EXIT ’18: Grace Jones nas je porobila ritmom

Slaves EXIT festival Novi Sad
Slaves; foto: Hristina Panić

Sinoćne veče se pokazalo kao najuzbudljivije i najposećenije do sad na ovogodišnjem EXIT-u. Razlog za to je svakako bio nastup legendarne Grace Jones, ali ni ostatak programa nije bio ništa manje kvalitetan.

Na Main stage-u, čast da pripremi publiku za nastup Grace Jones imao je Bajaga, kome je ovo prvi put da svira na EXIT-u. Svoj termin je iskoristio maksimalno da pokaže da mu je mesto itekako i na ovakvim festivalima. Publici je dao svoje najveće hitove uz pokoju pesmu sa novog albuma, naravno imajući tehnički savršen zvuk. Već se tad videlo da će ovo veče biti najposećenije, jer se Main stage poprilično napunio, a kada je na red došla Grace Jones, više se nije moglo proći tvrđavom.

Grace Jones EXIT festival Novi Sad
Grace Jones; foto: Biljana Cvetanovski

Ljudima je bilo testirano strpljenje, pošto je njen nastup kasnio nekih pola sata, i moglo se čuti negodovanje, ali ako realno pogledamo, od svih nastupa na ovogodišnjem EXIT-u zaista je njen nastup nešto potpuno jedinstveno i možda je čak i opravdano malo zakasniti, kako bi se podigla tenzija i iščekivanje pred ono što sledi. A ono što je usledilo je svakako bilo za pamćenje. Pre svega zvuk njenog benda, uz prodoran bas i bubnjeve koji nose ritam je davao savršenu podlogu za njen fascinantan glas, koji je i dalje tako čist, dubok i emotivan kao i pre 40 godina. Koncert je otpočela mirnijom pesmom “Nightclubbing”, koja inače otvara svaki njen koncert. Na sebi je imala kostim i masku sa kosturskom lobanjom, a igrala je iza stilizovanje ograde.

Ređali su se hitovi iz njene dugogodišnje karijere “This is”, “Private life”, “I’ve seen that face before”. Zavisno od pesme menjala je i svoj kostim. Najviše utiska su ostavile njene boje i šare po telu, dajući celom nastupu neku mističnu i tribalnu notu. U jednoj pesmi je pokušala da animira publiku, da zajedno sa njom pevaju odnosno viču, ali je u tom trenutku publika bila poprilično neaktivna, pogotovo dalje od prvih redova. Količina ljudi koja je došla samo da bi bila viđena se u tom trenutku tačno pokazala, jer je Grace, uvidevši da publika ne reaguje, pokušala na bilo koji način izmami reakciju, na kraju rekavši “I love youuu” da bi time dobila prvi veći poklič od publike. Takođe, bilo je komično videti da publika ne reaguje na foru “Yaman” i na kraju je morala objasniti da reč “Yaman” zvuči kao kad bi neko sa Jamajke rekao “Yes man”.

Sve u svemu, nakon početnog snebivanja, kako je koncert odmicao i publika se konačno oslobodila i vidljivije uživala u nastupu, pogotovo dok je izvodila pesmu “Pull up to the bumper”, u kojoj je i jedan striper pokazivao svoje umeće igranja na šipci a Grace je sišla na kratko u publiku i pozdravila se sa ljudima, dok je i pesma “Love is the drug” bila propraćena ovacijama. Završnica je usledila sa pesmom “Slave to the rhythm” tokom koje je okretala hulahop u ritmu pesme nekih zadivljujućih 15 minuta, pokazivajući time i njenu fizičku spremnost. Nastup koji je kasnio pola sata je zato bio produžen dodatnih 45 minuta, tako da je Grace Jones ovim nastupom pokazala da je jedna od veličina svetske pop muzike i ostavila dubok trag u istoriji ovog festivala.

Slaves EXIT festival Novi Sad
Slaves

S obzirom na važnost ovog nastupa, nisam stigao da ispratim neke od bendova koje sam želeo, ali sam zato stigao taman na početak nastupa engleskog pank benda Slaves. Jako je teško opisati energiju koju je doneo ovaj dvojac sa sobom. Sa samo jednom gitarom i minimalnim setom bubnjeva (timpan, doboš i dve činele) uspeli su da naprave tako moćan zvuk i da podignu sve ljude na noge da skaču i da se vesele. Bubnjar je ujedno i pevač, i svira te bubnjeve stojeći, pritom pokazujući svoj mišićav torzo. Gitarista prekriven tetovažama sili svoju gitaru i izvlači iz nje nemoguće zvuke prošarane jednostavnim ali efektnim rifovima. Svaka pesma nosi svoju dozu adrenalina u sebi, a publika (pogotovo Britanci) sa strašću prati svaku pesmu. Specifičnost njihove postavke se ogleda i u samoj formi pesama koja se zasniva na pumpajućim ritmovima i smeni jakih i još jačih rifova, dok vokal je najčešće negde između podvikivanja i pevanja. Na trenutke me je estetski podsetio na naš Repetitor, samo što su te zajedničke elemente još ekstremnije razvili.

Slaves EXIT festival Novi Sad
Slaves

Pre pesme “Cheer up London” su zamolili ljude u publici da svako zagrli osobu pored sebe, i to su svi uradili uključujući i obezbeđenje ispred bine. Gitarista je u pojedinim pesmama zamenio gitaru za bas i time menjao zvuk benda, time izbegavajući potencijalnu monotonost njihovog zvuka. Nisam siguran, ali mi se čini da je i promenio dve ili tri gitare u toku nastupa, što je takođe dalo dašak drugačijeg zvuka. Pevač je oduševaljavao publiku svojom energijom i načinom na koji svira bubnjeve, i u svakom trenutku je izgledao da će polomiti te dve jadne činele koje je udarao svom svojom snagom. U jednom trenutku, odlučio je da uđe u publiku, te se prošetao sve do ton majstora i nazad. Konačno, na samom kraju pesme “The Hunter” pevač je srušio bubnjeve i time maestralno završio sinoćno koncert. Bend je uspeo svima da pokaže šta je suština rokenrola, pokazao je da još ima muzičara kojima je sirova enegrija na prvom mestu, da umeju sa tako malo elemenata da postignu tako mnogo, i da pokažu da rok muzika i dalje može da bude mlada i sveža, samo joj treba dati priliku.

Posle ogromne količine adrenalina koju je Slaves priuštio, savršeno spuštanje nam je pružio Nikola Vranjković, takođe na Fusionu, koji je odsvirao “kratak set” od 8 pesama. Izabrao je poprilično jake pesme – “Fotelja”, “Sve što mogu reći”, “Zadrži svoj dah”, “Nikad”, “Večernja zvona”, i dve za skakanje – “Moraćeš da naučiš da živiš sa tim” i “SDSS”. U pesmi “Večernja zvona”, kroz ponavljajuće stihove “sve si dalje od sebe” podsetio me je na brojne životne situacije kada svoje najvažnije principe i vrednosti u životu polako stavljamo u stranu kako bi se prilagodili situaciji, da na kraju i zaboravimo ko smo i šta želimo na ovom svetu.

Nikola Vranjković EXIT festival Novi Sad
Nikola Vranjković

Za tako kratko vreme, uspeo da je izmami brojne emocije kod publike. Nekako, na njegovim koncertima mi se uvek čini da mogu videti najživopisnije osobe i najživotnije situacije i tako je bilo i ovog puta. Stari fanovi koji su celu svirku propratili zatvorenih očiju, plešući svoj intimni ples i putujući dalekim prostranstvima; mladi parovi kod kojih je očito jedna osoba veliki fan a druga po prvi put sluša ovakvu muziku i time otvara nove muzičke vidike (a svi znamo kakav je osećaj po prvi put čuti ovaj bend i njihov magični zvuk uživo); jedan predivni lezbejski par koji se ljubi na najstrastveniji način a u očima im je pogled iz kog isijava ljubav, nešto što ne pamtim da sam ikad video – takav pogled se ne može fejkovati; jedan fan Block outa, koji po prvi put čuje Vranjkovića u novom izdanju i zapravo shvata da njegova priča nije gotova nego tek počinje; po koji stranac koji ne zna zašto se tu zadesio ali je ipak ostao jer je primetio da se našao u nekom posebnom trenutku, da se neka magija u vazduhu dešava, i sam opčinjen zvukom, uživa u nekoj sasvim posebnoj muzici.

Sam zvuk benda nije bio na najvišim standardima koje ovaj sastav redovno dostavlja. Nisam siguran u čemu je bio problem, ali mi se čini da se jedna gitara (od 3, odnosno 4 koje ovaj bend ima) nije čula, te čitav jedan sloj zvuka nije dolazio do publike. To naravno nije omelo bend u interpretaciji, niti je publika manje uživala, samo onaj koji je dovoljno naslušan njihovih nastupa je mogao primetiti neke “rupe” u zvuku kojih inače na njihovim nastupima nema.

Sinoćno veče EXIT-a je konačno opravdalo reputaciju koju ovaj festival ima. Prva dva dana, iako raznolika programom, nisu niti imali toliko posetilaca kao ovo veče, niti je program bio toliko uzbudljiv. Ostaje nam još završnica, koja će po svemu sudeći biti laganija od subote.

GALERIJA FOTOGRAFIJA

Nikola Vranjković EXIT festival Novi Sad

OSTAVITE ODGOVOR

Unesite svoj komenar!
Unesite svoje ime ovde

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.