“Pozorište u kući” sa Hughom Lauriem u Sava centru

Foto: Arhiva

Foto: Arhiva

Prijatno vreme preko dana u Beogradu bilo je sjajna uvertira za ono što bi moglo da se događa kasnije u toku večeri na velelepnoj bini Sava centra, a očekivao se jedinstven program kakav može da priredi samo ovaj multitalentovani umetnik – Hugh Laurie.

Miran i pust ulaz pola sata pre koncerta počinje polako da oživljava i da se puni ljudima, kako starijih generacija, tako i mlađih, nestrpljivih da šou počne što pre.

Na bini autentično postavljenoj i ukršenoj lampama, izlazi ibend pred krcatom salom, dok ih proslavljeni glumac i komičar, a sada i muzičar, najavljuje kao u nekom trejleru za film: “There is a seven of them. By day they fight crime and by night they become The Copper Bottom Band“, nakon čega je usledio aplauz i uzvici vidno raspoložene publike. Pošto je pozdravio prisutne sa par reči na srpskom zaključio je da je “tipični engleski idiot i da će nadalje morati na engleskom”, a zanimljiv momenat usledio je odmah posle toga kada je devojčica iz publike, možda i jedan od najmlađih fanova, uručila pesmu popularnom frontmenu koju je ovaj ljubazno prihvatio uz šalu da će je kasnije otpevati na srpskom.

Pozvavši publiku da peva sa njim, seda za klavir i koncert počinje sa “ Let the Good Times Roll“, na šta prisutni na početku stidljivo reaguju, ali Hugh ne bi bio takva zvezda da ne zna kako da opusti ljude, pa je kasnije, kako se koncert odvijao, masa bila sve opuštenija. “Evenin’” je bila sledeća na redu, u kojoj posebno do izražaja dolazi duvačka sekcija (trombon i klarinet), a nastavilo se uz “Bona Sera” i “What Kind of Man are You” gde je pozvao pevačice Jean McClain i Gaby Moreno da izađu pred publiku i potvrde svoje izvanredne glasovne mogućnosti. Pred kraj pesme otkrile su nam da je numera posvećena upravo frontmenu.

Laurie je nastavio da impresionira prisutne ovoga puta i plesačkim umećem, budući da je odigaro tango sa Gaby uz ”Kiss Of Fire”. U nastavku večeri nizali su se hitovi poput “I Feel So Damn Good“, uz koju je izneo svoju teoriju da je ipak moguće da se osećate previše dobro, “You Don’t Know My Mind“, “The Weed Smoker’s Dream“, “Lazy River“.

Iskoristio je i priliku da rehidrira bend viskijem pa je nastala kraća pauza, a Hugh se pritom našalio da se u Švajcarkoj to rehidriranje odužilo na dva sata pa su ispili čak dve flaše i izazvao smeh u publici, kao i dobrim delom koncerta, svojim duhovitim pošalicama. Euforična masa raspevavala se još uz “St James Infirmary“, “Louisiana Blues” posvećenu stradalima u Nju Orleansu, “Wild Honey“, kao i “I Wish I Knew How It Would Feel To Be Free” za koju mu je, kako kaže, Dr John rekao da je “bad motherfucker”.

Posle skoro dva sata aktivnog dopevavanja, smeha i bezbroj aplauza koncert se polako bližio kraju, pa je Hugh pozvao sve koji žele da dođu ispred bine gde je bilo dosta mesta i da igraju, što je većina jedva čekala. Vidno izmoreni popularni dr Haus uz osmeh i dalje  je smogao snage da skakuće po bini paralelno sa razigranom masom dok je sjajno ukomponovan bend sve to pratio kao da je sam početak koncerta.

Nakon insistiranja publike, na bis su odsvirane još “Changes” i “C’est la vie“. Iako je u pojedinim segmentima koncerta Laurie bio nezadovaljan zbog stalnog škljocanja i bliceva nečijih mobilnih telefona, ipak se na kraju zahvalio publici na toploj dobrodošlici i što je došla u ovolikom broju.

Ostavite komentar: