Kada se trud i profesionalnost isplate – Sink, Random i Nevreme u Elektropioniru

Sink, foto: Milica Cimi Drinić

Posle celog dana u kom smo bili prinuđeni da se snalazimo kroz gužvu i promene u saobraćaju izazvane Beogradskim maratonom, veče u Beogradu je označila potpuno drugačija gužva. Gotovo u svakom koncertnom prostoru je bilo nešto vredno slušanja. Tri relativno mlada benda Sink, Random i Nevreme su posvećeno i s puno samopouzdanja, pored toga što su za publiku ove večeri morali da se bore sa mnogo jačim Bjesovima i Brigandom koji su svirali u Božidarcu i Hadži Prodanim Dušama i Vranama Kamenim u Subeernom Centru, priredili svojoj vernoj i nikako malobrojnoj publici veliku svirku u Elektropioniru.

Svirku je otvorio kuršumlijski bend Nevreme koji ima rokerskiji i manje alternativan zvuk nego dva beogradska benda. Svirali su pesme sa svog studijskog albuma “Peščani sat” iz 2012. godine, ali i puno novih pesama koje nas očekuju na njihovom najavljivanom albumu “Koferi“. Ovakav bend bi se svideo nekome ko zaista voli nešto stariji metal fazon koji vuče korene iz Iron Maidena i progresivnog metala, ali publika Sinka i Randoma ih nije baš naročito prihvatila.

Random je interesantan zbog svoje postave s obzirom da u Srbiji nismo mnogo navikli na muško-ženske sastave (osim toga što postoji Repetitor). Ipak, uprkos tome što imaju tu “prednost” da istupe kao drugačiji, njihova muzika ni na koji način ne ulazi u uši, niti je ikako unikatna. Možete čuti uticaje svega i svačega, ali ništa za šta možete reći da, to je Random. Aranžmani su polupani, svaki trenutak koji bi trebalo da iznenadi i oduva potpuno je očekivan, a tekstovi na engleskom ih čine još manje privlačnim i upečatljivim jer zvuče kao bilo koji američki rok bendić sa ženskim vokalom.

Na sceni izgledaju sigurno, vladajući binom u potpunosti i stvarno se vidi da uživaju u tome što rade i to im je ubedljivo najjača karta na koju mogu da igraju na nastupima. Najjači momenat svirke, a možda i najjači deo dosadašnje karijere im je nova pesma “By Myself” kojom su moćno završili svoj nastup. S obzirom da je ovo novi uradak moguće da im je bilo potrebno malo vremena da muzički pronađu sebe. Čekamo nove pesme pa ćemo videti da li je to ono što ćemo stvarno moći da nazovemo Random fazonom.

Posle Randoma na binu izlazi petorka Sinka, reflektori se gase, a sa razglasa se čuje glas Nebojše Glogovca, izdvojen iz filma Hadersfild, preko koga je išla nasnimljena gitarska harmonija, dok je bend mirno stajao u mraku. Svetla se naglo pale, a bend od starta agresivnim tonovima “Dolmena” pokreće publiku i suvereno vlada binom. Dredovi gitariste lete na sve strane, basista je čas na jednoj čas na drugoj strani bine, čas skače na odignuti deo kod bubnjeva, drugi gitarista grize po solažama, stalci za činele su već počele da klimaju, jedino je pevač stajao ukopan u mestu, kao potpuna suprotnost haosa oko njega.

Bend je dao veliki primer svima kako se profesionalno pravi svirka. Doneli su celokupnu opremu na kojoj inače sviraju, dodatni razglas, dodatno osvetljenje, savršeno namestili ton, pocimali sve moguće novinare, muzičare i ostale ljude koji su u muzici da dođu na svirku. Sad je bina bila potpuno njihova i oni su s uživanjem, kvalitetno i samouvereno svirali za svoju očigledno raspoloženu publiku.

Pesme su uglavnom bile energične i brzog tempa, a svaka nešto mirnija je dolazila u pravom trenutku. Tako je nakon numere “Trn 1” koja je izazvala prvu šutku i velika komešanja u publici, odlično legla nova pesma “Nikoga nema“. Ovom pesmom Sink je u mnogo aspekata pokazao neke svoje kvalitete koje nismo čuli do sada. Iako sporijeg tempa, nova stvar poseduje omamljujući efekat i lepi vaše uši za njen svaki ton, a oči zakucava za binu sa precizno odrađenim svetlosnim efektima koji su dodatno pojačavali atmosferu. Najveće zasluge za to pripadaju odličnoj organizaciji tihih i glasnih delova, kao i vokalnoj realizaciji koja ovde zvuči mnogo sigurnije i osmišljenije nego na starim stvarima. Eho koje je išao preko vokala takođe je dodatno pojačao utisak.

Sink je kao gosta na binu pozvao Teslu iz benda Nevreme kako bi zajedno otpevali “Trn 2“, koja je zahvaljujući njegovom visokom vokalu sada dobila dodatnu snagu u refrenima. Našalivši se da nije bila nijedna šutka u toku svirke, bend počinje svoju najbržu pesmu “Tvoj svet“. Prostor do bine se trese od snage koja dolazi sa zvučnika, a muzičari se ponovo rastrčavaju po bini, a neki bogami i ispred nje, pa smo mogli videti kako basista benda čak uleće u šutku. Za izvođenje pesme “Pijadestal” kao gošća pozvana je, naravno, pevačica benda Random i tako doprinela postizanju poente koju nosi tekst numere. Na poziv publike muzičari izlaze na bis i sviraju “Glad” sa svog prvog albuma kojom se srećni i ozarenih lica opraštaju od publike.

U konkurenciji koju su ove večeri imali u drugim koncertnim prostorima, bendovi su sigurno prezadovoljni odzivom publike i konačnom realizacijom svirke. Sink je veliki primer svima kako jedan novi bend treba da funkciniše, kako da se cima oko svih sitnica i kako da izgleda i svira na bini. Ovo bi trebalo da bude velika šamarčina svima onima koji vole da kukaju kako ovde ništa ne funkcioniše i kako ništa ne možeš uraditi sam. Ako ovoliko uživaš u tome što radiš, kao što u tome uživa Sink, borićeš se za svaku svirku i simpatije svakog fana kog možeš da dohvatiš.

foto: Milica Cimi Drinić

Ostavite komentar: