Predrag Živančević (United Kingdom of Tzarina): ‘Grunge iz Sokobanje’

U okviru muzičkog festivala Nisomnia koji se održava od 2002 godine u Nišu, pored afirmisanih i popularnih bendova, publika je ove godine mogla da čuje i neafirmisani demo bend iz Sokobanje United Kingdom of Tzsarina. On je ujedno i pobednik tradicionalnog Čupinog rok memorijala. Razgovarali smo sa gitaristom, Predragom Živančevićem o utiscima sa nastupa, njihovom radu i daljim planovima.

BR: Uprkos malobrojnoj publici, pokupili ste simpatije i ostalih bendova koji su nastupali u takmičarskom delu i poneli sa sobom Čupin Veda mikrofon. Kakvi su Vam utisci, reakcije?

UKT: Svi su zadovoljni. Imali smo malih poteškoća oko zamene pojačala, mada smo sa toncem ostvarili odličan kontakt. On nam je dodao i neke efekte koji su se savršeno uklopili uz našu svirku. Prvi put smo nastupali na ovakvom ozvučenju, i pored toga što je bilo malo ljudi, jer smo mi prvi nastupali, ipak smo ostavili utisak. Izuzetni su bili i svi ostali muzičari. Najviše nam se dopao Loading. Lepo smo se družili. Zadovoljstvo je još veće jer su u stvari ostali bendovi glasali za nas. Reakcije u Sokobanji od ostalih muzičara i lokalne ekipe su sjajni. Svi su zadovoljni.

BR: Žanrovski, kako bi okarakterisali muziku koju svirate?

UKT: Sami smo sebe svrstali  u Grunge, Pop Grunge, naime to je Sokobanjski Grunge (smeh) ali je najbitnije u svemu da smo osmislili produkcijsku kuću koja će se zvati „Zvezde Grunge-a“ . Šalim se naravno. Onako stilski ima tu dosta detalja koje ubacujemo, ima i ska detalja i reggae, svega i svačega. Najbolje da preslušate i vidite o čemu se radi.

BR: Kako je nastala cela priča zvana UKT ? Od kad postojite? Ko su članovi benda?

UKT: To je projekat koji je naš tekstopisac i druga gitara, Srdjan Petrović, koji je inače autor svih naših tekstova osim jednog covera na demu koji postoji a koji je preuzet od Beautisa, Dogadjaj dana.  On je u jednom trenutku decembra 2010 godine došao do nas i pokušao da svoje tekstove pretvori u muziku. Ja sam u tom trenutku svirao bubnjeve a bubnjar je svirao bas. (smeh)  tako da je Srdjan shvatio da  nije  baš zadovoljan kako to zvuči, pa se sreo sa našim pevačem i frontmenom Aleksandrom Djordjevićem i njih dvojica su uz akustičnu gitaru oživeli pesme.  Onda su okupili i nas ostale koji smo već svirali u nekim drugim bendovima, Dalibora Stojanovića (bas), Ivana Stojkovića (bubanj) i mene, Pedraga Živančevića zvanog Živa (gitara). I tako je  UKT projekat  zaživeo, dobio pravi aranžman, da bi napokon prošle godine sami u privatnoj režiji snimili Demo.

BR: Mislim da je zanimljivo da sa čitaocima podelimo i to odakle naziv benda United Kingdoms of Tzsarina?

UKT: Pa ovako. Carina je jedan deo grada u Sokobanji. Kao Durlan u Nišu. (smeh) Nas niko ne smatra Sokobanjcima, iako je to najveći po broju ljudi deo grada. Mi smo preko reke, pa dodjemo i geografski odvojeni od centra. A znate kako svi vole da se hvale kako su iz centra..  Pošto smo trojica u bendu iz Carine, onda smo i uzeli takvo ime United Kingdom of Tzsarina, UKT.  Još uvek se radi na tome da četvrtog člana benda preselimo u Carinu, makar ga prizetili. (smeh)

BR: U Sokobanji postoji specifičan izraz za lokalni trač – „fućum“. Ispričajte nam neki „fućum“ vezan za UKT.

UKT: Jedan od najsvetlijih trenutaka karijere bio je 18 rodjendan devojčici koja je poželela baš bend za proslavu. Mama i tata su obezbedili i prevoz i ozvučenje i mnoogo alkohola u jednom lokalu u Sokobanji. I onda je došlo mnogooo devojčica. I bilo je izuzetno do te mere da nas je nadahnulo da i dalje radimo. Jer u Sokobanji postoji jako puno muzičara, koji dosta rade, ali niko nije svirao 18ti rodjendan devojčicama. Tako da legenda kaže, da smo mi jedini bend u Sokobanji a i šire, koji je svirao 18ti rodjendan gomili devojčica. (smeh). To je nekada i bio cilj muzičarima, a danas ako želiš da se baviš muzikom moraš da znaš i da snimaš, i produkciju da radiš, da snimaš spotove, da sečeš, da budeš u režiji a sve što je čovek u stvari hteo, jeste da upozna neku devojku. Kasnije smo i napisali pesmu „Čovek“ koja je za sada i najveći hit.

BR: Ovo vam je prvi veliki nastup van Sokobanje. Jeste nastupali još negde i kakvi su vam dalji planovi?

UKT: Svirali smo u Knjaževcu u Domu omladine, to je bilo nešto u organizaciji njihovog Kulturnog centra. Sasvim slučajno su čuli za nas od prijatelja koji često dolaze u naš lokalni klub „Ada“ u Sokobanji u kome  mi  sviramo s vremena na vreme, i pozvali nas da gostujemo. Pokušali smo da se prijavimo za Medijana Balkanrok Fest ali nisu nas primili iz razloga što ne pripadamo niškom području. Medjutim, neko iz organizacije je to čuo i pitao nas da li bi nastupali na Nisomnii. Mi nismo ni znali da je takmičarskog karaktera. Medjutim, nama je ova pobeda jedina nada da pokušamo da ostvarimo neke kontakte i možda i nastupimo u nekim od niških klubova.  Nismo nikada nastupali u Nišu, a geografski smo najbliži, mada ukoliko se pojave neke ponude za bilo koji grad južnije ili severnije, bili bi prezadovoljni. To bi nam bio prvi cilj. A u pripremi je još par pesama „Težak je dan kada se budim umoran“ i jedna ljubavna pesma „Ona radi u kiosku za viršle“, neprestano radimo…  Evo i jednog ekskluzivnog stiha:

„Kada ostaneš sama sa sobom,
kad ti se svetla smeju s ulice,
ti bezbrižna očiju umornih,
napusti ovaj svet sivih i sumornih“

Ostavite komentar: