Energija, pokolj i znoj – Johanbrauer i Repetitor u Kvaki 22

foto: Nemanja Đorđević

Prvi rif, šačica ljudi od koji su većina verovatno fanovi, približila se bini ne obraćajući previše pažnje na bend. U pozadini, potpuno prigušeno kao šapat, čuo se govor ljudi pomešan sa „kling“ zvukom sudaranja staklenih flaša. Kako su sekunde prolazile, svakom sledećom broj glava u prednjim redovima se povećavao zajedno sa ritmom koji je bio sve brži i brži, a onda… „AAaAAaaAAaaaa“ čuo se glasan i hrapav krik pevača, ona šačica nezainteresovanih se pretvorila u masu sa pogledima uperenih pravo na bend. Energija i tvrd zvuk, preplavili su dnevnu sobu Kvake, dok se novi trio na domaćoj sceni – Johanbrauer, iživljavao na bini. Poput nekog mini Fugazija zagrevali su publiku terajući je na šutke, a sva negativna energija koja je postojala u tih par kvadrata polako je izlazila napolje.

Garažni rok pomešan sa post-pankom u trajanju od dvadesetak minuta tj. nekoliko pesama bio je dovoljan da ostave dobar utisak i ugrabe nekoliko novih fanova. Ipak, nedovoljno da momci iz Johanbrauera pokažu šta zapravo mogu. Nadam se da će u budnoćnosti biti mnogo bolji i naravno da će praviti duže svirke od pišljivih dvadesetak minuta. Na kraju zahvalili su se Repetitoru koji ih je pozvao na ovu ludnicu večeras, a pevač je i zamolio „Ostanite i na Repetitoru“ što je i nasmejalo mnoge, kao koga ti zajebavaš znamo šta nas čeka. I on se sam nasmejao dok je to izgovarao. No, šalu na stranu, Johanbrauer je pokidao tih dvadeset minuta.

Kada je bend sišao sa bine nastao je samo muk, kao onaj prelaz u „Waiting Room“, koji na prvu izgleda kao da traje večno, ali u stvari to je samo par sekundi tenzije koja skuplja sve ono dobro što imate u sebi i izbacuje sva sranja napolje. Čekate da dođe onaj glavni deo gde svi polude i kada se energija rasplamsa do te mere da vas briga za sve probleme, da li ovaj pored vas smrdi na znoj, da li ste dobili lakat u rebra, kako ćete platiti račune ili zašto se ona stoka ne javlja. Prošlo je par minuta od kada je prvi bend napustio binu, Ana-Marija, Milena i Boris se pojavljuju na šta publika urla, a ona masa je sada još veća. Sa svih strana osećate da postoji neko, zbijeni kao u sardini čekaju na delirijum. Milena seda za bubnjeve, Ana-Marija uzima bas, Boris stavlja kaiš gitare preko ramena, a onda… pokolj.

Od zida do zida nastala je šutka, sva ona energija i dobro što se taložilo u poslednjih pola sata u toj masi raznih persona „smrdelo“ je po celoj sobi. Kao vakum šutka je uvlačila sve oko sebe i one malo nesigurne, stidljive, ma kakave god, niko nije ostao bez tog pozitivnog ludila koje je trojac sa bine kontrolisao. Veliki i mali, debeli i mršavi, devojke i muškarci. Nije bilo pravila svi su uhvatili tu monstruozno dobru atmosferu.

Prošao je minut, prva pesma još traje, a znoj se već polako primećuje na pojedinima iz te gomile „ružnih, prljiavih, glupih i zlih“ ljudi, neki se bore za tračak vazduha, ali nema stajanja. Čak i da želiš da staneš i da se odmoriš šutka te ponovo vrati unutra. Odmor, prva pesma je gotova i srećna lica su govorila „holy shit“, dok je bilo i duhovitih pa je jedan rekao „Jebam vam sve, otvorite prozor!“. Naravno nisu ga otvorili, onaj smrad i znoj, cigarete i alkohol, sve je bilo tu i nema izlaska. Druga pesma, masa liči kao da će da ruši sve pred sobom, skači, guraj se, deri se, uzimaj dah, opet skači, guraj se, deri se, uzimaj dah i tako sve do kraja. Odmor, kakav odmor? Treća pesma, Borisa nosi publika, pivo leti u vazduhu, pank je tu.

Znate ono kada kažu da bend „jede“, e pa Repetitor je „grizao“ svaki trenutak i nije dao masi mira. Ta džinovska lopta energije hranila je sve oko sebe. Kraj treće, umorni i znojavi, pojedini skidaju odeću dok mali broj traži spas u zadnjim redovima, mada ne verujem da ih je to nešto spaslo. Dnevna soba od nekih 30 kvadrata nije dovoljna da nađeš mir u ovom paklu dobrog društva. Bend je ređao pesmu za pesmom i držao taj isti nivo ludila do kraja.

Poslednji rif i „Hvala i doviđenja“, masa je počela da diše, ljudi su se razdvajali, prozor je otvoren, na bini nije bilo nikog. Vraćeni na zemlju posle svog tog skakanja, urlanja i šutki veći deo publike se uputio ka svojim jaknama. Pogledam na sat, prošlo je 12 sati, a napolju i nije bilo hladno, čak mislim da je bilo i toplije nego preko dana ili možda je to bio samo neki trip.

OSTAVITE ODGOVOR

Unesite svoj komenar!
Unesite svoje ime ovde

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.