Public Enemy

Nothing Is Quick In The Desert

Izdavač: 916% ENTERTAINMENT, 30.6.2017

Producent: David "CDOC" Snyder

Žanr: rap

Trajanje: 40:48

3.0/5

Ocena

Ono što je Public Enemy uradio – kada niko nije mogao ni da sluti da će utemeljeni stubovi, staklenih nogica, američkog blagostanja, mira i sna biti uzdrmani – napravilo je tektonski poremećaj, koji je pokrenuo omasovljenu, očvrsnutu i zbijenu opštenarodnu borbu protiv duboko zarđalog, rasno obojenog i socijalno skrhanog društva širom američkog podneblja.

Pokrenuvši (ne)opravdanu mržnju, tajfunski bunt i samoosvešćivački talas među omladinom, koja je bila, vazda, utamničena u stereotipnim senkama nepravednog ophođenja sistema, vlade i države prema njima, preko turbulentnih devedesetih – kako ovde, tako i tamo – kada se svakodnevno gibalo, drmalo i klimalo tlo pod nogama raznoraznim rap izvođačima; danas, ipak, dobijamo, petnaesti po redu album, „Nothing Is Quick In The Desert“, od strane, nekada, ozloglašene ekipe u očima establišmenta, od kojeg su bili pakosno i zlokobno etiketirani u svim ondašnjim, medijskim mašinerijama, da su baš oni zaslužni za „širenje i propagandisanje kriminalnih radnji među mlađim generacijama“.

P.E. su oduvek bili doživljavani poput mesijskih vođa na bini, koji su vodili stado ovaca kroz modernizovane biblijske nedaće od strane birokratskih, rasističkih i sistemskih beštija, ali, nažalost, danas kada je čitav svet zapao u totalnu dubiozu apatije, asocijalnosti i nesnalažljivosti, njihov megafon otrežnjenja sve slabije dopire do mladih ušiju.

U čemu je zapravo stvar: Državnom Neprijatelju se nikako ne može zameriti, niti se sme osporiti, kvalitet njihovog rada, dostignuća i efektivnosti bilo kog od albuma, pa ni ovog, koji je, nažalost, u znatnoj meri slabiji. Zapravo, tri decenije kasnije, kada se izgubio smisao spašavanja, osvežavanja i buđenja bilo koga, Public Enemy proslavlja 30 godina borbe, jašući na sve slabijem vrancu ata stare slave, lepršajući kroz publiku, koja je ostavljena u kandžama kojekakvih autotuneiranih, pretenciozno isponavljanih i jednoličnih izvođača, pokušavajući da kroz ovih 13 pesama, na osnovu old days, vrate publiku na real way.

Mada, sasvim je prirodno da i ovo izdanje poseduje iskonsku esenciju i formulu ljute sablje Public Enemyja; Chuck D, koji će za koju godinu napuniti 60, nimalo nije izgubio na oštrini ultimativne lirike zbog kojeg će stari fanovi definitivno, ako ni zbog čega drugog, onda zbog toga biti zadovoljni. Međutim, zub vremena je zasigurno okrnjio i ovu staru kajlu tvrde linije rapa.

U svojem eksperimentisanju sa novijim zvukovima, bojenju pozadinskih matrica i zamućivanju teksta sa samom muzikom, plače mi se kada moram reći, ali ostavili su jedan mučni zadah, prepun predvidljivih pokušaja, da oni još jednom, po petnaesti put, pokušaju da izoštre sliku nezainteresovanih kolona mladih kunića i babuna; da još jednom, po ko zna koji put, upozore na nadolazeće opasnosti; i da im, na kraju krajeva, po milioniti put, otvore oči.

Naravno da je dugoiščekivano prozivanje Trumpa, Kim i Kanyea bila trešnjica na vrhu ove američke pite, koja se željno čekala; ali je, zatim, sve ostalo počelo da bude jedna prosečna selidba raznoraznih poruka i puka: metaforično obojeni heroin novog doba u obliku socijalnih mreža; odsutnost mladih u realnosti; sveopšta letargija uštogljene današnjice; predvidljiva upozorenja za nadolazeće tehnokratske pošasti; oda preminulima reperima – sve su to delovi o kojima ova, već uveliko istrošena i ishabana ekipa drži slovo, ali od njih se, ruku na srce, očekivalo mnogo više.

Bez prevrtljivih promišljaja, sa koliko-tol’kom odvučenošću da se subjektivno ne zalepim za grupu koju sam, još kao mlađi, preslušavao danonoćno, kroz virtuelne suze, teške uzdisaje i drhtave prste, moram reći da je ovaj neočekivani album toliko bleda senka onoga što je Public Enemy nekada bio: gnevno beskompromisan, nadrealno uticajan i kriptonitski jak. Prosto rečeno: oni su svoje odradili.

Lista pesama:

1.Nothing Is Quick In The Desert
2.sPEak!
3.Yesterday Man
4.Exit Your Mind
5.Beat Them All
6.Smash The Crowd
7.If You Can’t Join Em Beat Em
8.So Be It
9.SOC MED Digital Heroin
10.Terrorwrist
11.Toxic
12.Sells Like Teens Hear It
13.Rest In Beats (Part 1 & 2)

Jedan komentar o “Public Enemy – Nothing Is Quick In The Desert (2017)

  • salllle

    “…već uveliko istrošena i ishabana ekipa..”
    “Prosto rečeno: oni su svoje odradili.”
    Istina da je album dosta eksperimentalan, i nije najsjajniji u njihovoj karijeri, ali na osnovu cega ste izneli ovakve ocene grupe PE ?

    Reply

Ostavite komentar: