Prednovogodišnji koncert Nikole Vranjkovića u Domu omladine Beograda

foto: Danko Strahinić

Sa dolaskom novogodišnjih praznika, jedan događaj je postao nezaobilazan u rasporedu mnogih poštovalaca muzike Nikole Vranjkovića. Već tradicionalni, prednovogodišnji koncert u Domu Omladine Beograda je obećavao mnogo, samim tim jer je i najavljen kao promocija albuma “Veronautika“.

Odmah na ulazu u salu, nova scenografija koju je uradio Sale Mrav Ivanović, je pokazala da ovo nije običan prednovogodišnji koncert. Ogromna stilizovana drvena barka i munje/stalaktiti su dočaravali omot albuma i sjajno upotpunili doživljaj svake pesme.

Uz Vranjkovića je nastupio već ustaljeni sastav u kome su bubnjar Vladan Božilović, perkusionista Andrej Mladenović, basista Ivan Mihailović, gitaristi Danilo Ikodinovski, Milan Vučković i Ivan Zoranović, koji svira i klavijature.

Osvetljenje je vrhunski pratilo svaku pesmu, i kroz različite kombinacije boja, na trenutke smo mogli da otplovimo rekom, da letimo kroz oblake ili  na trenutke da siđemo u pakao. Koncert su otvorili pesmom “Magla”, koju je Vranjković snimio sa niškim bendom Novembar, u mnogo laganijem aranžmanu, kao posveta prerano preminulom frontmenu Novembra, Goranu Kostiću Kosti.

U prvom delu koncerta neke od pesama koje su izveli su: “Nikada ti više neću otkriti nijednu tajnu”, “Marburg”, “Gusari”, “Čarobni Akord”, “Nagrada Za Strah”, “Plovni Put”, “Tajni Život Suterena”… “Marburg” se pokazao u punoj snazi; uz refren “Čarobnog akorda”, sva publika je horski pevala; “Nagrada za strah” je izvukla emocije i iz najtvrđih srca, dok je “Tajni život suterena” mirno završio prvi deo koncerta. Po prvi put su svirali ovu pesmu, i pokazala se kao veoma emotivna i jaka pesma, koja će sigurno naći svoje mesto na koncertnom programu ubuduće.

Drugi deo koncerta je počeo sa “Foteljom”. Na samom završetku pesme, kada je bend završio sa sviranjem, publika je spontano nastavila da peva himničnu melodiju koja krasi poslednje minute pesme, na šta je Nikola pokazao svoje oduševljenje rekavši: “Šta se radi u ovakvim trenucima?”

Usledile su pesme “Zadrži svoj dah”, “Raskorak”, “Sretenje”. Već ustaljen repertoar je sigurno vozio publiku kroz različite godine i trenutke u muzičkoj karijeri. Svaka pesma je bila pomno ispraćena od strane publike. “Fototapet” je po mom mišljenju po prvi put zvučao zaista uverljivo snimku sa CDa, sa uživo semplovanim bubnjevima na drum-padu, i korišćenjem nezaobilaznog Moog sintisajzera.

“Težak slučaj pakla” i “2000 i kusur godina” su već po običaju bile pevane samo od strane publike, i bilo je jako zanimljivo slušati kako se određene rečenice u pesmama kolektivno glasnije pevaju od ostalih, kako svi ljudi razmišljaju i osećaju kao jedan. Uvek posle te dve pesme, znam da sledi deo sa bržim, distorzičnim pesmama, i onda se uvek pitam koje će pesme odabrati  ovaj put. Sada je krenuo naizgled sa “Za životom il za sudbinom”, koju je otpevao uz pratnju gitare, i odmah posle prve strofe, umesto dugačkog instrumentala, prešao na “Vi ste mi a mi smo oni”. Veoma mi je bilo drago da čujem tu pesmu uživo, naročito zbog skokovitih melodija i dvoglasa u refrenu, koje je sve izveo zajedno sa Kizom.

Nepravaziđeni “Bunar Želja” je podigao publiku na noge, a samo još više je podigao atmosferu sa Moraćeš da naučiš da živiš sa tim i time doveo veče do vrhunca sa brutalnom “SDSS” i kratkom ali metalski snažnom “Dan koji nikad nije došao”. Posle skoro četiri sata muzike, još jedan prednovogodišnji koncert se uspešno završio, a Nikola je uspeo da opet oduševi publiku i digne nivo kvaliteta za jednu stepenicu više, koliko god to se činilo nemogućim.

Ostavite komentar: