Putovanje kroz vreme sa Obojenim Programom

Obojeni Program

Foto: Ahriva

Sinoć, na Miksalištu, kultna srpska grupa Obojeni Program, obeležila je koncertnim nastupom 35 godina postojanja, a kao predgrupa nastupili su Virvel.

Na Miksalištu, u okviru savamalskog kulturnog leta, sinoć smo imali priliku da prisustvujemo koncertnom obeležavanju impozantnog broja godina rada grupe Obojeni Program. Nakon 35 godina od kako važi za simbol i pionira alternativne muzike, kultni novosadski sastav je svojim nastupom još jednom pokazao svoju veličinu.

Za uvod u svoj koncert izabrali su grupu Virvel, beogradski sastav koji izvodi eksperimentalni lo- fi (od reči „low fidelity“, koje označavaju zvuk lošijeg kvaliteta u odnosu na modernu muziku) rok. Virvel postoje od 2000. godine i iza sebe imaju dva albuma, i dva EP-a, sa kojih smo mogli da čujemo poznatije numere poput pesme „Brzi svemir“ koja bi najbolje mogla da opiše muziku ovog alternativnog benda. Usnuli glas vokala Tijane Drobac odlično je uklopljen u klavijature, „zvuke svemira“, i jaku električnu gitaru. Napravili su opuštenu i prijatnu atmosferu i u daljem nastupu predstavili su se publici pesmama „Opet jutro“, „Kao, na primer“, „Nemački štim“. Oko 23 časa, Virvel se, najavivši zvezde večeri, pozdravio sa prisutnima.

Iz nekog razloga, na koncertima Obojenog Programa u poslednjih par godina, nameće se pitanje o brojnosti ljudi. Publike ima taman toliko da se ne može reći ni da je puno, ni da je prazno. A za ovakav bend očekujemo potražnju za kartom više. Kada ste fan nečije muzike, povezani sa nečijim stvaralaštvom, emocijama i umetnošću, ljuti vas sama mogućnost da marketing nije dobro obavljen (što ne znači da je to bio slučaj sa ovim koncertom).

Sam prostor Miksališta pruža mogućnost za neki intimniji odnos benda i publike, i u tom maniru je  započet nastup Obojenog Programa, par minuta pre ponoći. Nakon pesama „Pametni i lepi“ i „Kočnice“ sa trećeg albuma „Verujem ti jer smo isti“ iz 1994. godine, i numere „Dejvi“ koju bend standardno izvodi na početku, Obojeni Program je izvodio pesme u retrospektivi. U prvoj trećini nastupa, odsvirali su osam pesama sa poslednjeg albuma iz 2012. godine, „Kako to misliš: mi“.

Postoje podeljena mišljenja vezana za noviji rad grupe, u promenjenoj postavi benda. Jedni tvrde da to više nije bend koji su voleli, dok drugi smatraju da su ovim albumom još više potvrdili svoj status i pokazali entuzijazam i umeće. Ako pesme govore same za sebe, moramo konstatovati da je drugi slučaj u pitanju. Energične, po zvuku i po svojim minimalističkim stihovima, pesme poput „Svaka definicija gubitak je slobode“, „Problem ne postoji“, „Da li smo naučili živeti u kapsuli“, „Samo ta ideja“,  izazvale su dobru reakciju u publici. „Kako to misliš: mi?“, protutnjao je Savamalom. Iz 2012.godine vratili smo se u 2005. pesmom „Obećaj mi, molim te“, sa albuma „Da li je to čovek ili mašina?“. Ovakav način izvođenja i poigravanja sa retrospekcijom godina, navede vas da se prisetite svih perioda kroz koje je prošla ova grupa. Od potpunih anonimusa koji nastupaju u belom, leđima okrenutih publici, što posle nastupa izaziva probleme, do ikona alternativnog, kvalitetnog i iskonskog zvuka države sa burnom istorijom, čiji lepši deo upravo ovakve grupe i oslikavaju.

Pred poslednju tematsku trećinu nastupa, čuli smo pesmu „Najbolji prijatelj“ iz 2001. godine (album „Ako nisam dobra šta ćemo onda?“). U sledećih par trenutaka atmosfera se potpuno promenila, publika koja je bila dalje od bine je popunila prve redove i počela da trese prostor. Ušli smo u 1990. godinu. Sa prvog albuma „Najvažnije je biti zdrav“ sinoć smo u nizu čuli numere „U tvoj osmeh stane sve“, „O, da li“, „Kad bi malo… sedam puta… mozak stao“, i „Filadelfija“.  Neizostavna „ABCD avioni“ napravila je uvod za gosta Dejana Vučetića Vuču, pevača Darkwood Duba, koji je na svojstven način izveo pesmu „Kad se neko nečem dobrom nada“. Ovo je bila potvrdu da ta numera, bila svirana sa dva basa, bez gitare, u nekom promenjenom aranžmanu, nosi jaku, sopstvenu energiju koja je, ipak, izdvaja od ostalih. Kako i dolikuje, ova grupa doživela je dva žestoka poziva na bis, na kojima su odsvirali pesme koje na neki način obeležavaju ovih njihovih i naših 35 godina: „981“, „Štipaljka“ i „Ona je tu“. Bend se povukao sa scene, pokazavši još jednom da, kroz kakve god promene prolazili, Obojeni Program ostaje utočište ljubitelja alternative.

Jedan komentar o “Putovanje kroz vreme sa Obojenim Programom

  • igorel00

    ZA dvoipomil. grad broj ljudi na koncertu takvog benda…. Možda je marketing mogao biti bolji. Inače super koncert. :)

    Reply

Ostavite komentar: