Beating as One“ zatim deskriptivnu „Last Days of Disco“ koja iako ne spada u njihove najpoznatije pesme ipak predstavlja jednu od pesama kojom bi se najbolje mogao opisati stil ovog benda. Nakon nje feedback Ire Kaplana uveo nas je u „Big Day Coming“ i to u tišu verziju koja se nalazi kao pretposlednja pesma na njihovom šestom albumu „Painful“. Za kraj prvog seta izveli su „Forever“ sa novog albuma. Ira Kaplan najavio je kratku pauzu kako bi se i bend i publika odmorili pred drugi, glasniji, set.

Pauzu od nekih dvadesetak minuta svi prisutni iskoristili su kako bi uhvatili barem malo preko potrebnog kiseonika koga u sali nije bilo već posle prvih par pesama. Dom omladine svakako u bliskoj budućnosti mora da razmotri opciju dodatne klimatizacije u Sali kako bi prolećni koncerti ljudima bili uživanje a ne borba za život.

Yo La Tengo Dom omladine BeogradDrugi set, YLT su otvorili pesmom „Shortwave“ koja se, takođe, nalazi na novom albumu. Bilo je dosta zbunjenih lica tokom izvođenja ove pesme jer se radi o ambijentalnoj stvari, te su se mnogi pitali na koji način je drugi set glasniji od prvog. Međutim, već sledeća pesma umirila je sve zbunjene ljude u publici. Stameni bit ritam sekcije i nemilosrdna buka gitare Ire Kaplana u pesmi „Flying Lesson (Hot Chicken #1)“ sa možda najboljeg njihovog albuma „Electr-O-Pura“ bili su dobar uvod za ono što sledi. Nakon nje opet jedna od prepoznatljivijih YLT pesama „Stockholm Syndrome“. U ulozi glavnog vokala našao se James McNew, formalno basista benda ali kao i ostatak benda svira na raznim drugim instrumentima. Ovde je pravo mesto za kratku digresiju o broju instrumenata koji su izmenjali članovi benda na bini. Troje članova benda imaju svoje primarne instrumente, gitaru, bas i bubanj, ali tokom skoro svake pesme neka promena se desi. Neretko je bilo moguće videti Georgiju kako izlazi napred na binu i svira klavijaturu ili samo peva, ili Iru i Jamesa kako sviraju kontrabas, klavijaturu ili manji bubnjarski set. Na bini je tokom koncerta bilo sigurno petnaestak instrumenata. Naravno ovde se može dalje ulaziti u detalje oko kompozitorskog koncepta benda koji se tokom ovih 30 godina karijera menja ali i dalje ostao jako specifičan. Radi se o krajnje eklektičkom pristupu koji često uključuje upotrebu nojza i feedbacka na mestima gde ne biste očekivali ili totalno rasparnih bas linija sa udarcima na bubnju i mnogo toga drugog. Ostavićemo to za neki detaljniji tekst o samom bendu, ovde je samo bilo potrebno na kratko digresirati o samoj upotrebi instrumenata na koncertu.

Usledila je „For You Too“ a nakon nje verovatno najveći hit benda „Autumn Sweater“ koji je propratila i publika gromoglasnim aplauzom. Koncert se polako približavao kraju, što je malo ko u publici želeo. Za sam kraj trio „Tom Courtenay“ pesma o sanjaru sa albuma „Electr-O-Pura“ zatim nešto novija „Ohm“ koja otvara album „Fade“ iz 2013. i za sam kraj regularnog dela drugog seta desetominutna shoegaze vožnja „Pass the Hatchet, I Think I’m Goodkind“ propraćena fenomenalnom repetativnom bas linijom i sumanutim nojzom na gitari. Fantastičan izbor pesme za kraj koncerta. Bend napušta binu ali posle samo par minuta i upornog dozivanja publike se vraćaju kako bi nam odsvirali još par pesama na bis.

Yo La Tengo Dom omladine BeogradYo La Tengo su poznati po popriličnom repertoaru obrada, od kojih su mnoge snimljene kako na albumu „Fakebook“ tako i na ostalim albumima. Međutim, pored tih snimljenih stvari na koncertima često sviraju i obrade pesama koje su uticale na njihov rad. Bis su sinoć započeli pesmom „Can’t Seem To Make You Mine“ kultnog garage benda The Seeds. Nakon nje, na zahtev publike, a uz komentar Ire Kaplana kako ovu pesmu ne izvode skoro nikad uživo sledi „Here Comes My Baby“ sa malopre pomenutog albuma „Fakebook“. Za ovu pesmu Cata Stevensa na bini im se za bubnjevima pridružuje roudi benda. Kraj koncerta obeležila je izvedba pesme „Yellow Sarong“ malo poznatog avangradnog benda iz Njujorka „The Scene is Now“.

Privilegija je bila biti sinoć na koncertu benda Yo La Tengo i uživati u lepoti i toplini koju sa bine šalje bračni par Kaplan/Hubley i James McNew. To se ne odnosi samo na činjenicu da im je ovo bio prvi koncert u našoj zemlji, već na koherentnost svih aspekta, od zvuka, preko scenografije do same svirke i setliste. Naravno, nekome će smetati malo veći broj pesama sa novog albuma, ali u pitanju je turneja tokom koje promovišu isti, dok će drugima faliti ova ili ona pesma. Sama činjenica da YLT na svakom koncertu imaju drugačiju setlistu te da su, osim par pesama, sve ostale podložne promenama dovoljni govori o spontanosti svakog nastupa. Ta spontanost, koja je preko potrebna na koncertima, ovaj bend odvaja od većine.

Ako Dinosaur Jr. sede na tronu američke alternative, onda im je Yo La Tengo desna ruka. Nadam se da će do sledećeg njihovog nastupa u Srbiji proći manje vremena.

GALERIJA FOTOGRAFIJA

Yo La Tengo Dom omladine Beograd

Ostavite komentar: