EXIT ’18: U znaku mira i ljubavi

Ziggy Marley EXIT festival Novi Sad
Ziggy Marley; foto: Hristina Panić

Za nama je još jedno veče EXIT festivala, obeleženo pozitivnim vibracijama i porukama ljubavi uz nastupe Ziggyja Marleya, Madballa, Cockeny Rejectsa i mnogih domaćih zvezda.

Na Fusionu, malo pre deset, na scenu izlazi Đorđe Miljenović, poznati i pod pseudonimom Skaj Vikler, ovoga puta kao samostalni izvođač u pratnji svog benda. Promoviše svoja dva albuma koja je objavio prošle godine, i pokazuje da ima talenat i za druge žanrove u muzici sem repa. Ozbiljna svirka, jasan zvuk i opuštena atmosfera u kojoj dolaze do izražaja svaka emocija koju određena pesma nosi je bila propraćena od strane publike koja se polako okupljala. U vazduhu je bilo puno enegrije, pogotovo pred kraj koncerta kojeg su obeležile pesme “Nisam dobro”, “Umirem ti na rukama” i “Prelepa katastrofa”.

Ziggy Marley EXIT festival Novi Sad
Ziggy Marley

Sa završetkom Đorđevog nastupa preselili smo se na Main stage, na kom je u tom trenutku počeo nastup Ziggyja Marleya. Njegov nastup su pre svega obeležile tematike pesama, naime gotovo u svakoj pesmi se spominjala ljubav. Publika je vidno uživala u laganim pesmama i pozitivnim vibracijama koje je Ziggy sa svojim bendom odašiljao. Zvuk samog benda je  izuzetno prijatan, upotpunjen duvačkom sekcijom i pratećim vokalima. Smenjivale su se pesme “Love is my religion”, “All we need is love”, “One Love”, “Circle of peace”. Program je bio prošaran Zigijevim pesmama, poznatim svetskim hitovima kao i najvećim hitovima njegovog oca, Boba Marlija. Bilo je evidentno da je publika najbolje reagovala na potonje, što je donekle i logično, pošto su u pitanju antologijske pesme, dok Zigijeve pesme su manje poznate kod nas, i ne uživaju takav kultni status. Kombinacija zelene, crvene i žute boje obasipala je publiku i lagani ples se produžio do sve iza ponoći.

Za to vreme, na Fusionu, lagani bluz je dopirao sa zvučnika jer su u tom trenutku svirali Anton i Hevi Hipi Bejbi – novi bend gitariste Partibrejkersa, koji se ovaj put našao i u ulozi pevača. Klasični bluz sa sve usnom harmonikom je nešto u čemu se Anton veoma dobro snalazi, tako da bend zvuči kompaktno. Njegov ostareli glas ima donekle suženu ekspresivnost, ali za jedan bluz sastav sasvim dovoljnu.

Cockney Rejects EXIT festival Novi Sad
Cockney Rejects

U završetka Antonovog nastupa, na maloj bini pored, Future Rock @ Heineken, svoju priliku za prezentovanje muzike dobila je Dojo, mlada novosadska kantautorka. Sama na sceni, sa  gitarom u rukama, svirala je svoje melanholične pesme okupljenim ljudima –  tvrdokornim fanovima, poštovaocima mračnog a nežnijeg zvuka i pokojim strancima koji su se zatekli na tom mestu u tom momentu. Dojo svojim glasom i atmosferičnom gitarom, vešto nam baca u trans, ili teleportuje u daleke predele iza uma, u hladne tundre ili prazne ulice bezimenog velegrada. Izuzetno originalna koncepcija kao i njen glas su joj šansa da se probije na alternativnoj sceni, i ona svaku priliku uspešno iskoristi.

Madball EXIT festival Novi Sad
Madball

Red je bio i da čujemo malo tvrđeg zvuka, pa smo se premestili na staro mesto, Explosive stage, na kom su u tom trenutku upravo započinjali nastup legende britanskog Oi punk zvuka – Cockney Rejects. Bend ove godine slavi neverovatnih 40 godina postojanja, i pritom i dalje  redovno pravi turneje. Možemo samo reći da smo počastvovani što imamo priliku da čujemo ovaj sastav, koji je definisao i dao ime celom Oi punk pokretu. Pesme koje pevaju o nasilju, o futbalu, o huliganima kao i o policiji, daju nam sliku radničke klase u Engleskoj tokom 70-tih i 80-tih godina minulog veka. Prostor je bio pun, ljudi su bili veoma zainteresovani da čuju ovaj sastav, a pesme su propraćene čak i uz par baklji. Ređali su se stari hitovi “We are the firm”, “Power and glory”, “Oi, oi, oi”. Sve u svemu, ovo je bila sjajna prilika da čujemo kako zvuči izvorni pank, nepromenjen tokom ovih 40 godina, što je danas izuzetna retkost jer je ovakvih sastava malo.

Idles EXIT festival Novi Sad
Idles

Sledeći bend na explosivu je bio ni manje ni više nego njujorški hard-core bend Madball. Razlika u energiji između predhodnog i ovog benda je upravo tolika koliko je i veliki razvoj između početnog panka i kasnijeg hard-kora – mnogo više agresije, mnogo manje melodije. (Naravno, ovo su samo opisne kategorije, nikako kvalitativne). Izuzetno energična svirka sa gotovo nepostojećim pauzama između pesama bila je propraćena od strane publike sa čestim šutkama, skakanjima i sveopštem haosu, pogotovo jer je i ono malo preostalog slobodnog mesta sada bilo popunjeno sa ljudima.

Nazad na Fusionu, preostale ljude zabaljao je Idles, engleski bučni i moderni pank rok bend. Ako ih uporedimo sa Cockney Rejects možemo reći da je od celog žanra ostalo isto samo ime, dok je ceo zvuk potpuno drugačiji, što je naravno i logično. Bilo je zanimljivo čuti neobične vokale, bučne gitare i repetativne ritmove ovog benda koji se ne plaši da zvuči drugačije i posebno.

Ovo veče je obeležilo prisustvo pozitivne atmosfere, lepog vremena kao i mnogo kvalitetne muzike. Pola Exita je upravo prošlo, i ostaje nam da skupimo snage za još toliko.

GALERIJA FOTOGRAFIJA

Cockney Rejects EXIT festival Novi Sad

OSTAVITE ODGOVOR

Unesite svoj komenar!
Unesite svoje ime ovde

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.