Čelični stav i rif koji ruši zid – SickSoul u Elektropioniru

Masni rifovi, gruv koji tera na skakanje i agresivno repovanje koje probija kroz ovu armiranu konstrukciju glavne su odlike stila koji gradi rep-riff bend Sick Soul. Posle nešto duže pauze vratili su se na scenu i iznenenadili beogradsku publiku svirkom zakazanom u Elektropioniru gde su nastupili sa bendom Random.

Random je u poslednje vreme postao poprilično aktivan u glavnom gradu. Ovo im je druga svirka u Elektropioniru u relativno kratkom periodu, gde su 21. aprila već nastupali sa bendom Sink. Ova svirka bila je gotovo identična kao tad, osim toga što je sad izgledalo da im je i ta jaka volja kojom su zračili na bini sada splasnula usled slabe posećenosti i zasićenosti od sviranja jako malo izmenjenog repertoara.

Random

Sve je bilo uštogljeno i štreberski, a opet sa puno grešaka i greškica usled očiglednog grča. Ovo se najviše primećivalo u sviranju gitariste koji je većinu solaža uspeo da isfalšira, a oštar ton mu je onemogućavao da upliva u miks pesme i ostavljao ga izolovanog. Ponovo je “By Myself” bila najbolji deo nastupa, dok je sve ostalo bilo na trenutke i teško za samo slušanje najviše zbog samih aranžmana, a onda i zbog tih propusta u sviranju.

Sick Soul je od prvog trena svog nastupa pokazao da ovde neće biti mnogo mesta za bilo kakvo polemisanje o njihovom zvuku i usviranosti. Zvuk gitare grize, bas i bubanj su hirurški precizni i tresu vam utrobu, dok se Uroš Drakulić, frontmen benda, od početka sto posto prepustio svakoj reči i svakom tonu koji je bend stvarao. Njegovo ponašanje na bini je veoma iskusno i posvećeno svakom trenutku. Oduševljeno je skakao po bini, svaku svoju rimu propratio gestikulacijom i insistirao na interakciji s publikom.

Muzika benda je jako konkretna i sirova, kao i svaka reč koja se izgovori. Nema tu nešto šta mnogo da se misli i nagađa. Puca se direktno i nemilosrdno, bez obzira da li to ponekad biva ostvareno frazama i ponavljanjem. Ovo je nešto što budi iz apatije današnjeg života, a ta terapija bi svakome dobrodošla. Mračno raspoložen u mračno vreme, spreman za šou pravi anti-partibrejker iz pesme “Godina pobede” najbolji je opis stava koji bend ima prema životu i stvaranju.

SickSoul

Nastup je bio ispunjen numerama s njihovog prvog albuma “Bez kompromisa” pa smo tako mogli čuti pravu mašinu za mlevenje u vidu pesme “IV“, pomalo patetičnu “Čudna žena” za koju se i sam frontmen našalio na tom osnovu, surovo iskrenu “Istina“, najiskusniju pesmu benda do sad “Heroj” i pesmu za direktno povezivanje s publikom “Mi smo tu“. Pored ovih našle su se i neke nove do sada neobjavljene trake čiji fazoni idu od toga da podsećaju na Straight Jackin do toga da nemilosrdno zatrpavaju rifovima kao Pantera.

Interesantan trenutak nastupa bio je kada je bend ukratko odsvirao svoju kratku verziju “U osvit zadnjeg dana” od Bjesova praćenu tekstom ovaj rif ti ruši zid samokontrole, ovaj rif ti ruši zid. Ovo je moguće iznenađenje spremano za njihovu svirku koju će narednog dana imati u Gornjem Milanovcu ,odakle je i sam bend Bjesovi, a ovo je bila samo generalna proba.

SickSoul nije najunikatniji bend, jer u ovom žanru stvarno kod nas postoji dosta sličnih bendova, ali način na koji oni sve to iznose izgleda ipak za nijansu otvorenije i iskrenije nego što to rade drugi. Nema nikakvom podilaženju ukusima, niti kočnica koje će vas uvesti u nepotrebne kompromise sa samim sobom. Ova svirka pokazala je njihovo samopouzdanje i istrajnost, ali i kvalitet i sposobnost da prevaziđu sami sebe, jer su uživo zvučali bolje nego na svom debi albumu. Ovako izgleda bend za koji možete da kažete da će teško kad odustati od sviranja, jer značaj ovoga za njih je dragocen.

Ostavite komentar: