Energija, pokolj i znoj – Johanbrauer i Repetitor u Kvaki 22

foto: Nemanja Đorđević

Prvi rif, šačica ljudi od koji su većina verovatno fanovi, približila se bini ne obraćajući previše pažnje na bend. U pozadini, potpuno prigušeno kao šapat, čuo se govor ljudi pomešan sa „kling“ zvukom sudaranja staklenih flaša. Kako su sekunde prolazile, svakom sledećom broj glava u prednjim redovima se povećavao zajedno sa ritmom koji je bio sve brži i brži, a onda… „AAaAAaaAAaaaa“ čuo se glasan i hrapav krik pevača, ona šačica nezainteresovanih se pretvorila u masu sa pogledima uperenih pravo na bend. Energija i tvrd zvuk, preplavili su dnevnu sobu Kvake, dok se novi trio na domaćoj sceni – Johanbrauer, iživljavao na bini. Poput nekog mini Fugazija zagrevali su publiku terajući je na šutke, a sva negativna energija koja je postojala u tih par kvadrata polako je izlazila napolje.

Garažni rok pomešan sa post-pankom u trajanju od dvadesetak minuta tj. nekoliko pesama bio je dovoljan da ostave dobar utisak i ugrabe nekoliko novih fanova. Ipak, nedovoljno da momci iz Johanbrauera pokažu šta zapravo mogu. Nadam se da će u budnoćnosti biti mnogo bolji i naravno da će praviti duže svirke od pišljivih dvadesetak minuta. Na kraju zahvalili su se Repetitoru koji ih je pozvao na ovu ludnicu večeras, a pevač je i zamolio „Ostanite i na Repetitoru“ što je i nasmejalo mnoge, kao koga ti zajebavaš znamo šta nas čeka. I on se sam nasmejao dok je to izgovarao. No, šalu na stranu, Johanbrauer je pokidao tih dvadeset minuta.

Kada je bend sišao sa bine nastao je samo muk, kao onaj prelaz u „Waiting Room“, koji na prvu izgleda kao da traje večno, ali u stvari to je samo par sekundi tenzije koja skuplja sve ono dobro što imate u sebi i izbacuje sva sranja napolje. Čekate da dođe onaj glavni deo gde svi polude i kada se energija rasplamsa do te mere da vas briga za sve probleme, da li ovaj pored vas smrdi na znoj, da li ste dobili lakat u rebra, kako ćete platiti račune ili zašto se ona stoka ne javlja. Prošlo je par minuta od kada je prvi bend napustio binu, Ana-Marija, Milena i Boris se pojavljuju na šta publika urla, a ona masa je sada još veća. Sa svih strana osećate da postoji neko, zbijeni kao u sardini čekaju na delirijum. Milena seda za bubnjeve, Ana-Marija uzima bas, Boris stavlja kaiš gitare preko ramena, a onda… pokolj.

Od zida do zida nastala je šutka, sva ona energija i dobro što se taložilo u poslednjih pola sata u toj masi raznih persona „smrdelo“ je po celoj sobi. Kao vakum šutka je uvlačila sve oko sebe i one malo nesigurne, stidljive, ma kakave god, niko nije ostao bez tog pozitivnog ludila koje je trojac sa bine kontrolisao. Veliki i mali, debeli i mršavi, devojke i muškarci. Nije bilo pravila svi su uhvatili tu monstruozno dobru atmosferu.

Prošao je minut, prva pesma još traje, a znoj se već polako primećuje na pojedinima iz te gomile „ružnih, prljiavih, glupih i zlih“ ljudi, neki se bore za tračak vazduha, ali nema stajanja. Čak i da želiš da staneš i da se odmoriš šutka te ponovo vrati unutra. Odmor, prva pesma je gotova i srećna lica su govorila „holy shit“, dok je bilo i duhovitih pa je jedan rekao „Jebam vam sve, otvorite prozor!“. Naravno nisu ga otvorili, onaj smrad i znoj, cigarete i alkohol, sve je bilo tu i nema izlaska. Druga pesma, masa liči kao da će da ruši sve pred sobom, skači, guraj se, deri se, uzimaj dah, opet skači, guraj se, deri se, uzimaj dah i tako sve do kraja. Odmor, kakav odmor? Treća pesma, Borisa nosi publika, pivo leti u vazduhu, pank je tu.

Znate ono kada kažu da bend „jede“, e pa Repetitor je „grizao“ svaki trenutak i nije dao masi mira. Ta džinovska lopta energije hranila je sve oko sebe. Kraj treće, umorni i znojavi, pojedini skidaju odeću dok mali broj traži spas u zadnjim redovima, mada ne verujem da ih je to nešto spaslo. Dnevna soba od nekih 30 kvadrata nije dovoljna da nađeš mir u ovom paklu dobrog društva. Bend je ređao pesmu za pesmom i držao taj isti nivo ludila do kraja.

Poslednji rif i „Hvala i doviđenja“, masa je počela da diše, ljudi su se razdvajali, prozor je otvoren, na bini nije bilo nikog. Vraćeni na zemlju posle svog tog skakanja, urlanja i šutki veći deo publike se uputio ka svojim jaknama. Pogledam na sat, prošlo je 12 sati, a napolju i nije bilo hladno, čak mislim da je bilo i toplije nego preko dana ili možda je to bio samo neki trip.

OSTAVITE ODGOVOR

Unesite svoj komenar!
Unesite svoje ime ovde