Dušan Pešić (Rain Delay): “Mnogo volim domaću scenu!”

Beogradski fusion metal bend Rain Delay izdao je oktobra svoj drugi album “We Forget” za Mr. Metal records. Povodom izlaska albuma sa frontmenom Dušanom Pešićem odradjen je intervuju za Balkanrock.

Bend je osnovan 2003. godine, tokom godina postava se menjala, kako je to uticalo na promenu pravca muzike koju ste svirali i koju svirate?– Značajno. Kada je naša pređašnja gitaristkinja Biljana napustila bend izgubili smo ogroman kreativni potencijal, jer je ona bukvalno bila ravnopravna samnom u pisanju pesama. Željkovim (sadašnji gitarista) dolaskom dobili smo na tehničkoj potkovanosti. On je uneo način sviranja gitare koji ja nisam poznavao u datom trenutku- tehnički izazovno i nekarakteristično brzo sviranje za naš tadašnji stil. To nas je odvojilo od doom-a i pomerilo ka melodeath metalu. Biljaninim odlaskom sam, takođe, dobio odrešene ruke što se komponovanja tiče, pa su se “pedale za distorziju mnogo više gazile“. Ipak, najveća razlika se osetila na poziciji ženskog vokala. Sa Aninin (pređašnja pevačica) odlaskom izgubili smo eteričnost njenog glasa, ali smo sa Sanom (sadašnja pevačica) dobili taj traženi forsaž, koji neretko odlazi i u polje „tvrdog” vokala koji pravi sjajnu protivtežu mom glasu. Pritom, što se kreativnosti tiče, Sana je prava premija za bilo koji muzički projekat.

U Vašoj muzici se osećaju uticaji mnogih bendova, kakav je odnos publike u Srbiji prema fusion metal pravcu?

– Na početku naših koncertnih aktivnosti, a naročito na svirkama sa 202-kom, ljudi su nas gledali kao da smo pali s Marsa. I oni koji su osetili tu emociju u našim pesma, nisu imali predstavu šta mi to, zapravo, sviramo. Vremenom su (otprilike) shvatili. Iako i dalje ima publike, naročito po unutrašnjosti, koja je zatvorena za nove izraze u metalu, mislim da je napravljena ogromna promena u percepciji muzike kod “novih klinaca”. Tom svojevrsnom opismenjivanju scene mnogo je, pored interneta, mnogo doprineo i metal časopis Butcherian Vibe. Pogotovo njegovi “Ćirilo i Metodije”- Vladimir Ninčić i Petar Mihajlović. Zaključak je da nas danas i naše starije kolege izuzetno poštuju, što mi je posebno drago.

Poznato je Vaše učešće u “Karavanu 202-ke”, koliko je to pomoglo promociji benda?

– Mnogo. Saradnja se Radiom 202 je jedna od naših prednosti u odnosu na ostale bendove. Mnoge naše kolege, iz više razloga, ne žele da sviraju sa 202-kom. Ne shvataju da tako odbijaju mogućnost da, bez ikakvih troškova i bez imalo stresa oko organizacije, sviraju u gradu u unutrašnjosti koji im je inače van domašaja. Realno, ozvučenje i oprema nikad nisu onakvi kako ti zamisliš, svira se 4-5 pesama… ali to je jedno iskustvo koje bi svi ambiciozni bendovi trebalo da dožive, pogotovo dok su još u fazi razvoja. Ovom prilikom se zahvaljujem Vladi Džetu i Olgi Kepčiji na sjajnom poslu koji rade već godinama.

Album “We Forget” je snimljen godinu dana pre zvaničnog izlaska, zašto je trebalo toliko vremena da se pojavi u prodaji?

– Dugo smo sarađivali sa izvesnim ljudima koji nisu baš uvek delali u našu korist. Promosi za koje smo bili sigurni da su poslati (najverovatnije) nikad nisu ni stigli do potencijalnog izdavača. Imali smo neke ponude od manjih inostranih kuća, ali smo pre svega tražili izdavača za domaće tržište, da bismo naš album WE FORGET i “naš” film MILOŠ BRANKOVIĆ izpromovisali uporedo. Na kraju, saradnja sa izdavačkom kućom Mr. Metal nas potpuno zadovoljava.

Da li ste zadovoljni kako je album ispao, imate li neku zamerku i plan kako da sledeći bude još bolji?

– S obzirom da je producent albuma naš poznati jazz muzičar Vlada Novičić (Muzički Studio NOVIČIĆ), rezultat nije mogao da izostane. On nas je naučio gruvu i još mnogim drugim stvarima o kojima pojma nismo imali. Radujemo se nastavku saradnje i prijateljstva sa njim. Međutim, sam master snimka i nije bio toliko u metal fazonu… A onda je post-produkciju uradio Marjan Mijić (u studiju CHAINROOM), koji je približio naš zvuk samoj esenciji metal žanra. Prezadovoljni smo! Mislim da je upravo ovakav WF ono najbolje što je moglo da bude izvučeno iz nas u tom trenutku. Plan za sledeći album? Rano je pričati, ali imamo već pola materijala napisanog. Mogao bih reći da više naginju post-hardcore stilu, naravno sa primesama mnogih drugih popularnih muzičkih pravaca. Pesme su toliko napredovale u svakom pogledu u odnosu na WF da će to biti nešto stvarno sjajno. Valja raditi na detaljima kao što su npr. upeglavanje frazirunga, rad na izgovoru engleskog jezika, dorađivanje aranžmanskih rešenja, itd. Taman je taj period između drugog i trećeg albuma sve ono što nam je potrebno da materijal sazri i tako napravimo jednu veliku ploču. Najbolju do sad.

Gde i kako doći do albuma?

– FELIX i MORDOR su otkupili prve primerke i čim su ih rasprodali javili su nam da ih neće više otkupljivati, jer- prvi smanjuju, a drugi gase posao. Bilo ga je na više prodajnih mesta u Beogradu, no nažalost, trenutno ga nema više nigde. U unutrašnjosti ga ima u radnjama MUNGOS u Novom Sadu, i MUSIC BOX u Šapcu. Dok ne smislimo način kako da album ponovo ubacimo u radnje, jedina ali i najsigurnija opcija je naručiti ga od izdavača preko sajtova http://www.raindelayband.net, http://www.myspace.com/raindelay ili od benda lično preko mejla raindelayband@gmail.com po pristupačnoj ceni od 300 dinara + ptt troškovi. Treba spomenuti da se disk može naći i u Banja Luci kod kontakt osobe- Nebojše Lakića, dobro poznatog lika sa metal scene.

Pesma “My Summer Sojourn” je široko prihvaćena kod publike, postoje li planovi za snimanje spota?

– Kad sam malo bolje oslušnuo “glas naroda” u vezi sa tim koja se pesma ljudima najviše sviđa, dobio sam najrazličitije odgovore. To se da potvrditi letimičnim pregledom našeg http://www.last.fm profila. Tako da ne smatram da je ta pesma toliko značajno više prihvaćena od ostalih. Međutim, presudan razlog je to što trenutno nemamo sredstava za novi spot.

Kako je došlo do saradnje i ideje za pisanje muzike za film “Who the Fuck is Miloš Branković”?

– Scenarista i režiser filma, Nebojša Čupko Radosavljević nas je zapazio na jednoj svirci davnih dana. A kada mu je LAIBACH tražio nerazumno veliki honorar za njegov filmski debi, odlučio je da se obrati svom najboljem prijatelju Vladi Novičiću (pomenutom producentu WF-a). On mu je bez mnogo razmišljanja predložio RAIN DELAY kao “svoje pulene koji imaju strašan materijal” i koji bi sjajno mogao da se inkorporira u taj film. Treba li reći da našoj sreći tih dana nije bilo kraja..? Naravno, iznenađenje je bilo još veće kad nas je Čupko zapravo i prepoznao. Od tada, naša saradnja se odvija na obostranu korist i zadovoljstvo.

Specifično je da metal bend napiše muziku za jedan domaći film, da li postoje još neki slični projekti?

– Osim isečaka sa WF-a, u filmu ima ambijentalne gitarske i elektronske muzike koje smo Vlada Novičić i ja zajedno komponovali. Koliko ja znam, nijedan metal bend u Srbiji do sada nije radio autorsku muziku za neki igrani film.

Kao bend sa već dva izdata albuma šta možete da poručite ljudima koji tek počinju da rade, a ne žele da svoju muziku ograniče samo na MySpace?

– Da bespovratno ulože mnogo novca u svoj bend/projekat;
– Da pažljivo planiraju svaki sledeći potez (nastup, snimak, izjavu);
– Da izdaju albume (ili demoe, ili EP-jeve) na vreme, tj. dok je materijal svež;
– Da po svaku cenu makar pokušaju da daju svojoj muzici autorski pečat;
– Da izađu na svirku samo ako su navežbani, po mogućstvu da sviraju trezni;
– Da bez sujete poslušaju savete nekih starijih kolega;
– Da na probama sviraju uz metronom;
– Da sviraju ponekad i sa 202-kom;
– Da pojedinci ne sviraju u više od dva benda istovremeno;
– Da ne olajavaju druge bendove i ljude sa scene;
– Da pošteno sarađuju sa kolegama i da im ne “postavljaju nogu”;
– Da se nipošto ne ponašaju kao rok zvezde;
– Da idu na svirke domaćih bendova i da kupuju njihova izdanja.

Kako ocenjujete metal scenu u Srbiji i okruženju?

– Mnogo volim domaću scenu! Mislim da imamo mnoštvo od-lič-nih bendova (ne samo u metal žanru) kao što su Consecration, Draconic, DecontrolleD, Violent Chapter, Azil 5, NoseBleed, Went, Tibia, Organized Chaos, Downstroy, Hetera… Mnogo onih koje volim i poštujem npr. BoneYard, Dargoron, Tales of Dark, Space Eater, Magma, Broken Strings, Anguish Sublime, Necropolis, Nothing Left, Styptic, Ground Zero… Kao i gomilu mladih grupa koje obećavaju npr. Red Wave to the Blocks, Through Art, Flush, Face Off, As My Victims Fall, Sangre Eterna, Disdained, Venefica, Groteska, Lament From Eden, Wartex, Fatality… U kakvim uslovima ti mladi ljudi rade i postoje bolje da ne pričam. Mislim da srpska scena ima mnogo toga da pruži i nadam se da ću preko ovog intervjua uticati makar na jedan bend da ispoštuje makar jedan moj gorenavedeni postulat, jer cenim da su oni valjan plod mog osmogodišnjeg iskustva. Uveren sam da možemo da imamo vodeću scenu na Balkanu. Usput, smatram da scene iz regiona nisu ništa posebno. Eto, dobri su mi makedonski Dedicated for Life i bosanski Monument.

U Decembru je zakazana svirka u Banja Luci. Kakav je odziv publike iz inostranstva i da li imate još planiranih nastupa van Srbije?

– Nažalost, nastup sa DecontrolleD-om i Heaven Rain-om u Banja Luci nam je otkazan zbog svirke SMF-a koja će se održati taj dan. Verujem da ćemo taj koncert ipak održati kad-tad. Trenutno, sem Banja Luke, nemamo konkretne planove za nastupe van zemlje.

Koji su dalji planovi benda u muzičkom i koncertnom pogledu?

– Ima nekih aktivnosti benda koje ne bih otkrivao odmah. Što se koncerata tiče, možda ćemo svirati u Kragujevcu krajem godine, ako se to ne ostvari videćemo da odemo sa 202-kom u Bor. Onda, krajem Januara ćemo napraviti veliku promotivnu svirku u Beogradu, gde ćemo svirati sa mladim i perspektivnim bendom Face Off. Posle toga bi trebalo da sviramo po Vojvodini, što sa Karavanom 202, što samostalno. Na kraju sledi najlepši deo, a to je Južna Pruga. Mnogo volimo da sviramo tamo jer je publika vrh! Tek kad to završimo će moći da se kaže da smo odradili koncertni deo promocije albuma. A za to vreme ćemo uveliko raditi na pesmama za treći album…

Ostavite komentar: