Đorđe Miljenović bio između kamena i pakla u Elektropioniru

Đorđe Miljenović
Đorđe Miljenović / foto: Anastasija Asja Zec

Baš u subotu uveče, pred zguranim fanovima, simpatizerima i slučajnim prolaznicima, u Elektropioniru, dabome u Beogradu, nastupio je sa svojim bendom Đorđe Miljenović.

Izletevši na binu, sa upaljenom cigaretom, flašom viskija u ruci, pogubljenim pogledom, pomamljenog hoda, Đorđe je, bez ikakve uvodne trabunjarije, rasplamsao prostorije lokala u Cetinjskoj svojom kaubojskom numerom „Điha“. Odmah, bez ikakvog zaustavljanja, nastavio je da jaše prema „Član 23“, indirektno posvećujući je svim neuračunljivim ispadima, da bi nakon toga maratonski projurio kroz antisistemsku pesmu „Ko te laže“, na koju je publika razbalavljeno odlepila.

Đorđe Miljenović

Kako je adrenalin na bini među bendom rastao, kako se Đorđe sve više preznojavao, kako su gitaristi i bubnjar sve više vodili ljubav sa svojim instrumentima, tako je auditorijum padao u sve veću čežnju za totalnim rastavljanjem mozga, rasplamsavanjem emocija i izvlačenjem katarzičnih osećanja, koje je Miljenović tako verno preneo na svoj „double“ album. Između svih tih, da kažemo, starih pesama, ubačene su dve bezimeno, nove: prva koja je autoru ovog teksta prirasla za srce, zbog teksta koji će, kako pevač kaže, još se dorađuje, ali poprilično psihoterapeutski deluje; dok je druga, pak, jedna repetetivna balada prepuna žuči, čemera i jada.

Nastavak jahanja kroz preriju njegovih pesama nastavio se sa crnokomedijaškom, ali, opet, deprimirajućim delom „Sjebano“, na šta su ljudi, doslovno, uzvriskivali tu opskurnu reč iz refrena; da se iščerupamo iz depre, rocknuo nas je sa pesmom „Amovi“; odmah potom, ubrizgao nam je onu nihilističku „Nisam dobro“, na koju su pojedini tokom refrena brisali suze. A onda, kao zenit same večeri, baš tu negde na pola, na binu izlazi otmena i graciozna Ana Stanić, koja zajedno sa Đorđem, započinje „Ne spavam više“, lučeći publici poslednji atom one najsirovije emocije. Pod gromoglasnim aplauzom, možda čak i najvećim za to veče, umetnica je napustila binu, prepuštajući kormilo razjarenom kapetanu.

Međutim, kada je glavni vokal došao do dela pesme „Jadnik“ gde peva: „A ti ćeš noćas biti sa njim, a ja ću noćas popušiti...“, auditorijum je počeo da skače u istom tom ritmu, tresući glavama, mlatarajući rukama i urlajući iz petnih žila. Tu negde se provukla i ona alkoholičarska „Trojanski slon“, sa svojim božanstvenim stihom: „Nećeš me se sećati ni iz daleka!“. Još jedan orgazam večeri je bio sa teatralno-suicidalnom „Umirem ti na rukama“, na koju su podignuti telefoni, upaljači i šibice, dok je ceo klub pevao: „Nisam ja za orden, veruj da nisi ni ti, možda smo se loše, snašli u ovoj ulozi…“.

Menjajući malo prizvuk pesme, ukrućujući tempo, bend je zasvirao, a On zapevao grotesknu „Patnja“, gde je verodosotojno izmitirao glas Olivera Nektarijevića. Okupane znojem, osmesima i uzdisajima, Đorđe je raspolovio fanove svojim tvrđim delom „Zajeban okrutan kurvin sin“. Zatim je volšebno razvukao dužinu pesme „Utorak sabajle“ na bezbroj minuta, i time je uvrstio u jedno opako remek delo.

Mada, na kraju večeri, nije im trebalo mnogo da se vrate na bis i da zasviraju najpoznatiju „Prelepa Katastrofa“, koja je na internetu svojevremno najavila ovu Miljenovićevu Apokalipsu.

Đorđe Miljenović

6 KOMENTARI

  1. tekst, sumiran:
    – Đorđe izliće na binu, rasplamsava prostorije lokala
    – adrenalin benda raste, Đorđe se sve više preznojava
    – gitaristi i bubnjar sve više vode ljubav sa svojim instrumentima
    – auditorijum pada u sve veću čežnju
    – Đorđe nastavlja da jaše kroz preriju njegovih pesama
    – izlazi otmena i graciozna Ana Stanić, luči publici poslednji atom najsirovije emocije
    – auditorijum skače u ritmu, trese glavama, mlatara rukama, urla iz petnih žila
    – orgazam večeri uz teatralno-suicidalnu „Umirem ti na rukama“
    – publika okupana znojem, osmesima i uzdisajima
    – Đorđe raspolovljava fanove svojim tvrđim delom

  2. Ko te laze nema veze sa tim sto si napisao,antisistemska? Ko sve pise izvestaje I recenzije.
    Ko te laze govori o tome kako je svestan da laze samog sebe,shvatajuci da od njegovog problema ima mnogo tezih

    • lik je regresirao u tinejdzera. Odrasli ljudi trpe svoj teret bez icijeg sazaljenja.
      A ja ga sazaljevam jer mislim da mu nema pomoci. Proci ce ko Dzej.

OSTAVITE ODGOVOR

Unesite svoj komenar!
Unesite svoje ime ovde