Rambovizija sa dva Vinetua u klubu “Gan”

RAMBO AMADEUS & Two Winetous

Foto: Arhiva

Tokom svirke u klubu “Gun“, čuveni Rambo Amadeus uz pratnju “dva Vinetua” (& Two Winnetous) su prikazali relativno kratak, ali efikasan set dobrog fank-rok zvuka, uz povremene avangardne “dodatke” novohercegovačkog gitarskog maga.

Od prvih taktova pesme “Kad sam bio ja momak mlad” (“Ljubičica“), Igor Malešević i Miroslav Tovirac su prikazali moćnu fanki bateriju raspoloženom Rambu. Zatim je usledila “Frustration About Everything” malo smirenijeg tempa. Ko je navikao na raznolike diskurse rečitog Ramba Amadeusa, imao je svašta da čuje, ja sam se lično smejao neprekidno. Rambo je podelio sa publikom priču kako je došao na granicu dok je putovao za Sloveniju, tačnije u Ljubljanu vozeći kamion i kako su mu naši carinici dali kao poklon gajbu piva. Ispričao je kako su sledeći put kada je bio na granici uzeli gajbu piva od lika koji vozi Bentli i koji je iz inostranstva želeo da ga odnese u Srbiju. Tu gajbu su mu takođe dali i upitali su ga zašto još uvek vozi svoj stari kamion dok drugi pevači voze skupa kola.

Svirka je nastavljena sa numerom “Too Smart for Rock ‘N’ Roll“, kao i “Fantastične glasovne mogućnosti“. “Guru Sizif” se nadovezala na prethodne pesme. Uopšteno slušajući, dosta od pesama je zvučalo kao da su samo fragmenti različitih pesama povezani u jedan poduži jam session koji je zvučao bolje i aktivnije od jednog Primusa. Tokom ove pesme Rambo se ponovo obratio publici rekavši da se ljudi smeju kad god u poslednje vreme on deluje ozbiljno. Posebno dobar momenat je usledio kada je započet novi singl “E moj Rambo, ostara se” koji je publika radosno pevala. Rambo je nakon pesme rekao da je uspeo sa ovom kompozicijom ako publika zajedno sa njim još jednom otpeva refren, što je i učinjeno. Rambo je zatražio piće za bend i za čitav prvi red koji je davao najveću podršku.

U dosta navrata su puštani raznoliki semplovi. Pošto je u više slučajeva pomenuo nastup na Evroviziji, u jednom momentu je pustio svoju verziju “Evropskog kola“, što je zapravo bila Betovenova “Oda radosti” rearanžirana za harmoniku i u okviru narodnog melosa. Tokom izvođenja pesama je Rambo “ubacivao” i melodiju iz kompozicije Željka Joksimovića “Lane moje“, zatim poznatu temu iz Vagnerove opere “Valkira” (koja se našla unutar pesme “Karakter“).

Sledeća pesma je bila “Fela kuti, druže stari“, naravno u izmenjenom aranžmanu. “Don Kihot i Sančo Pansa” i “Karakter” su podigle publiku, pogotovo druga pesma sa svojim živahnim, za Ramba atipičnim rege zvukom. Nakon pesme “Turbo folk“, Rambo pušta preko razglasa stari hit “Sokolov greben” i tokom trajanja pesme govori da je ovo jedini normalan deo koncerta dok je ostalo “maltretiranje”. Publika, na Rambovu inicijativu diže ruke uvis i peva glasno. “FAP mašina” je nastavila sjajan set gde je publika takođe učestvovala glasno pevajući: “Fabrika automobila Priboj!” Poslednja pesma je bila “Čobane, vrati se” kojom se Rambo “oprostio” rekavši da ne želi da zamara publiku nekim dužim nastupom već da završi dok je na pristojnom nivou. Pesma je svakako donela najveću reakciju posetilaca koji su je glasno uzvikivali sve vreme.

Nakon “završne” pesme, Rambo je napustio binu posle nešto više od jednog časa nastupa, dok je publika i dalje tražila poznati materijal i Rambovu malenkost. Ubrzo se Rambo sa bendom ponovo našao na bini, ali je ovaj put izvukao gitarski kabl i počeo da ga pritiska, stvarajući zvuk koji je preoblikovao koristeći pedale za efekte. Ubrzo ga je pritiskao u tehno ritmu, što je ritam sekcija uvežbano ispratila. U jednom momentu je Rambo glasno izgovarao čuvene reči pesme “Jedno te isto” i objasnio kako nije uspeo da “proda foru” u inostranstvu pošto ljudi ne razumeju reči, pa ih je zato preveo na engleski. Za kraj, ponovo se latio gitare i još malo gitarski improvizovao dok je izgovarao tekst: “Kataklizma kapitalizma” što je izmenjena verzija naslovne pesme “Kataklizma komunizma“. Rambo se zahvalio publici koja je došla da podrži nastup i nakon toga završio koncert oko jednog sata posle ponoći.

Ovaj nastup Ramba Amadeusa izuzetno je pozitivno delovao na sinapse. Toliko smeha, toliko sprdnje, odlične svirke (još jedna ogromna pohvala za čitav trio, fantasitčno, fantastično), jednostavno je vredno iskustvo i dobar podsetnik koja je suština bavljenja ovim poslom.

Ostavite komentar: