Predrag Popović, Saša Rakezić, Goran Tarlać – Ogledala Lune (2017)


Na stranicama monografije “Ogledala Lune” ispisane su biografije članova jedinstvene novotalasnae grupe Luna iz Novog Sada koja je tako vešto prkosila klišeima rokenrola, intervjui sa njima i sa dvadeset njihovih saradnika, prijatelja i poštovalaca. Njihova imena su: Vladimir Kopicl, Miroslav Jokić, Predrag Vranešević, Vitomir Simurdić, Nenad Čanak, Dragan Gojković Goja, Dragan Kremer, Marinko Vukmanovic Mare, Milena Bulatović Šijački, Vladislav Bajac, Marko Brecelj, Saša Habić, Đorđe Petrović, Zoran Prodanović Prlja, Dragan Ambrozic, Petar Janjatovic, Ljubomir Pejic, Nikola Vranjković, Aleksandar Žikić.

________________________________________________________________

U momentu kad je više nije bilo, Luna je zablistala, kako neobično.” (Saša Rakezić)

___________________________________________________________________

Posebna poglavlja monografije sadrže tekstove Luninih pesama, citate iz mnogih recenzija, izveštaje i intervjue, te stripove inspirisane Lunom. Ono što ovoj monografiji daje i posebnu magiju jesu fotografije članova benda (ukupno 250) koje nikad ranije nisu objavljene. Poklon uz monografiju je remasterovani CD album “Nestvarne stvari“.

Nakon monografije nekadašnjeg Džuboksovog urednika Branka Vukojevića “Kako je bio rokenrol” (2005), ovo je drugo, ali ne i poslednje izdanje Društva ljubitelja popularne kulture, udruženja prijatelja iz Beograda najpoznatijeg po lansiranju web magazina Popboks 2004. godine.

Autori “Ogledala Lune”, Predrag Popović (Srbobran, 1958) i Saša Rakezić (Pančevo, 1963) su grupu Luna pratili početkom 80-ih dok su sarađivali  u čaopisu Džuboks. Dolazeći u Novi Sad, gde je u to vreme postojala vrlo vibrantna scena, družili su se mimo koncerata sa njenim članovima i drugim lokalnim kreativcima, vrlo neobičnim i njima dragim. Goran Tarlać (Jajce, 1974), nikada nije gledao Lunu. Naime, on je pošao u osnovnu školu kad je Luna “prašila” svoje.

Pre tri godine ova izvrsna novinarska trojka došla je na ideju da na njima svojstven način ovekoveči sa njihove strane visoko poštovani bend, te su počeli zapisivanje razgovora sa njenim članovima. Na pitanja – ko i kako je napravio pesme, odakle su došle i gde su odletele – počeli su da dobijaju uzbudljive i neočekivane odgovore. U istraživanje su utrošili 70 sati intervjua, izvršili obimne potrage za starim fotografijama, izgubljenim snimcima, zaboravljenim imenima i datumima.

Goran Tarlać, Saša Rakezić, Predrag Popović

Po rečima Saše Rakezića, Luna je jedan od onih bendova koji protekom vremena dobijaju novu snagu, te ga na samom početku monografije poredi sa bendom Velvet Underground iz Njujorka. Ističe potom i da su za Lunu verovali da je bend koji poseduje nekakvu osobenost, tj. magiju, koja je baš kao, recimo, ljubav, neobjašnjiva, i da je, u isto vreme, čuda stvarao alhemisjki spoj četiri različite persone u grupi. Vladimir Kopicl priča o tome kako je kod Lune bio vrlo važan efekat dramatičnosti, kao i da je ona u svom nastupu imala nešto romantičarsko u najboljem smislu te reči.

_______________________________________________________________________

Luna i pogotovo La strada su imale tu melodramu. I na kraju, ono što je za svakoga važno: iskazivanje sebe. Ali ne baš naivno, nego da vidiš sebe – šta si, šta je tvoj problem. To je dosta važno!” (Vladimir Kopicl)

___________________________________________________________________

Luna je postojala samo dve godine. Nakon što se raspala grupa La strada (osnovao je Slobodan Tišma, 1979. godine; nazvana po istoimenom Felinijevom filmu), sredinom 1981. godine, rodila se grupa Luna. Njene prve probe otpočele su rano u jesen 1981. godine u prostorijama Muzičke omladine Novog Sada u ulici Ilije Ognjanović. Grupa tada još nije imala ime. Činili su je vokal Slobodan Tišma zvani Deda (Stara Pazova, 1946), gitarista Zoran Bulatović Bale (Novi Sad, 1964), koji je ranije svirao u prvom punk bendu u Novom Sadu, Pekinškoj Patki, basista Marinko Vukmanović (Novi Sad, 1960), takođe iz Pekinške patke, i bubnjar Ivan Fece Firči (Novi Sad, 1962). Godine 1981. grupa dobija ime po filmu Bernarda Bertolučija ,”La Luna“.

_______________________________________________________________________

Znaš šta, mislim da je to najviše Baletova
zasluga. On je rekao La Luna, a onda sam ja možda rekao da se ‘La’ skine. Tu je reč o skrajnutom matrijarhalnom modelu, ženski princip, subverzija sadašnjeg sveta.” (Slobodan Tišma)

___________________________________________________________________

Marinko je napustio bend pre nego što su uopšte zasvirali na bini. Na njegovo mesto došla je klavijaturistkinja Jasmina Mitrušić Mina (Novi Sad, 1964) sa kojom su Bale i Firči pohađali srednju muzičku školu “Isidor Bajić”. Ona je pevala i prateće vokale. Njen vokal opisao je Saša Habić kao neki fini romantizam, sa odlasakom u mrak. Tišma je tada imao 35 godina, Firči 19, a Bale i Mina po 17 godina.

Pošto su članovi Lune već bili poznati novosadskoj i široj publici, bendu nije bio težak zadatak da se probije i stekne još fanova. 1982. godine probe su se premestile u garažu prijatelja Petra Telarova u Futoškoj ulici. Tokom te zime na Firčijevom kućnom revox magnetofonu snimili su prvu pesmu – “Hokej klub Virginitas“. Insistiralo se na tome da mora da se svira jako dobro. Firči objašnjava kako su članovi Lune disali kao jedno, nazivajući ih u jednom momentu sa “čudnim plemenom”. Po njegovim rečima, niko osim članova benda nije smeo da prisustvuje probama, bilo je dosta rasprava, ponašali su se kao u braku – njih četvoro svuda zajedno, od početka do kraja. Na bini pak nije bilo pauza između pesama, nije bilo štimovanja na bini, nije bilo intimizovanja sa publikom. U jednom delu monografije će Vitomir Simurdić to i potvrditi:

_______________________________________________________________________

Generacije pre njih jesu svirale rokenrol (neke čak i odlično), ali Tišmina, bez obzira na godine i nadimak Deda, te Minina, Žoltova, Robertova, Baletova, Firčijeva… jeste generacija kojoj je to bilo jedino važno muzičko iskustvo. Iz tog i takvog iskustva proistekla je njihova beskompromisnost, neverovatna sigurnost u ispravnost onoga što se radi… Njima ništa i niko nije bio važan: ni publika, ni izdavači, ni kritika. Bio je to njihov svet u koji se moglo proviriti i ništa više.

___________________________________________________________________

Prvi koncert Luna je imala u martu 1982.godine u klubu Arena u Beču, nazvan Yu Wave, na kojem Firči nije svirao, jer nije imao pasoš. Zamenio ga je Đusika iz Grada. Dragan Kremer koji je prisustvovao tom nastupu, priseća se: “Koncert je bio odličan! Svi su bili u naponu snage, dobro su zvučali, bili na vrhuncu. Imali su i posebnu motivaciju – Beč nije šala! Čini mi se da je u hali bilo više nas iz autobusa nego pravih Bečlija, ali to je i tako bila veća atrakcija za nas nego za njih.”

Nakon toga, ređali su se nastupi sa grupama Boye, Obojeni program i Grad. Prvi sledeći bio je u Medicinskoj školi. Bili su to ljudi sličnih afiniteta, ljudi sa kojima su se i privatno članovi Lune svakodnevno družili i zajedno vežbali. Jasna Manjulov, kasnije Tišmina supruga, bila je članica Boya, kao i Biljana Babić, sestra Branislava Babića Kebre iz Obojenog Programa. Boyama je Tišma pisao kompletne pesme. Firči se priseća tog perioda i objašnjava kako se među članovima novosadskih bendova u to vreme stvorio osećaj zajedništva i da je zalog bio da poštuju dogovor kako niko neće pristati da solo svira bilo gde:

_______________________________________________________________________

To je bilo važno. Osećali smo da negde pripadamo, da nešto imamo. Nama je Novi Sad bio centar sveta koliko i cela Jugoslavija, koliko i cela planeta. Tih 50-ak klinaca htelo je da se izbori za svoje tržište.

___________________________________________________________________

Za godinu dana postojanja stekli su kultni status i pobrali pozitivne kritike tadašnjih rok kritičara. Prvi snimci napravljeni su krajem 1982. godine u studiju “Metasound“, čiji vlasnik je bio muzičar Boris Kovač, a nakon toga i u Radiju Novi Sad. Ovi snimci nisu nikada objavljeni. Bitan događaj i preokret u istoriji Lune su bili koncerti u Zagrebu i Rijeci u kasno proleće 1983. Zoran Prodanović Prlja seća se natupa u Rijeci: “Svi smo zapamtili dinamiku svirke i pjesme koja je ekvilibrirala između šapata i predivno nesnosne, a kontrolirane buke. Posle silovitog finala, Luna se povukla sa pozornice. U klubu je nastala tišina koja je trajala minutama.Svi su bili očiju i dalje uprtih u pozornicu, nitko se nije ni pomaknuo.”

Posle nastupa u Rijeci prepoznao ih je Marko Brecelj koji je jedan od zaslužnih što je Luna snimila svoj jedini album “Nestvarne stvari”. Izdavač je bio mariborski Helidon. Snimanje albuma počelo je drugom polovinom septembra 1983. godine. u beogradskom studiju Aquarius na Slaviji, koji je u to vreme bio najbolji i u kojem se skupljao beogradski rokenrol krem. Snimanje je trajalo ukupno dve nedelje. Producent je bio Saša Habić, a snimatelj Đorđe Petrović. Po Firčijevim rečima velika zahvalnost duguje se Nenadu Čanku koji im je tada dao pozamašnu svotu novca za troškove života u Beogradu. Album je snimljen tih dana i na engleskom. Bale u jednom delu monografije objašnjava da su bili spremni 101 odsto, a da je Saša Habić u jednom momentu uzviknuo: “Mene je sramota da uzimam pare za ovo.”

Vladislav Bajac je ipak mišljenja da je producent savršeno ispeglao i sterilisao muziku Lune, te da je tako ona ostala bez energije koju je posedovala, pa dodaje: “Još uvek imam demo snimke pesama sa ove ploče, one urađene u Novom Sadu, koji neuporedivo bolje pokazuju suštinu njihove energije. Štaviše, bolje bi bilo da su oni nasnimljeni na ploču. A evo i dokaza: kad smo posle mnogo godina, po njegovom dolasku iz Amerike, Firčiju u našem domu pustili ove demo snimke, on se – rasplakao. Ništa strašno, i ja bih.”

Tokom snimanja eskalirala su neslaganja između Tišme i Baleta i odmah nakon toga grupa je prestala sa radom. Firči smatra da je svedočanstvo o tome zabeleženo i na samom omotu ploče gde stoji da je autor muzike Bale, a autor vokalne muzike “Artur”. Upravo to Tišmino potpisivanje kao “Artur” ukazuje na uticaj Artura Remboa na njegovo poetsko stvaralaštvo. Dosta uticaja imao je i Malarme, koji je po Tišminim rečima bio suština; on je govorio da i beline između reči na papiru pevaju, a ne samo tekst, da poeziju stvaraju beline i odsutnosti.

_______________________________________________________________________

U La Stradi smo tada bili samo Tišma, Firči i ja, iz nje je izrasla Luna. Razlika u godinama između Tišme i nas je bila velika. On je imao 36, a ja samo 18. Stalno su se dešavali lomovi, ludila, postojala je velika tenzija između nas dvojice, i tada bismo obično otišli do Peđe Vraneševića, možda najzaslužnije osobe za snimanje albuma, koji bi nas nekako izmirio. Jedne noći, nedelju dana pred snimanja, zaseli smo kod Peđe, Tišma je u jednom trenutku otišao da spava, i meni je Peđa rekao da pristanem na sve, jer će mi jednog dana biti žao ako to ne snimimo. Bilo je pet izjutra kad me je konačno ubedio, i bio je u pravu. Hvala mu.” (Zoran Bulatović Bale)

___________________________________________________________________

Prostorom lete nestvarne stvari,
Grle me il’ ostavljaju, one su uvek tu” (“Nestvarne stvari”)

Ploča “Nestvarne stvari” objavljena je u martu 1984. godine u 920 primeraka, a kao datum štampanja na njoj je urezan datum 19.10.1983. godine. Bale otkriva da je fotografiju albuma našao Tišmin drugar Stojanović, a portrete iza je radio Boban Antić. Album su obeležile pesme kao što su hipnotična “Lambo“, predivna pesma koju je otpevala Mina “Okean“, lucidna “Amazon“, ali i verovatno najprepoznatljivija među njima – refleksivna “Ogledalo Lune“. I dan danas iskusni kritičari, album “Nestvarne stvari” smeštaju u sam vrh najboljih izdanja bivše Jugoslavije.

U oktobru 1984. godine u Zagrebu, grupa Luna je dobila nagradu “Sedam sekretara SKOJ-a”, koju je preuzeo Bale. Snimila je spotove još pre albuma za “Amazon” i za “Lambo”, oba na SPENS-u, u praznim holovima, a bio je rađen spot i za “Ogledalo Lune”, ali nikad nije bio objavljen. Za vreme svog aktivnog perioda, održala je 15 koncerata. Mina se priseća koliko su dobro fnkcionisali na koncertima:

_______________________________________________________________________

Nikada se na koncertu, ako se dobro sećam, nije desio nikakav konflikt. Radovali smo se koncertima, tad sve dobije neki pravi smisao. Tada ni na probama nije bilo svađa, nego neka radost i uzajamno podržavanje i pohvale. Odjednom nije bilo razloga za razmirice nego samo sreća i iščekivanje.

___________________________________________________________________

Nakon Lune, Mina i Tišma su reformisali La Stradu, Bale je otišao na odsluženje vojnog roka u JNA, a Firči je otišao u Beograd, gde je nastavio rad u nekoliko bendova. Prvi od njih bila je Jakarta. Poznanstvo sa Milanom Mladenovićem iz EKV-a, za kojeg kaže da je obožavao Lunu, i da je čak jedno vreme pričao da bi voleo Baleta u svom bendu, odvelo je Firčija u Katarinu II, gde je zamenio Ivicu Vdovića. Njegove ćerke dobile su imena po ovim bendovima. Izjava Vladislava Bajca se na ovo odlično nadovezuje: “Luna i EKV su u tom vremenu bili stožeri autentičnog novog i originalnog. Niko im se kilometrima nije mogao približiti. I možda još uvek nije. Ostali su kultne grupe, s pravom i zaslugom.”

Nakon 20 godina tišine, Luna se na Firčijevu ideju ponovo okupila radi nastupa na Glavnoj bini novosadskog Exit festivala 2004.godine. Probe pred koncert imali su u SNP-u, gde su im tonci bili Ljuba i Nikola Vranjković. Svirka je počela u 19:00 časova, veoma rano za ovakav bend. Mina objašnjava da je to bila demistifikacija svega što je Luna. Odsviran je tada kompletan album “Nestvarne stvari” i po koja neobjavljena stvar. Nekoliko dana kasnije u Novom Sadu snimljene su pesme “(H)ulica“, “Metropolis” i “Muzika“. Prisećajući se koncerta na Exit-u, Marinko je izjavio:

_______________________________________________________________________

S tog koncerta sam otišao s velikom željom da snime nešto novo. Sve utiske sam sklopio u jednu tačku: Luna 2004 – hajdemo dalje. Poželeo sam bar jednu novu pesmu, jedan znak. Mislim da su bili spremni. Tada su mogli i to da urade i da nam svima ostave još ponešto. To bi bilo jako dragoceno… da je moglo.

___________________________________________________________________

A Nikola Vranjković isto potvrđuje kada kaže da je Luna tada napravila takvu magiju da su svi drhtali.

Interesantan je deo monografije u kojem Firči opisuje Tišmu: “On je kao maslačak koji na nekim čudnim energijama stoji u svim olujama. ne znam, neverovatno, primer je opstanka ljudskog duha, čime se on bori kroz život. A to iziskuje drugi odnos.”

Upoznajuči se sa Tišminom biografijom, dolazimo i do jednog zanimljivog podatka, a to je da mu je poznati akademik Vladeta Jerotić, čiji je kratko vreme Tišma bio pacijent, savetovao kako ne treba da se bavi umetnošću. Isto tako, savetovao ga je i njegov profesor Sreten Marić, koji je bavljenje rokenrolom smatrao gubljenjem vremena. Tišma ih nije poslušao. Srećom. Đorđe Petrović najbolje opisuje Tišmin vokal:

_______________________________________________________________________

Tišma ima boju koja vas preko tih reči uhvati i ne pušta lako. U prvom trenutku izgleda da je taj glas nesiguran ili na ivici da se prekine, da nema energije. Međutim, to je izuzetna unutrašnja snaga, mnogo veća od nekog punog klasičnog vokala.

___________________________________________________________________

A Mina priča o njemu sa puno ljubavi: “Smisao njegovih stihova je uvijen u višestruku simboliku, skrivenu od čitalaca, slušaoca. Mislim da  Tišma ceo život pokušava da ostvari ono što je jedino u muzici moguće – apsolutnu umetnost. Mislim na apsolutnu muziku, onu koja je oslobođena programskog sadržaja eksplicitno. Na primer, simfonija, sonata… Ne znaš na šta je kompozitor mislio kad je pisao, šta ga je inspirisalo. Naravno, pisana reč uvek ima neki smisao ako nije svedena na zvuk. A on to nije radio. Dakle, pokušava nemoguće. Zato ga i volim.”

Tišma je i danas posvećen pisanju. Kruna toga bila je Ninova nagrada 2011. godine. Mina se posvetila klasičnoj muzici, komponovanju i pedagogiji. Radi od 1987. godine kao profesor u novosadskoj muzičkoj školi “Isidor Bajić”. Nakon što su po 10-15 godina proveli u Njujorku, gde su sa gradilišta stigli i do svirki u CBGB-u, Bale danas živi u gradiću Alberobelo na jugu Italije i bavi se muzikom i pozorištem, dok se Firči vratio u rodni grad, gde je osnovao Firchie Think Tank studio.

_______________________________________________________________________

Ljudi vibriraju na različitim frekvencijama. A kada se pojave dve frekvencije koje vibriraju na istoj talasnoj dužini stvara se magija. To je ono što se, ako smo u stanju da primimo, dobija od apsoluta, od najviše inteligencije… Ako bih samo morao da pokušam, najbliži sam tome da kažem kako je to bila neka vrsta čuda. A čudo se ne može objasniti, zato i jeste čudo.” (Aleksandar Žikič)

___________________________________________________________________

OGLEDALA LUNE – monografija
Goran Tarlać, Saša Rakezić, Predrag Popović

Žanrovi: Muzika
Izdavač: Društvo ljubitelja popularne kulture
Broj strana: 377 + CD
Pismo: Latinica
Povez: Mek
Format: 28 cm
Godina izdanja: 2017.

Ostavite komentar: